Ne, stvarno, zašto su Dveri u Savezu za Srbiju

Srpska opozicija je u teškoj situaciji. Nije baš popularna, čini je veliki broj malih stranaka i pokreta, a moć u državi i većini medija je konsolidovana u rukama popularnog predsednika. Zbog toga je bila, makar na prvi pogled, logična odluka da se formira Savez koji bi zajednički delovao. Međutim, u taj savez su pozvane i Dveri (kao i Milan Stamatović), čime je stvoren samo još jedan problem.

U prethodnih nekoliko nedelja, predsednik Aleksandar Vučić je u svojim obraćanjima u javnosti počeo da testira ideju "teritorijalnog razgraničenja“ kao rešenja problema Kosova. Javna debata oko tog predloga je vrlo brzo postala jako intenzivna, i u nju su se uključili svi, od opozicije, preko stranih zvaničnika i nevladinih organizacija, do monaha Save Janjića na Tviteru. Za razliku od većine tema od javnog značaja u Srbiji koje prođu uglavnom tako što predsednik nešto kaže, sačeka reakcije, onda sam reaguje i stvar se desi nekad u budućnosti (ili ne desi, kao u slučaju "kompletnih idiota"), pitanje razgraničenja je stvarno stvorilo javni razgovor. Kosovo je već dobre tri decenije uvek ili u blizini ili u samom centru javne debate, i mogućnost „razrešenja“ je učinilo da svi makar kažu šta imaju o tome. Takođe, s obzirom na to kako predsednik govori o ovoj temi, ne izgleda kao da je u potpunosti uveren u popularnost ideje koju ima. Ako ona uopšte može da bude primenjena u stvarnosti.

A onda je u subotu Boško Obradović odlučio da pozove na vojni puč.

Odgovor je bio očekivan. Tabloidi i predsednikovi saradnici su brzo iskoristili Obradovićev tvit da bi predstavili celu opoziciju kao nasilnu. Ministar Stefanović je na Pinku rekao "da neće da se meša u rad tužilaštva“ ali da se u izjavi prepoznaje "biće krivičnog dela“, kao i da ne treba odvajati ostale lidere "Saveza za Srbiju“ jer su se oni "ujedinili u osvajanju vlasti“. Ministarka Zorana Mihajlović je dala izjavu da su svi opozicioni lideri učinili sve da "odvoje Kosovo od Srbije“. Informer je imao naslovnu stranu na kojoj su sve njihove face zajedno. Sa druge strane, koalicioni partneri Boška Obradovića se pretvaraju kao da se ništa ne dešava. Predsednik Narodne stranke, Vuk Jeremić, na Tviteru je lajkovao Obradovićev tvit o razgraničenju ali ne i onaj o puču. Jeremić i ostali su se bunili zbog optužbi vlasti, ali to nije ono što je bitno. Bitno je to što su Obradović i Dveri deo Saveza za Srbiju, i dokle god da je tako vlast će koristiti Obradovićeve reči da bi diskreditovala ostale članove tog saveza. Takođe, ta izjava je bila toliko zapaljiva da su se same Dveri u svom saopštenju pretvaraleda Obradović nije pominjao nikakvo hapšenje već su se bavili samo tvitom o razgraničenju iz 1926.

I dalje nije u potpunosti jasno zašto je to tako. Zašto je politički pokret koji je nepopularan i čiji lider stalno iznosi stravično zapaljive izjave potreban Savezu koji pretenduje da bude rekonstrukcija DOS-a za Vučićevo vreme? Šta to donosi Boško Obradović opoziciji osim homofobije, nacionalizma i fizičkih obračuna koji nekako uvek prate njega i njegove saborce u stopu. Dalje, zašto program Saveza za Srbiju ima toliko tačaka koje kao da su pokupljene iz programa Dveri? Od socijalističkih mera po pitanju ekonomije pa do nacionalističkih tačaka programa. Zbog čega je potrebno imati nepopularne ekstremiste u svom „taboru“?

Sa druge strane, Obradoviću i Dverima učešće u Savezu pruža mnogo veću platformu i prostor i značaj u političkom životu Srbije. Njegovo ime se pominje u istom dahu sa ostalim članovima SZS, tako da je svojim postupcima i odlukama, Savez učio Obradovića jednim od lidera opozicije. Što je nešto što jako odgovara vladajućem SNS koji onda svakodnevno može da koristi Obradovića kao boksersku rukavicu kojom će udarati po džaku SZS, što se vidi po ovom primeru sa pozivom na puč.

Dakle učešćem Dveri u SZS Obradović je dobio legitimitet, SNS je dobio metu, a opozicija je dobila nekoliko najekstremnijih tačaka svog programa (u kome se pominju GMO ali ne i EU) i svih nekoliko procenata podrške koju Dveri imaju u Srbiji.

Naravno, moguće je da ljudi koji redovno gube izbore od Vučića u stvari imaju mnogo dobar, razrađen i razbijen plan delovanja u kome je Boško Obradović ključna figura na šahovskoj tabli, ali za sada sve izgleda kao jako nepromišljena, kratkoročna "hajde da okupimo sve“ strategija koja je vođena idejom koji je izneo Borko Stefanović – da će se glasovi svih opozicionih opcija spojiti u jedan ogroman broj (41%), što zaboravlja činjenicu da život i politika ne funkcionišu tako. Dveri redovno imaju jako loše rezultate na svim izborima zato što ljudi neće da glasaju za Dveri, jer se Dveri zalažu za neke užasne stvari i zato što predsednik Dveri kao rešenje za vladavinu Vučića vidi puč vojske i policije. A više je nego moguće da će se lični stav „neću da glasam za Dveri“ pretvoriti u „neću da glasam za koaliciju u kojoj su Dveri“, a teško da će mali broj glasača tog pokreta uspeti da pokrije tu razliku.