Zašto je Spotify utišao ton pesama

Krajem maja, Spotify je izmenio sve svoje muzičke fajlove tako da većina korisnika ovog servisa to nije ni primetila. Ipak, snimatelji zvuka i drugi studijski audio čarobnjaci uočili su da je jačina zvuka smanjena širom Spotify hostinga.

Koristeći program po imenu Dynameter, ovi audiofili premerili su popularne plejliste kao što su Global Top 50 i albume raznih žanrova, od soula do metala. Zaključak je bio da je cela Spotify ponuda postala primetno tiša.

„Glasnost" je mera ljudske percepcije snažnog, bogatog zvuka. Kad nešto slušate, bitnija je vaša percepcija jačine zvuka nego zabeležena vrednost decibela.

Tek 2011. je Evropsko radiodifuzno udruženje (EBU), jedna od vodećih organizacija ovog tipa u svetu, uvela mernu jedinicu za glasnost po EBU-R128 standardu. Jedinica se zove LUFS ( Loudness Unit relative to Full Scale). U praktičnom smislu, LUFS je korisniji od decibela za shvatanje ljudske percepcije zvuka.

Za razliku od RMS, srodne merne jedinice, LUFS ignoriše niske frekvencije i uzima u razmatranje samo prosečne i visoke, iznad 2 kiloherca – raspon na koji je naše čulo sluha najosetljivije. Vrisak, na primer, bolje čujemo nego bas iako RMS beleži jači rezultat kod instrumenta. Ljudski glas nalazi se u srednjem opsegu frekvencija.

LUFS je uvedena da bi se preciznije procenila funkcija našeg ljudskog sluha.

Ustanovljeno je da je LUFS indeks svih Spotify audio zapisa pao sa -11 na -14, što je u skladu sa konkurentnim platformama kao što su YouTube (-13 LUFS), Tidal (-14 LUFS), i Apple Music (-16 LUFS). U praksi, to nudi precizniju kontrolu nad jačinom zvuka na koji je ljudsko uho osetljivo, iako većina nas ovo ni ne primećuje.

Evo šta Spotify kaže po pitanju spuštanja LUFS indeksa: „ Spotify konstantno isprobava nove elemente sa ciljem ostvarenja što bolje usluge. Nedavne izmene su deo našeg procesa evaluacije korisničkog iskustva."

Dakle, zašto je ovo uopšte važno?

U početku, uvođenje novih EBU-R128 standarda nije bilo namenjeno muzičkom svetu i platformama za striming. Namera je bila normalizacija zvuka sadržaja u TV prenosu. Znate ono kad su neke reklame mnogo glasnije od drugih, ili od samog programa? Cilj EBU-R128 standardizacije bilo je usklađivanje tona svih TV kanala.

Kod muzike, percepcija tona se između ostalog poboljšava putem kompresije, što obavlja ili hardver ili softver tokom masteringa. Kao što ime kaže, kompresija „sabija" zvučni talas, zaravnjuje pikove visokih frekvencija dok čuva niži, lakše uočljiv deo zvuka. Kao kad bi uradili EKG i onda sve iznivelisali da razlike između ekstrema budu manje.

„Ako se kompresuje zvuk orkestra dok violinista svira solo, zvuk violine delovaće glasnije", objašnjava Pedro Luče, brazilski audio producent. „Kad krenu i ostali instrumenti, sve će se čuti istom jačinom zvuka." Kompresija pojačava najmirnije, najpraznije delove pesme.

Problem je jasan, zar ne? Pesmu čine brojni segmenti, i mirni i nemirni. U stvarnom životu, solo gitara nema više isti intenzitet kad joj se pridoda zvuk bubnja. Ali kad se pretera sa kompresijom, sve se zajedno percepira glasnije, što kvari dinamiku samog muzičkog dela. Kao onaj pijani lik iz vašeg društva koji obično diže glas kad popije. Osim što ga je mučno slušati, sa vremenom sam zvuk postane monoton.

„U državnim (Brazilskim) produkcijama postoje [stilovi muzike] koji zloupotrebljavaju kompresiju", kaže producent Nando Kosta. „U mejnstrim narodnoj muzici, mnogi miksovi se temeljito kompresuju. Čuje se prigušen glas, bubnjevi zvuče kao da sviraju čačkalicama, sve je to posledica ograničavanja zvuka. Pokušavaju da ga pojačaju, a žrtvuju kvalitet."

Iako su svesni posledica, producenti i umetnici klade se na glasan, kompresovan zvuk da bi lakše nadjačao konkurenciju. Nažalost, sluh laika sklon je da glasnost zameni za kvalitet. Ovo nadmetanje u produkcijskoj jačini zvuka dovelo je do „Ratova glasnosti."

Trka za najglasnijom pesmom krenula je paralelno sa razvojem digitalne muzike, još u ono vreme kad se distribuirala uglavnom u CD formatu. Ranije, u doba vinila, tehnička ograničenja sprečavala su pojačanje putem kompresije; preglasna ploča pomerala bi iglu gramofona i kvarila slušalačko iskustvo. Ovo ograničenje prevazišao je kompakt disk, pa su ubrzo svi počeli da kompresuju.

Takođe, u vreme vinila bilo je uobičajeno odslušati ceo album jednog izvođača. Nisu se direktno i momentalno poredile pesme različitih autora sa različitih ploča, pa nije bilo ni pokušaja da se konkurencija nadglasa jačinom zvuka. Kad je došao CD a za njim i MP3 plejer, postalo je lako puštati pesme bilo kojim redom. Danas, u doba plejliste, retkost je naići na dve pesme zaredom od istog autora. Zato producenti prave sve kompresovanije, sve glasnije pesme. Pogledajte ovaj grafički prikaz sa sajta Sample Magic:

Što je još gore, manjak čistog zvuka nije jedina posledica preterane kompresije. Kad se zvučni talasi ograničavaju, stvaraju se distorzije koje kvare muziku. „Što više kompresije, to više distorzije", objašnjava Kosta.

Primer albuma na kom bend budži kompresiju preko svake mere zarad glasnog zvuka je Death Magnetic. Te 2008., fanovi Metalike žalili su se da je zvuk na disku sasvim lud – bez ikakve dinamike, mestimično u punoj distorziji. Nekoliko meseci kasnije, izašla je igra Guitar Hero: Metallica u kojoj su iste pesme remasterovane. Dozvoljeno im je da budu tiše jer se u igri takmiče samo sa ostalim pesmama Metalike sa drugih albuma.

Naučnici sa Tehnološkog univerziteta Danske, Univerziteta u Alborgu, i Univerzitetske bolnice Kopenhagena objavili su poređenje ove dve verzije istog albuma. Evo primera na trideset sekundi pesme My Apocalypse. Primetite kako je bend uspeo da kompresuje zapis „do zida" i tako stvorio glasan ali tup, potpuno nedinamičan zvuk.

Spustivši svoj LUFS indeks, Spotify šalje poruku muzičkoj industriji kojom želi da kaže da je sad uzaludno takmičiti se po jačini zvuka. Sav sadržaj će na platformi biti ujednačeno glasan. I kod veoma glasno masterovanih pesama, zvuk će biti automatski utišan. Naravno, ova standardizacija zvuka u strimingu služi istoj svrsi kao i svojevremeno standardizacija zvuka reklama na TV kanalima, ali ovde Spotify takođe usmerava industriju ka drugim prioritetima. Pesme će ovako morati da privuku pažnju nekim drugim aspektima, ne pukom jačinom zvuka. Ovim otvaraju vrata ka većoj zvučnoj dinamici.

„Kad je zvučni zapis jako kompresovan, zauzimaće manje prostora i biće manje dinamičan", objašnjava Kosta. „A kad se spusti glasnost istog zvuka, imaćemo utisak da se svira mnogo niže."

Drugim rečima, Spotify pesme glasnije od -14 LUFS sada zvuče niže u poređenju sa onima koje nisu bile kompresovane preko tog čarobnog broja. Na ovom sajtu imate grafički prikaz modifikacije preglasne pesme koji se odvija na Spotify platformi.

„Nekad muzika nije loša zbog svoje kompozicije već zbog prezentacije", kaže Kosta. Spotify dakle nameće primirje u „Ratovima glasnosti", što bi trebalo da nam svima pruži kvalitetniju, dinamičniju, i čistiju muziku.

Ali to nije jedini razlog za ove nove Spotify regulative.

Da li vam je poznato olakšanje koje se javlja posle slušanja muzike, kad nastupe mir i tišina? Čak i najvećim ljubiteljima muzike dešava se da iskuse „slušalački zamor".

„Ovaj fenomen je dobro poznat, mada se ne povezuje uvek sa umorom", kaže Dr Tanit Ganc Sančez sa Univerziteta Sao Paolo (FMUSP), osnivač Instituta Ganc Sančez na kom se bavi terapijom za poremećaje sluha.

U simptome spadaju fizički umor, nervoza, i nesanica.

Sančez objašnjava da postoji mali mišić po imenu stapedius koji nam štiti sluh, blokira pristup agresivnim zvukovima unutarnjem uhu. Kada zategne bubnu opnu, deluje kao filter i omekšava zvuk. Problem nastaje kada dugotrajno izlaganje intenzivnom zvuku iscrpi ovaj mišić.

„Stapedius se može uporediti sa mišićima ruke", kaže ona. „Recimo da pola sata dižete tegove u teretani. Pre ili kasnije, mišić će se zgrčiti i reći dosta, ne mogu više. Istu kontrakciju ima i ovaj mali mišić u uhu, iako ga ne kontrolišemo. On se spontano aktivira kad god se izložimo glasnom zvuku. Često slušanje glasne muzike ga izmara."

Razlika između stapediusa i bicepsa leži u tome što retko iskusimo bol u uhu, za razliku od upale mišića koja se javlja u rukama posle preterano naporne seanse u teretani. Zato novi Spotify standardi doprinose boljem zdravlju korisnika. Treba istaći da su Apple već tužile mušterije koje su oštetile sluh preteranim slušanjem ajpoda.

„Sa medicinske tačke gledišta, manja jačina zvuka je divna ideja", kaže Sančez.

Još na VICE.com:

Razgovarali smo sa osnivačem Pirate Bay-a o spravi koju je napravio da „uništi" muzičku industriju

Šta moraš da znaš ako želiš da snimiš i izdaš pesmu u Srbiji

Kako je monah iz 18. veka izmislio elektronsku muziku