BDSM stolar koji pravi nameštaj za bičevanje i pljeskanje po guzi

U eri posle 50 nijansi sive, nastrane alatke i igračke izašle su iz opskurnosti pravo na svetlo dana. Opremu za obuzdavanje kao što su čepovi za usta ili lisice i alatke za kažnjavanje kao što su bičevi ili štipaljke možete sada da pronađete u svakom seks šopu — čak i na WalMart.com. Ali ako uđete u pravu pravcatu BDSM tamnicu, vrlo je verovatno da ćete naleteti na neke istinski neočekivane skalamerije. Domine imaju svakakve specijalizovane kuke i remenje. Ali najčešće se ističe BDSM nameštaj: stubovi i krstovi, metalni kavezi i oprema nalik medicinskoj, mašine za karanje i ogromni pokrivači od lateksa opremljeni vakumom kako bi se tesno obavili oko potčinjenog.

Ove glomazne aparature nećete pronaći u kinki prodavnicama. Ove proizvode prave zanatlije koje su se specijalizovale za fetiše. Nedavno sam se sastao s jednim takvim specijalistom. Njegovo ime je Sajmon i on je stolar koji stoji iza Saxon Dungeon Furniture, cenjenog proizvođača visokokvalitetnih drvenih stolica za vezivanje, krstova, konja, stolova i zidova. Ispričao mi je kako se obreo u tom poslu, koliko mu je iznenađujuće lako bilo steći klijentelu i kako odlučuju šta da pravi i prodaje.

VICE: Kako si odlučio da počneš da praviš fetiš nameštaj?

Sajmon: Sa 16 ili 17 godina radio sam kao šegrt za izradu kredenaca. Sada imam 50 godina. Samo sam to radio u životu i pravio sam od svega po malo. Video sam na internetu [dok sam nasumično pretraživao pre desetak godina] šta je sve dostupno. Većina toga nije bilo mnogo kvalitetno. I samo sam pomislio: Što da ne?

Kakve si konkretne nedostatke primećivao u nameštaju za fetiš dostupnom na tržištu i kako si mislio da možeš da se istakneš među svim drugim dobavljačima?

Neko napravi neki komad nameštaja. Na primer, Krst svetog Andreje. Osnovu izradi od širokih dasaka od omorike, grubo je išmirgla i sklepa. I tako dobijete loš kvalitet drveta, od loše uklopljenih delova, bez naročito dobrog finiša.

Čini se da postoji uobičajeni raspon dizajna… Obično smisle nešto u okviru parametara onoga što već postoji zato što znaju šta ljudi žele. Ali ja održavam kvalitet na visokom nivou. Ističem se u odnosu na ostale svojim iskustvom u stolarstvu. Čak i običan krst pravim od boljih materijala. Napraviću ga od tvrdog javora ili trešnje. Način sklapanja i finiš su vrhunski. Osmišljavam stvari tako da mogu dopola da se rastave, lako se transportuju i ponovo sastavljaju. Ali nije fušeraj. Sve ove godine nikad nisam imao nijednu pritužbu na kvalitet.

Pre nego što usavršiš model, međutim, kako odlučiš šta da napraviš ili šta će se prodavati?

Ne sve, ali većina stvari koje pravim su po specijalnoj narudžbi. Neko naruči nešto sa sajta i zamoli me da to modifikujem ili me zamoli da napravim nešto sasvim novo od nule. Moram da ih pitam da li smem to da ponovim ili fotografišem. Mnogi od njih mi ne dozvole. Tako da onda to malo izmenim da ne bude baš kao njihovo [fotografišem i ponovo prodam onda tako].

Kako si izgradio reputaciju i ubedio ljude da kupe baš tvoj nameštaj?

Uglavnom je to bilo preko sajta. Iako nije baš sjajan i morao bi da se ažurira, čini se da uspeva da govori za sebe. Imam prilično mnogo stalnih mušterija koje će naručiti neki komad i potom se vratiti šest meseci kasnije da naruče nešto drugo, a možda će od svega toga napraviti svoju kolekciju.

Jesu li ti ikad rekli zašto su odlučili da rade baš sa tobom?

Posao je krenuo sporo. A čak i sad ima uspona i padova. Ponekad se ne dešava gotovo ništa, a nekad gotovo da ne mogu da se sustignem. Pričao sam sa ljudima iz Stockroom o prodaji tih stvari na veliko na njihovom sajtu. Ali oni žele da to bude toliko jeftino da se skoro ne isplati raditi. Takođe, ako se odlučiš da radiš za njih, žele da imaju ekskluzivno pravo na prodaju tvojih stvari, što te na kraju uguši. Još nisam sklopio pogodbu za prodaju na veliko, ali hoću uskoro. Nema mnogo konkurencije u onom što radim: mali je raspon kvalitetnih proizvoda.

Koliko u proseku imaš posla?

Minimum je jedna velika porudžbina mesečno. Maksimum je osam mesečno. Držim i radionicu za izradu kredenaca, što je moj dnevni posao, ako može tako da se nazove.

Većina tvojih osnovnih stvari prodaje se po ceni od 500 do 2.000 dolara. Koliko visoko mogu da idu cene artikala po specijalnoj narudžbi?

Nema ograničenja kad su u pitanju specijalne porudžbine. Na primer, od mene je eksplicitno traženo da presvučem italijansku kožu preko pravog komada mahagonija. Mislim da je najskuplji artikal koji sam ikad izradio bio crni konj od orahovine i kože sa delovima od kovanog gvožđa za oko 5.000 dolara.

Kome prodaješ svoje stvari?

Isprva je to bilo pojedincima. U međuvremenu sam najveće narudžbe počeo da dobijam od domina koje drže tamnice. One žele da sve pravim za njih. One imaju neku temu u glavi i žele da se sve uklapa. A kad naruče sve sa jednog mesta, obično ih izađe jeftinije.

Uvek su to ženske domine, između srednje i više klase. Imam mapu na koju lepim zvezdice svaki put kad pošaljem negde neku robu. Prodaja je ravnomerna na Istočnoj i Zapadnoj obali, ali nema je mnogo između. Da biste opremili ličnu tamnicu ili sobu za igru u proseku vam treba tri artikla, jer su oni prilično raznoliki. Najveća porudžbina koju sam do sada imao bila je po jedno od svačega [iz ponude sa glavnog sajta].

Opremio sam nekoliko klubova. Tip porudžbine za samostalnu dominatriks je najlakši. Neki od noćnih klubova žele da koriste nameštaj samo dve ili tri večeri nedeljno, tako da se roba žešće troši kad mora negde da se skloni i ponovo sastavi. To ume da bude problem.

Postoji li dizajn koji ti se prodaje pouzdano dobro?

Od trenutka kada sam ga napravio, bio je bestseler. Viđao sam mnogo njegovih kopija po internetu. Nisam siguran ko su ljudi koji ga prave, ali ne mogu tu mnogo šta da preduzmem. Ne znam da li žele da mi se ubace u posao. Pretpostavljam da žele. Uopšteno gledano, najčešći prvi artikal koji ljudi kupe čini se da je ili konj ili krst.

Koji je najzanimljiviji ili najsloženiji komad nameštaja za sado-mazo koji si ikad osmislio?

Titan. To je bila specijalna porudžbina za jednu slavnu ličnost od pre pet ili šest godina. Bila je muka živa napraviti ga onomad i izaći na kraj sa zakeranjem dotične osobe, ali to je na kraju ispao jedan od mojih bestselera.

Jesi li imao mnogo slavnih ličnosti za mušterije?

Tokom godina sam imao posla sa nekoliko slavnih ličnosti. Ne verujem da su povezane. Mislim da je u pitanju samo to što nema mnogo ljudi koji prodaju ono što ja prodajem. Njihove narudžbe nisu nužno komplikovanije ili zahtevnije od drugih. Ali, naravno, želeo sam da isporučim što sam savršeniji proizvod mogao. Zato to ume da bude stresnije nego kad radiš neki prosečan komad.

Je li ti ikad iko tražio specijalnu narudžbu koja je bila tako luda da si odbio da je uradiš?

Neću napraviti ništa što može da bude nebezbedno na bilo koji način. Ako klijent ima na umu neki konkretan dizajn od kog ne želi da odstupi, a ne može da se proizvede tako da bude bezbedno, onda bih mogao da ga odbijem. Nedavno sam odbio zahtev za krst, koji je trebalo da se rotira od glave do postolja. Bilo bi ga moguće napraviti. Ali najbolje ih je praviti od metala, tako da sam mu preporučio proizvođača.

Da li te je tvoj posao naterao da isprobaš taj način života?

Kad god sam pričao sa mušterijom pre nego što bih mu poslao predmet, uvek bih mu rekao: "Ugađanje mušterijama shvatam ozbiljno i morao sam lično da isprobam robu pre nego što sam je poslao." Oni se na to uvek nasmeju. Ali u devet od deset slučajeva, moja danas bivša devojka i ja bismo je isprobali. Tako da je odgovor na tvoje pitanje potvrdan.

Pratite Marka na Tviteru.