Kako se zaista opustiti na odmoru

Prethodno objavljeno na Tonic-u.

U najboljem slučaju, odmor nudi pravi beg, pametan otklon od sumorne svakodnevice. Ali prečesto – bez obzira na savršene zalaske sunca i plaže koje gledamo na Snepčetu i Instagramu – vraćamo se kući mamurni, naduveni, i iscrpljeniji nego kada smo pošli. Naravno, to je u slučaju da pretpostavimo da smo uopšte uspeli da ga organizujemo; prema projektu Inicijativa slobodni dani, oko 52 procenta Amerikanaca svake godine ne iskoristi ukupno 705 miliona dana odmora.

Ako organizuješ odmor kako treba, bićeš manje stresiran, umoran i nezadovoljan, i srećniji i energičniji kada se vratiš, pokazuje istraživanje. "Ljudi koji zaista naprave pauzu i zbilja odu negde imaju mnogo veće koristi kada je u pitanju njihovo zdravlje i sreća", kaže Keti Denis, vodeća istraživačica i strateškinja projekta Slobodni dani. Evo kako da učinite da vaš odmor radi za vas, umesto da vas iscrpi.

Prepuni inboksi i strah od toga da će te zameniti kotiraju se među najčešćim razlozima zašto se odmor uopšte ni ne zakazuje, otkriva projekat Slobodni dani. Oboje mogu da oforme oblak iznad tvoje glave, čak i na najsunčanijem karipskom ostrvu.

Da bi to predupredio, zakaži odmor dovoljno unapred, da bi očistio svoj kalendar i koordinisao podršku, kaže Denis. Izaberi termin koji nije konfliktan – recimo, ne nedelju kada se kolega koji bi mogao da te pokriva ženi, ili neposredno pred neki važan rok. Ako je ikako moguće, zakaži odmor tako da se vraćaš za vikend, ili uzmi dodatni slobodan dan da imaš vremena da se pregrupišeš pre nego što se odmah vratiš na posao, kaže Adia Guden, licencirani klinički psiholog iz Čikaga.

Radi na tome da kompletiraš ili napraviš tranziciju sa svojim projektima, i napravi stabilan plan o tome ko će te menjati dok nisi tu. Onda počni da pričaš o svom putovanju. "Ako pričaš o tome koliko mu se raduješ i koliko si uzbuđen, svi će znati da odlaziš", kaže ona. "Niko zdrave pameti ne bi od tebe tražio da nešto radiš dok si tamo".

Ako ikako možeš, budi ambiciozniji od toga da ostaneš kod kuće. Projekat Slobodni dani otkriva da 76 procenata nas koji najveći deo ili ceo odmor iskoriste za putovanja prijavljuje da je srećno time kako je provelo odmor, u poređenju sa 48 procenata onih koji uglavnom ostanu kod kuće. Da budemo fer, projekat Slobodni dani je povezan sa turističkim savezom SAD, ali i druga istraživanja potkrepljuju ovu ideju. U nedavnoj studiji sprovedenoj u Nemačkoj, menadžeri srednjeg ranga koji provedu četiri noći u hotelima izvan uobičajenog okruženja osećaju mnogo manje stresa i bolje se oporave kada se vrate, nego oni koji su jednostavno ostali kod kuće tokom istog vremenskog perioda.

Lokaliteti koji najviše oporavljaju zavise od ličnosti. Rez Naim, nekadašnji inženjer koji je postao lični trener i stručnjak za velnes koji je osnovao utočište Purescapes, više voli mesta sa vodom, planinama, i mnogim načima da ih aktivno istražuje, od vožnje biciklom, preko plivanja do trčanja. Istraživanja pokazuju da je najvažnije naći mesto koje nas fascinira – gde se osećamo zaintrigirano i inspirisano, ali ne toliko daleko od naše zone komfora da nas to zbunjuje i izaziva stres, samim tim što smo došli dotle, ili se tamo krećemo.

Umesto da sebi zadaš cilj da posetiš što je više mesta moguće i da obaviš sve moguće aktivnosti, zapitaj se: "Kako želim da iskusim ovo mesto?" Razmisli o tome šta će ti zaista omogućiti da vidiš mesta koja najviše želiš kaže Guden.

Na primer, tokom nedavnog putovanja po Evropi, Guden – koja po svojoj prirodi voli da planira – se ograničila na dve zakazane posete dnevno. Imala je rezervne opcije, ako se oseti ambicioznije, ali nije sebe stavljala pod pritisak da ih poseti. Takođe se potrudila da između dva mesta pešači, da ne bi žurila, i takođe je videla stvari koje inače ne bi – kao ono jednom kada je ranije krenula na večeru i na kraju se obrela u šetnji pored reke Tibar u Rimu.

"Znajte da cenite da se neke od tih stvari dogode neočekivano i da to može da bude nešto najdivnije što vam se desilo, uzbudljivije nego stvari koje ste planirali", kaže ona. "Mislim da je od pomoći da ostavite vremena za lutanje i uzbuđenja. Zadržite taj isti stav ako se nešto što ste isplanirali izjalovi", sugeriše ona. U redu je priznati da si se smorio ako je restoran zaturio tvoju rezervaciju, ili je muzej ponedeljkom zatvoren, ali nakon par minuta žaljenja, fokus prebaci na ono u čemu bi umesto toga mogao da uživaš.

Koliko god možeš, jedi zdravu, svežu lokalnu hranu, i pij mnogo vode – Naim sugeriše da poneseš bocu sa filterom, da bi izbegao zagađenu vodu iz česme, ako je to slučaj. Vežbanje takođe pomaže, ali to ne znači da treba da se zabodeš u hotelsku teretanu i radiš trbušnjake. Umesto toga, izađi i istražuj okolinu, peške ili na bajsu, u kajaku, ili pedalini, kaže on.

Koliko god da je teško, potrudi se da iskuliraš cirku. "Jedno je popiti čašu vina uz obrok, ali ustati ujutru i piti ceo dan je nešto sasvim drugo", kaže Naim. Alkohol ne samo da izaziva stres i dehidraciju, već remeti san, koji je prilično kritičan deo oporavka. Neka ti solidno kuntanje bude prioritet – jedna holandska studija otkriva da ljudi koji na odmoru spavaju više i kvalitetnije imaju veća poboljšanja svog zdravlja i dobrobiti.

Ali i pored svega rečenog, ne treba biti opsesivan ni po jednom od ovih pitanja. Raspoloženje će vam se možda popraviti ako probate lokalni prženi specijalitet, pojedete par kugli sladoleda, ili kasno noću pijuckate koktel u baru u podrumu. Ako ostanete čak i 60 posto zdravi, a 40 posto ugađate sebi – ili 50/50 – bićete u prednosti u odnosu na većinu ljudi, kaže Naim.

Nekim ljudima je bolje ako se u potpunosti klone posla i mejlova; drugi imaju posao koji zahteva makar periodične provere ili su takve ličnosti da su pod većim stresom ako su potpuno van kontakta, kaže Denis. Ako mislite da potpadate pod potonju kategoriju, razmislite malo o ovome: "Počnemo da mislimo da će svet stati ako nismo tamo," kaže Guden. "Ponekad je to istina, ali mislim da je u mnogim slučajevima u pitanju ta uvrnuta priča o mučeniku, kada želiš da budeš toliko potreban da moraš uvek da budeš na mejlu."

Ako posle introspekcije odlučiš da donekle ostaneš u kontaktu, barem se potrudi da isplaniraš da to budeš u neko određeno doba dana. Ne samo da ćeš tako ostatak vremena ostati u trenutku, već i određuješ jasna očekivanja i bivaš dobar primer za ljude nazad na poslu (što je od naročite pomoći ako si menadžer ljudima, koji će pogrešno shvatiti poruku ako si u neprekidnom kontaktu sa krstarenja, kaže Denis.).

Određivanje granica pomaže i kod upotrebe ličnih tehnoloških naprava. Mogao bi da provedeš sate tražeći savršeni filter za tu sliku zalaska sunca, ali nikada nećeš naći dovoljno dobar, kaže Guden. A ako je smesta postaviš, prebrojavanje lajkova bi moglo da te izbaci iz datog trenutka. Umesto toga, daj sebi par minuta da dokumentuješ scenu ili napraviš selfi, a onda odloži telefon. Ako si u inostranstvu, razmisli o tome da se isključiš iz međunarodne razmene podataka – tako ćeš morati da sačekaš bežični internet da bi postavio fotografije ili proverio svoje direktne poruke.

Ako društvene mreže koristiš samo sporadično, manje ćeš se izložiti riziku od straha da nešto propuštaš tokom putovanja. Tokom svog proputovanja po Evropi, prijatelji Gudenove su zajedno otišli na jedan muzički festival, što je bila avantura kojoj bi se ona rado pridružila. Umesto da konstantno gleda fotografije i žali zbog lošeg tajminga, ona je bila u stanju da to batali i da umesto toga uživa tamo gde je bila – u Italiji.