Zašto se od jedenja mesa neki ljudi užasno znoje

Prvobitno objavljeno na Tonic-u.

Naučnici zapravo nikad nisu ni proučavali da li znojenje izazvano mesom postoji. To ne iznenađuje jer, ono, zašto bi? U anegdotama ono naizgled nikad nije bilo povezano sa nekim nemilim ishodom ili širim dijapazonom prehrambenih ili stomačnih tegoba. Čak ni mesni lobi čini se da nije nešto posebno zainteresovan za ovu problematiku; Dženet Rajli iz Severnoameričkog instituta za meso kaže mi da ih niko nikad nije pitao za validnost znojenja od mesa. To nas ostavlja samo sa anegdotama, ali sa svega nekoliko jedača mesa tu i tamo, teško da je konzistentno sa gomilom tvrdnji iz populacije tokom dugog vremenskog perioda.

A opet redovno niču članci koji tvrde da je znojenje og mesa stvarno zato što za njega postoji solidno naučno objašnjenje: hranom izazvana termogeneza. Kao što je objasnila njujorška dijetetičarka Natali Rizo, kad varimo hranu, naša tela proizvode toplotu dok razlažu jedinjenja koja smo uneli u sebe. “Telo prilično lako razlaže ugljene hidrate”, kaže ona, “ali potrebno je više energije da metabolizam obradi protein.” Ako neko pojede veliku količinu mesa,u teoriji taj proces može da generiše dovoljno toga da neko “doživi povećanje telesne temperature i počne da se znoji.”

Ovo objašnjenje nije, međutim, neoborivo kao što izgleda. Povećani nivo energije potreban da se razloži protein u obliku mesa u našim telima u poređenju sa drugim vrstama hrane je neznatan; lekar koji vodi WebMD jednom je rekao za Majk da prosečan obrok zasnovan na mesu verovatno proizvodi isto toliko energije kao i odlazak do toaleta. Šanse da ta potrošnja energije dovede do natapanja odeće znojem prilično su male. Ovo je neke publikacije navelo da znojenje od mesa zvanično proglase mitom.

Da teoriju o znojenju od mesa ipak ne bismo odbacili suviše brzo, treba da znate da bi jedenje kilo-dva mesa u vreme kad to rade mnogi ekstremni jedači mesa proizvelo mnogo više energije od prosečnog obroka nabijenog proteinima. Rizo ističe i da svi imamo različit metabolizam, što znači da neki od nas mogu da proizvedu više vrućine od iste vrste obroka. Takođe, neki ljudi su skloniji znojenju. To znači da bi za neke ljude, kaže Rizo, “znojenje od mesa moglo da bude stvarno”, čak i ako neki drugi mogu metabolizmom da obrade isti obrok sa mnogo proteina a ne proizvedu bilo kakvu osetnu vrućinu ili puste i jednu jedinu kap znoja.

Termogeneza takođe može da radi u kombinaciji sa adrenalinom ili čak bolom koji se jave kad se brzo proguta meso, ili nekim drugim hroničnim stanjem kao što je sindrom nervoznih creva. Ovi faktori mogli bi da pojačaju sklonost jedača znojenju zajedno sa kojom god vrelinom da proizvede samo meso. Možda postoje neke druge hemijske reakcije koje dovode do znojenja a specifične su za meso u nekom posebno masivnom mesožderskom prežderavanju za koje mi još ne znamo.
Ništa od ovoga ne dokazuje da je voljeni koncept znojenja od mesa legitimna stomačna tegoba ili nešto čime možete da se pohvalite pred ljudima. Sve što to dokazuje jeste da postoji mnogo toga što ne znamo sa sigurnošću o uticaju gutanja čitavog praseta na ljudsko telo. Verovatno sa sigurnošću nećemo ni znati sve dok neko ne prijavi nešto zabrinjavajuće o napadu znojenja od mesa, navevši odvažne istraživače da zaista gurnu te navodne epizode pod mikroskop.

Za sada, najviše što bilo ko može da kaže je sledeće: ako se osećate kao da se mnogo znojite dok jedete super mesnate obroke i to vam se dopada, blago vama. Ako se osećate kao da se mnogo znojite dok jedete super mesnate obroke i to vam se ne dopada, onda prestanite da jedete kile mesa u jednom sedenju. Zadržite se na samo jednoj šnicli i s vama će sve biti u redu.