Šta sam naučila o ljubavi i seksu iz  vikend-romana sa trafika u Srbiji
Fotografije: Nenad Vujanović

FYI.

This story is over 5 years old.

ljubići

Šta sam naučila o ljubavi i seksu iz vikend-romana sa trafika u Srbiji

Iz njih sam saznala da se bebe ne prave poljupcem, već kada njegov "mač strasti zaroni u njenu oazu zadovoljstva".

Moram da priznam da na neki bizaran način gajim strast prema ovom literarnom trešu. Nije toliko u pitanju ljubav prema sadržaju koliko fenomen jeftinih slova i banalnih priča koje instant kupujete na trafici kao što biste kupili žvake, cigare ili rizlu i kada završite bacite u kantu. Ili iskoristite papir za ribanje prozora. Miris tih jeftinih recikliranih stranica i kičaste korice sa kojih nam se smeju ili pohotno gledaju razuzdane lepotice ili zaljubljeni parovi čine ove stripove ljubavnih banalnosti još privlačnijim za mene.

Reklame

Međutim, ono što me emotivno najviše veže za njih su prva saznanja o seksu i ljubavi koje sam upravo odatle kao radoznala klinka krišom crpela. Iz njih sam saznala da se bebe ne prave poljupcem, već kada njegov "mač strasti zaroni u njenu oazu zadovoljstva". Trebalo je vremena da skapiram šta je mač strasti jer sam do tada viđala samo džepne nožiće vršnjaka na bazenu. Drugarica iz komšiluka i ja smo ih krišom i kupovale i sakrivene u dvorištu gladno listale, iako u to vreme ja nisam znala ni celu azbuku, a ona je čitala sporo držeći prstić ispod svake reči koju izgovara.

"Ljubići" su se prodavali na svakoj trafici i bili nezaobilazni inventar na svakoj polici štampe po marketima. Zvali su se i vikend-romani jer se mogu pročitati za jedan vikend. Na plaži su bili obavezna literatura u slamnatoj torbi, a njihova cena je uvek bila niska i dostupna svakom džepu željnom jeftine i baršunaste ljubavi. Nikada nisu smatrani ozbiljnom književnošću niti su imali tendenciju da to postanu. Mogao je da ih piše skoro svako ko je umeo da malo zamrsi radnju koju će da začini erotskim nabojem i sladunjavom kvazi romantikom. Iako ih je bilo na stotine, kad pročitaš jedan ovaj roman – pročitao si sve. Ono što je bilo drugačije je društvena pozadina u koju su smešteni likovi. Pa ste tako mogli da čitate o pastiru na Tibetu, radniku u fabrici u Parizu koji se zaljubio u šeficu, ili o uglednom svetskom brokeru i čuvenoj glumici. Na kraju svakog nalazilo se nekoliko recepata za kuvar ili nedeljni horoskop.

Reklame

Omiljeni su mi bili oni u kojima devojka ima nekoliko ljubavnika, izabere onog "pravog", a ostale ubije.

Najpoznatije edicije u vreme kad sam ja bila klinka zvale su se Harlekin, Luna, Esmeralda, ili Venera. Omiljeni su mi bili oni u kojima devojka ima nekoliko ljubavnika, izabere onog "pravog", a ostale ubije. Moja opsesija rečenicama koje sam jedva čitala trajala je možda godinu dana dok mi nije postalo sve jasno, i dok nisam uz pomoć filmova, nekoliko postavljenih pitanja mami i šaputanja sa starijim drugaricama skapirala skroz kako sve to ide (tako je i krišom posmatranje omota za porniće u videoklubu nam je postalo zanimljivije).

Zanimalo me je šta se sada dešava sa ljubićima sem što se prodaju na kilo na Limundu. Danas se mogu čitati i onlajn,ali ja sam zagovarač teorije da čitanje nije čitanje dok ne oližeš prst i okreneš stranicu. Obišla sam nekoliko trafika, nabavila fosilne primerke koji izumiru i rešila da saznam šta danas iz njih mogu da zaključim o ljubavi. I seksu.

Estetika je ostala ista kao nekada, sem što žene na koricama nose modernije frizure i izfotošopirana lica. Ipak, nije baš kao da su slike skinute sa Tumblera, zadržale su taj retro treš prizvuk. Bar što se tiče boja i poza. Naslovi koje sam uzela: Opasna veza, Neočekivana romansa, Ljubav u provansi, Strune mog srca i Neoborivi dokaz govorili su šta otprilike mogu da očekujem - tonu kiča i kilo patetike. Jedva čekam! Na svežem majskom suncu, sa šeširom na glavi, zaronila sam u banalne rečenice pokušavajući da u njima nađem smisao ljubavi. Ono što nisam obezbedila, a što mi je kasnije zatrebalo je kanta za povraćanje.

Reklame

LEKCIJA JEDAN: Ukoliko nemaš tamnu kosu i tamne oči ili svetlu kosu i svetle oči, ništa od životne ljubavne sreće, a ni od seksa

Prvo, moram da priznam da nisam uspela da pročitam sve romane koje sam kupila. Da jesam, bacila bih peglu verovatno jer je količina jeftine i bajate patetike mnogo veća nego što sam očekivala. Dakle, bilo je previše čak i za mene koja generalno volim patetiku. Nego da se vratimo na stvar: Junakinje svih romana koje sam uspela da pročitam imale su isključivo pomenute fizičke karakteristike. Ovo me je u startu razočaralo jer sam uvek mislila da je kontrast mojih očiju i kose prednost, pih.


LEKCIJA DVA: Na osnovu prvog poljupca uvek možeš da zaključiš da li je on ljubav tvog života ili ne

" …. i tako se njihov prvi poljubac dogodio jednog aprilskog popodneva na klupi ispod jedne ogromne, rascvetale bele magnolije u Luksemburškom parku. Posle toga su oboje znali da to što se javilo između njih nije obično dopadanje, već žestoka zaljubljenost. Nešto što se dešava jednom u životu."

Ukoliko bih se kroz svoje ljubavne pustolovine vodila ovim pravilom ostala bih zauvek sama. Prvi poljupci su mahom bljutavi, nespretni i nesinhronizovani, što ne važi i za junake vikend romana. Dok se oni ljube u sloumošnu, u pozadini svira muzika iz Titanika, on mrsi njene rujne kose dok ga ona ljubi i shvata da je "to-to". Svatko. Mrzim prve poljupce (čast izuzecima).

LEKCIJA TRI: Velike dojke, velika ljubav

Reklame

"….Lagno, vrlo lagano počela je da svlači majicu, sve dok pred Huanomovim očima nije blesnula belina njenih krupnih dojki. Zatim je na red došao šorts, koji je nehajno odbacila na pod. Dotakla je ivicu svojih svilenih, minijaturnih gaćica, ali ju je hrapavi glas Huana prekinuo…"

U sva tri romana koje sam pročitala od korice do korice, u opisanim scenama seksa, tj. vođenja ljubavi, ženske grudi se tretiraju kao "dojke" i uglavnom su bujne, rujne, jedre, krupne, bogate, bele i velike. A gaćice minijaturne. Uzela sam još jedan roman kako bih se uverila da je jedina reč koja se koristi za žensko poprsje "dojke" i bila sam u pravu. Dobro da nisu koristili vime. Ova činjenica dovela me je do teorije zavere da su izvesne Mili Stjuart i Medlin Džekson koje su pisale romane zapravo dva zadrigla napaljenka čiji su fetiš velike sise. Ukoliko među ljudima koji čitaju ovaj tekst ima autora i autorki ovih romana, znajte da je život sa malim sisama jednako seksi i okej.

LEKCIJA ČETIRI: Muškarci su svi Džejms Bondovi, a žene sekretarice, prsate komšinice i učiteljice

Još jedna od činjenica koja ide u prilog mojoj teoriji da ove romane zapravo piše neki Melis, a ne Melisa. Muškarci su uglavnom predstavljeni kao uspešni biznismeni koji olako i bez mnogo muka obrlate manje uspešne pevačice, glumice i sekretarice. Rodna diskriminacija prisutna je već u načinu na koji se predstavljaju likovi, pa se tako muškarac predstavlja:

Reklame

"Luj, Luj Berodi, biznismen. Bavim se prodajnom delova za kupatilo. Vlasnik sam velike firme i imam vilu u gradiću na Azurnoj obali"

a žena:

"Ćao, Dominik".

Ukoliko čeznete za nekim detaljnim opisom nabreklog muškog mišićavog tela, ili pasus o kapljici znoja koja kliz niz njegove zategunte grudi i sliva se među pločicama na stomaku, uzalud obrćete stranice. Sve što ćete dobiti su pomenute dojke i blago raširene butine. Smor. Zatupelost društva je zadržana u ovim romanima, što je verovatno i razlog zašto se na kraju svog nalazi recept za doboš tortu. Ipak, određene junakinje su prevazilazile šablon, ali bi svaka završila isto - odricanjem svega zarad ljubavi.

LEKCIJA PET: Ubij onog ko ti smeta i sve okej

Bilo da je u pitanju tvoj konzervativni otac kom se ne sviđa tvoj dečko jer peva u bendu, pa ne odobrava vašu vezu, ili treća osoba koja je umešala prste u vašu romansu, sva problematika rešava se jednostavanim uklanjanjem spornog lika i to uglavnom - pištoljem. Za ubistvo u jeftinim romanima niko nikad nije odgovarao, a posle njega svi završavaju zagrljeno, srećno i ispunjeno, kao da su uzeli pečurke, a ne ubili čoveka. Policija je u ovom štivu potpuno izostavljena, osim ako nije u pitanju neka fetiš scena sa znojavim pozornikom.

LEKCIJA ŠEST: HEPIEND <3

Koliko god da se zaplete i izmrsi radnja na pedest stranica, pedeset prvu nikad ne morate ni da čitate. Svi će biti srećni i zadovoljni do kraja života i izrodiće dečicu koja će se igrati u dvorištu velike kuće sa zlatnim retriverom.

Reklame

THE END.

Nisam baš mnogo stvari naučila, ali sam se lepo ismejala i shvatila da nikad neću biti sa muškarcem koji moje grudi naziva dojkama. Eto, skontala sam šta mi je najveći turn off ako ništa drugo. Za protraćenim vremenom ne žalim, jer sam ipak mnogo više vremena utrošila na radoznalo čitanje 50 nijansi sive, koja je moram da naglasim, daleko ispod ovih "ljubića".

I onda su živeli srećno do kraja života.

Još na VICE.com:

Roditelji, partneri, škola, pornići – ko vas je učio o seksu?

Uronili smo u porno časopise na srpskom pre nego što potpuno nestanu

Dragi Bravo…Koja smo sve pitanja postavljali