Popila sam 150 margarita za tri dana, i to baš nije bila sjajna odluka

Prvobitno objavljeno na Munchies.

"Jesi li ti to upravo… u kolicima za golf"?

Zakikotala sam se u telefon, mašući.

"Kažite zdravo, moje dame!“, rekla sam u čučnju, dok su kolica za golf odjurila u daljinu.

U tom trenutku sam već popila dvadesetak margarita, pošto sam ih u proteklih par dana popila više od 50.

Razlog zašto sam se upustila u ovu posebnu vrstu ludila? Lična slava. Dok sam par nedelja ranije planirala predstojeće putovanje u Kankun, otkrila sam da postoji hotel koji na karti pića nudi 150 verzija koktela margarita, od kojih se svaka pravi od posebne vrste tekile. Na licu mesta sam se zavetovala da ću ih probati sve, i da ću ih tokom putovanja popiti svih 150.

Ispostavilo se da je neke stvari lakše reći nego učiniti, pa vam predstavljam priču o tome što se dogodilo kada je jedna žena pokušala sama da savlada 150 margarita.

Pomislila sam da se izborim sa njima u toku od 3 dana. To je značilo 50 margarita dnevno, poduhvat koji sam iz nekog razloga smatrala mogućim.

Nakon što sam ceo dan pila margarite pored bazena, sa grupom žena sam stigla u bar u foajeu hotela Meriot. Džinovski, svetleći, neonski plavi zid je služio kao pozadina za 150 vrsta žestine koja se stavlja u margarite. Mogli su se videti opušteni parovi koji su gugutali preko prigušenih lampi na stolovima. Ovo je po svim aršinima bilo otmeno mesto i dobra lokacija da izazovem svoju jetru na dvoboj.

Konačno je došlo vreme za tekilu. Karta pića je bila podeljena na četiri kategorije: klasika, moderna, fuzija i egzotika. Moja prva margarita se zvala Bosiljak Mangorita, mešavina manga, bosiljka, limuna i Klase Noble Resposado. Pošto je ostavljaju da 2 do 12 meseci odstoji u bačvama od hrastovine, Resposado tekila je tačno u sredini spektra tekile, odmah između blanko (koju uopšte ne puštaju da odstoji) i anjeho (koja odstoji preko godinu dana). Svaka margarita je imala čak i sopstvenu malu pipetu, da možeš da probaš samu tekilu, pre nego što ti naprave koktel.

Brzo sam proletela kroz sve kategorije. Blu Margarita inspirisana citrusima, napravljena sa Heradura Blanko tekilom me je naterala da pomislim da je bela tekila stvar za mene. U međuvremenu, "Margarita sa jabukovačom", u koju ide Tres Generations anjeho tekila i nekakva "jabukovača" me je naterala da se stresem, ali ne na sasvim neprijatan način. Druge istaknute margarite uključuju Jeger Ritu (Jegermajster, jagoda, Lapis Blanko), Limončelo margaritu, i nešto što se zove margarita "Flert" (Tekila Ceninela Blanko, jagoda, krastavac, sok od ananasa).

Pojma nisam imala da sam već napravila kardinalnu grešku. Umesto da samo srknem od svake, odlučila sam da bi za mene bilo najbolje da ih sve iskapim.

12 margarita kasnije, držala sam glavu u rukama, u naporu da sprečim da plafon i pod ponovo zamene mesta. Nisam se, kao što sam se i nadala, nalazila na gusarskom brodu koji je otplovio u sumrak. Nije bilo papagaja šarmantno živopisnih boja da mi pravi društvo.

Sledećeg jutra sam se probudila osećajući se znatno ostarelo, skoro kao da su se sićušni patuljci noću ušunjali u mojoj sobi i tukli me jastučnicama punim cigala. Temeljito sam proklinjala šećer i njegove opojne moći, pre nego što sam se istuširala hladnom vodom i vratila u realnost.

To veče je donelo neke pikantnije margarite, uključujući i Pijaspina margaritu (Avion Plata, habanero sirup), kao i mog večitog favorita, Habaneritu. Napravljena od Don Načo Blanko Ekstra Premijum tekile, habanera i đamoja (začinjenog sosa od voća), bia je pikantna i opora. Pošto sam odavno zaboravila šta je sramota, sebi sam zadala zadatak da nagomilam što više ovih zloća. Nekoliko posebnih je našlo svoj put do mene, kao da su govorili: i mi tebe volimo, mamaćita.

Nekoliko drugih margarita su uključivle Pepinagvu (Reserva De Los Gonzales Anjeho, krastavac, bosiljak), vizuelno zadivljujuću Hibiskus margaritu, i Proseko margaritu. Toliko sam uživala u njima, da sam počela da slikam i nesrećne selfije:

Očarana obećanjem da će za večeru biti takosi, brzinom svetlosti sam stukla par margarita. Onda sam otišla u toalet da bih nekoliko minuta ispred ogledala plesala uz "Mekov povratak" Marka Morissona, pre nego što sam se vratila u bar.

Te večeri je fokus bio na margaritama iz sekcije fuzija. Začini su korišćeni na inovativne načine – kao vanila u L-43 (Hoze Kuervo Tradisional Resposado, sok od pomorandže, Likor 43, vanila), dok je neobična margarita sa kafom polarizovala čitavu grupu svojom kiselošću. Margarita "7 Moles" je imala svoj debi, zbunjujući moj jezik mnoštvom začina. Međutim, ubedljivi pobednik te večeri je bila margarita Romerita, koktel na bazi limuna sa ruzmarinom i dimljenom morskom soli.

Večera je prošla munjevitom brzinom, osim što sam se baš sprijateljila sa marijači bendom i shvatila da mi se dugme za jačinu glasa pokvarilo. Urlala sam na sve i počela da se kikoćem posle svakog pića, sve vreme veselo psujući.

Par minuta kasnije sam se kikotala na zadnjem sedištu kolica za golf, šaljući fotkice i gurajući vozaču šake pune pezosa da bih izgledala otmeno, dok sam išla da se pridružim grupi za karaoke.

Neometena svojom omiljenom ljubavnicom, tekilom, nisam mogla da obuzdam svoj prirodni poriv: da plešem. Počela sam da plešem dok sam sedela u publici… a onda sam ustala, otišla u ugao i počela da plešem… pre nego što sam pokazala pokrete koje sam naučila gledajući Marka Morisona, uz samopouzdanje koje samo tekila može da inspiriše.

Jedan mudri starac mi je prišao, smešeći se od uva do uva.

"Nemojte, ovo pogrešno da shvatite, gospođice, ali ah – vi stvarno umete da se krećete!"

Moj sićušni dvojnik Bukovskog mi se nasmešio i nastavio.

"Vi shvatate… radi se o strasti prema životu, o tome da treba da se prepustiš i naučiš da ceniš male stvari.“

Male stvari, nego šta. Tokom proteklih par dana sam konzumirala 60-60 margarita, dragocenog pića zbog kojeg moja jetra jeca, i zbog kojeg potpuno bezbrižno tresem guzom. Je li tekila tajna za večni život?