Pavel Durov, osnivač ruske društvene mreže VKontakte, bio je sam kod kuće u svom stanu u Sankt Petersburgu jednog vikenda, kada je kontigent ljudi u maskirnim uniformama nasilno zalupao na njegova vrata. Prišunjao se i pogledao kroz špijunku i video ih kako stoje ispred vrata. Tiho je otišao do prozora, i video još ljudi u istim uniformama kako čekaju ispred njegove zgrade. Nije otvorio, čak ni kada su vikali na njega iza vrata. Onda je njegov telefon počeo neprekidno da zvoni, zvali su ga sa nepoznatih brojeva.
Durov je znao zbog čega su tu. Samo nekoliko dana ranije, dobio je pismo od Federalne obaveštajne službe Ruske Federacije, ili FSB, koja je reinkarnacija sovjetskog KGB-a, u kome su od njega zahtevali da ukine profile na VKontakte-u koji se koriste za organizovanje protesta onih koji se protive reizboru Vladimira Putina.
Videos by VICE
Ali umesto da se povinuje naređenju da ih blokira na internetu, Durov se usprotivio: dan pošto je dobio pismo, on je unapredio sajt tako da može da objavi još više postova po stranici. Tog istog dana je postavio sliku tog pisma na Tviteru, zajedno sa tekstom koji glasi „zvanični odgovor zahtevu specijalnih službi da se blokiraju neke grupe”, i fotografiju psa sa isplaženim jezikom i kapuljačkom od trenerke na glavi.
Ali u FSB-u se nisu smejali. Kada su se pojavili ispred Durovljevih rata, bili su naoružani. „Obezbeđenje zgrade mi je posle reklo da su čekali naređenje da provale vrata”, rekao je Motherboard-u. Otišli su posle sat vremena.
Bila je to prva bitka u ratu koji će Durov na kraju izgubiti. Rat za slobodu govora na društvenim medijima u Rusiji, koji se ponovo razbuktava zahvaljujući američkim pandanima VKontakte-u, Fejsbuku i Tviteru.
VKontakte, koji je sada poznat kao VK.com, daleko je najpopularnija društvena mreža u Rusiji, sa 67 miliona korisnika mesečno, od januara 2015, po izvorima LiveInterneta , nezavisnog sajta koji prati saobraćaj na internetu. U svojoj zemlji, on je nadmašio i Fejsbuk i Tviter, i ima raznorodniju, manje urbanu klijentelu od obe mreže sa sedištem u SAD. Globalno gledano, VK je retka, nezavisno stvorena društvena mreža koja dominira u zemlji u kojoj je kreirana, uprkos dominantnosti i proširenosti Fejsbuka u ostatku sveta.
Durova često porede sa Markom Cukerbergom; obojica su internet moguli visokog profila, obojica su rođeni 1984-te. On se kloni zvanične medijske pažnje, nosi neupadljivu crnu odeću i na fotografijama izbegava da gleda u pravo u kameru. Ali kada je reč o njegovoj interakciji s javnošću, mnogo je manje proračunat od svog američkog parnjaka: kada je jedan od njegovih potpredsednika primio veliki bonus, čovek je svom timu rekao „da on ne radi zbog para, kao što su mnogi od nas često umeli da kažu”, rekao je Durov za Motherboard. Prema Durovu, njegove kolege su ga izazivale da VK da njegov novac u dobrotvorne svrhe, pa je on počeo da ga baca kroz prozor. Durov mu je rekao da to nije kreativan način da se to uradi, i pokazao mu kako da od novčanice od 5 hiljada rubalja (140 dolara) napravi papirni avion, koji je odlebdeo na ulicu.
Ruski izveštaj kada je Durov viđen kako baca prapirne avione napravljene od rubalja kroz prozor.
Durov je bio inspirisan da stvori društvenu mrežu kada mu je jedan prijatelj koji je studirao u Americi pokazao jednu ranu verziju Fejsbuka, prema Njujork tajmsu. Beta verzija VK je pokrenuta 2006-te, a inkorporirana je 2007-me. Čak i sada izgleda kao rana verzija Cukerbergovog dizajna.
Prvih nekoliko godina, VK je funkcionisao skoro kao ruski Spotify: bio je izvor za sve vrste medija, uključujući i piratske filmove i muziku. „Skoro sve je bilo nelegalno”, kaže Katja Romanovskaja, jedan od umova koji stoje iza @KremlinRussia, parodičnog naloga na ruskom jeziku.
Društvene mreže su čuvene po svom potencijalu za zaludnu zabavu, ali na drugom kraju spektra, politički aktivisti ih koriste za širenje retorike, vesti i poziva na akciju. Kada je Putin krajem 2011-te objavio svoju nameru da se ponovo kandiduje za predsednika, opozicione grupe su počele da se organizuju na VK, razmenjujući vesti, informacije, i ono što je bilo najopasnije po Putinovu stranu, počeli su da organizuju stvarne proteste u realnom životu.
Osmog decembra 2011-te, lider opozicije Aleksej Navalni, koji je bio administrator stranice protesta na VK, sa više od 100 hiljada prijavljenih, napisao je na svom LiveJournal-u da je VK automatski zaključala stranicu zbog prevelike aktivnosti. Durov je spasao stvar. „VKontakte je zbog naše stranice promenio svoje algoritme”, napisao je Navalni. Takođe je postavio razgovor sa Durovim, u kojem Durov tvrdi da je vlada pokušavala da natera VKontakte da blokira stranice protesta.
Do tog trenutka, VK je zadobila punu pažnju FSB-a, čije je zaduženje domaća kontrašpijunaža i nadzor, slično kao kod CIA i KGB.
Poseta naoružanih policijskih snaga samo je ojačala Durovljev prkos. Tog istog dana, on je na svojoj VK stranici objavio da je sajt uveo nekoliko poboljšanja za način funkcionisanja grupa i sastanaka, sa ciljem da budu vidljiviji i pristupačniji korisnicima. Ali na Tviteru je napisao da njegov potez nije bio politički: „Ne mogu da podržim ni opoziciju, ni vlast, ni bilo koju partiju”, rekao je. „VKontakte – 100% nepolitička organizacija”.
Durov je izjavio za Motherboard da osoblje VK-a „tretira Navalnog i druge aktiviste na potpuno isti način kao i ostale korisnike, pokušavajući da im pruži najbolju moguću uslugu”.
„Ako inostrani sajtovi nastave da postoje u slobodnom polju delovanja, a Rusija počne da sprovodi cenzuru”, napisao je Durov. „VK može samo da očekuje laganu smrt.”
Ovu tezu je razvio u uvodniku na moskovskom informativnom sajtu Lenta.ru, navodeći sve poslovne razloge koje ne bi mogao da zaobiđe ako bi zabranio stranice opozicionih grupa: one bi pronašle drugu platformu za nastavak svojih protesta i otišli bi sa VK, što je loš poslovni potez. „Ako inostrani sajtovi nastave da postoje u slobodnom polju delovanja, a Rusija počne da sprovodi cenzuru”, napisao je Durov, „VK može samo da očekuje laganu smrt”.
Naizgled poštujući njegove poslovne principe, Kremlj je privremeno ostavio ovu kompaniju na miru, seća se Arsenij Bobrovski, još jedan od autora @KremlinRussia.
Ali početkom 2013-te, Durovljeve nevolje sa vladom su ponovo krenule. U martu su ruske novine Novaja Gazeta objavile seriju navodnih „hakovanih” mejlova koje su razmenjivali Durov i „vodeći ideolog” Kremlja Vladislav Surkov, sugerišući da VKontakte već godinama sarađuje sa FSB.
„Verovatno je većina ljudi pomislila da je u pitanju falsifikat”, rekao je Kevin Rotrok, glavni urednik RuNet Echo-a, grane neprofitne blogerske mreže za građansko novinarstvo Global Voices Online. Ali to je bio početak kampanje za odnose sa javnošću usmerene protiv Durova, rekao je on. Petog aprila, automobil registrovan na ime potpredsednika VK Ilije Perekopskog prešao je preko stopala jednog policajca. Vozač je pobegao sa lica mesta, ali policija je nedelju dana kasnije tvrdila da je za volanom bio Durov.
Durov kod kuće, 2011-te. Fotografija objavljena sa odobrenjem Pavela Durova
Šesnaestog aprila, vlasti su organizovale „raciju” na prostorije VK u Moksvi, prema listu Moscow Times. Razlog koji su dali za upad u kancelarije je bilo to da je to „deo istrage povodom obaranja pešaka u saobraćaju”.
Narednog dana, dvojica prvobitnih finansijera VK, Vjačeslav Mirilašvili i Lav Lavijev, objavili su da prodaju svoj zajednički udeo od 48% kompaniji United Capital Partners, privatnoj investitorskoj firmi sa sedištem u Moskvi.
Prema nekoliko izvora, investitori su želeli da se povuku zbog sukoba sa Durovim, iako su obojica javno tvrdili da među njima nema nikakve zle namere. Prodaju je organizovao Igor Sečin, kojeg je Njujork tajms na drugoj strani opisao kao „desnu ruku” Vladimira Putina. Prema Interfax-u, VK je procenjen na 2 milijarde dolara.
Fejsbuk i Tviter od potpune zabrane u Rusiji verovatno deli još samo jedan odbijeni zahtev za ukidanje
Policija je nastavila da poziva Durova na informativne razgovore povodom saobraćajne nesreće. Krajem aprila, pobegao je iz Rusije u Bafalo, Njujork, gde je počeo da radi na novom projektu koji će na kraju postati služba za poruke Telegram. Policija je potpuno odustala od istrage povodom saobraćajne nesreće, koju je do tada tako revnosno sprovodila.
U tom trenutku, već je 88 procenata kompanije pripadalo saveznicima Kremlja, a preostalih 12 samom Durovu. Ilija Ščerbovič, Putinov prijatelj i predsednik UCP, prilikom jednog televizijskog gostovanja javno je izrazio svoju želju da Durov ostane na čelu kompanije. Durov je rekao da nema nameru da proda svoj udeo.
Durov entuzijazam za ovaj sajt nije splasao: do kraja 2013-te je postavljao statuse trijumfalnog tona na svom VK nalogu o razvoju sajta u odnosu na druge socijalne mreže, uključujući i Fejsbuk i VotsAp. Postavio je infografikon koji pokazuje da je u oktobru 2013. VK bio na vrhu liste aplikacija za Android u Moskvi.
100 % sajta sada je pod finansijskom kontrolom saveznika Kremlja
U januaru 2014, Global Voices Online je objavio da je list sa „vezama u Kremlju” Izvestija pustio u promet trač da je Durov dao ostavku na položaj čelnika VK, što je sekretar za medije VK poricao. Ali samo četiri dana kasnije, Durov je potvrdio da je prodao ceo svoj paket od 12 odsto akcija Ivanu Tavrinu iz Megafona, operatera mobilne telefonije čiji je drugi po redu najveći akcionar Ališer Usmanov, čija je kompanija kupila prvi veliki paket deonica 2011. „Postalo je očigledno da mi 12% vlasništva ne daje nikakvu razumnu moć odlučivanja, ali da u kritičnim situacijama preko njih mogu da kontrolišu moju slobodu”, rekao je Durov za Motherboard. Ovaj potez je zatvorio krug. 100 odsto sajta sada je pod finansijskom kontrolom saveznika Kremlja.
Iako je Durov izgubio svoju finansijsku investiciju, ostao je u VK sa titulom „generalnog direktora” (isto kao CEO u SAD) i udvostručio svoje napore da uskomeša VK i učini ga simbolom aktivizma. U februaru 2014-te, na sopstvenoj stranici je pustio u promet snimak za podršku revoluciji u Ukrajini, koji je do sada imao preko šest miliona pratilaca.
Prvog aprila je ponovo postavio status u kojem kaže da je dao otkaz na mesto člana odbora VK, tvrdeći da se UCP previše meša u upravljanje i da nema „slobodu” da upravlja kompanijom. Dva dana kasnije, tvrdio je da je ostavka bila prvoaprilska šala, i pokušao je da povuče pismo, ali su deoničari rekli da nije poštovao odgovarajuća pravila za uklanjanje. 22-og aprila, Durov je saznao da je otpušten.
Od tada, vodeća uloga VK kao mesta za politički aktivizam je urušena, i postao je čak i nebezbedan. Takvi korisnici su otišli odatle.
Dva meseca kasnije, Navalni, verovatno najljući trenutni Putinov neprijatelj, ohrabrivao je jednu grupu suprotstavljenu Kremlju da preko Fejsbuka organizuje protest u Moskvi 15-og januara. To je bio datum za izricanje presude Navalnom, posle godina lutanja kroz zapetljani ruski pravni sistem.
Protesna stranica je privukla preko 12000 pratilaca. Ali negde oko 20-og decembra, stranica je iznenada postala blokirana za sve korisnike iz Rusije. Fejsbuk je ukinuo stranicu na zahtev ruske vlade, prema Roskomnadzoru, federalnoj agenciji koja nadgleda internet za račun Kremlja.
Durov je osudio Fejsbuk zbog navodnog ukidanja stranice, izjavivši da ta kompanija „nema ni petlju, ni principe”.
Durov na konferenciji TechCrunch Disrupt u Berlinu 2013. Fotografija: TechCrunch/Wikimedia
Cenzura je suprotna vrednostima za koje se Fejsbuk zalaže. U septembru, jedan od rukovodilaca, Šeril Sendberg istakla je ulogu ove društvene mreže u revolucijama arapskog proleća, tvrdeći da se ova društvena mreža i dalje koristi za otpor despotskim režimima. „Ljudi koji to žele da rade, mogu”, rekla je ona.
Ali ipak, presedan koji je napravio VK ukazuje na nešto drugo. Nad društvenom mrežom je u suštini izvršena lobotomija. Otkako je Durov sklonjen, medijsko šerovanje i politički sadržaj je nestao (dok je u međuvremenu nasilna homofobija u porastu ). Većina sadržaja koji se deli na VK je naklonjena Kremlju, kaže Rotrok.
Fejsbuk i Tviter od potpune zabrane u Rusiji verovatno deli još samo jedan odbijeni zahtev za ukidanje, kažu zagovornici slobode govora, što predstavlja težak izbor za ove društvene mreže. Prema izveštaju koji je Tviter objavio u februaru, kompanija je u poslednjih šest meseci imala 91 zahtev za ukidanje. U Tviteru su uvažili 12 od ovih zahteva, ali kažu da su mnogi od njih bili „pokušaji da se suzbiju nenasilne demonstracije”, i Tviter neće osporiti „brojne pokušaje da se ućutkaju popularni kritičari ruske vlade i ostale zahteve za ograničenje slobode govora”.
Tviter je vatreniji zagovornik slobode govora, i manje je verovatno da će se pokoriti neodređenim naredbama vlade, a u tom slučaju će postupati transparentnije (Fejsbuk, Tviter i VK su odbili da govore za ovaj članak). Fejsbuk se javno bori za posredovanje u načinu na koji njegovi korisnici međusobno komuniciraju. Govor mržnje je isprva bio žestoko štićen, a onda osuđen. Ali kada vlada izađe sa „zakonitom” naredbom, njegovi postupci u stranim zemljama sugerišu da se Fejsbuk pokorava što je tiše i brže moguće, prihvatajući mali gubitak u saobraćaju gašenjem naloga aktivista, da bi izbegao da ga izbace iz čitave zemlje.
Ali ako iskustvo VK treba da bude poučno, Fejsbuk i Tviter će možda želeti da čuju da Durov ne žali zbog toga što je presekao sve veze. „Veoma sam srećan zbog toga što su moj život i karijera u Rusiji okončani”, rekao je Durov Motherboard-u.
Iako je pod političkom prinudom prodao svoj poslednji udeo u kompaniji i morao da se oprosti sa ogromnom kompanijom koji je lično osnovao, ispostavilo se da je to uradio u pravom trenutku: „Rusko internet tržište je doživelo dramatičan slom posle toga. na neki način, zahvalan sam deoničarima i/ili političkim snagama koje su me primorali da prodam svoj udeo”, rekao je on. „Osećam se srećnije… vodim službu za korisnike širom sveta”. Za korisnike širom sveta među kojima, ako to bude bilo u interesu Kremlja, uskoro možda neće biti ruskih državljana.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
