LGBTQ

Kvir osobe opisuju prvi odlazak u gej klub

„Tu sam shvatio da tako u stvari izgleda sloboda.“
2.4.18

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.

Obližnji gej bar ili klub je često jedino javno mesto na kom kvir osoba može da se pojavi kao ono što jeste, bez straha od osude ili agresije. U isto vreme, po prvi put kročiti u gej klub često je zastrašujuće iskustvo za mlade LGBTQ osobe koje tek počinju da ispituju svoju seksualnost.

Razgovarali smo sa kvir ljudima iz šest evropskih zemalja na temu njihove prve posete gej klubu.

Klaudija Rubio Sasaki, 26, poljoprivrednica, Madrid

clau

Fotografija ljubaznošću Klaudije

Bilo je to negde oko 2009, nedugo pošto sam se autovala. Izašla sam sa najbližim prijateljicama u Čueku, gej četvrt Madrida. Htela sam samo da sa društvom prošetam od bara do bara, nisam nameravala da nekog upoznam. U nekim mestima bilo je bezbroj žena, u drugima su bili sve sami muškarci a nas su tretirali kao da smo kraljice. Nikad nisam ni mislila da ću se osetiti tako bezbedno u prostoriji prepunoj krupnih muškaraca.

Ali najbolje smo se ipak provele u lezbejskim klubovima. Tamo sam bila tako slobodna, kao da su svi znali tajnu koju inače moram da krijem od sveta. Mogla sam da budem ono što jesam, da ne brinem o tome šta će ko pomisliti ako poljubim drugu devojku. Osetila sam poštovanje i sigurnost kakvog nema u strejt klubovima. Plus što nisam morala da gledam kako se strejt muškarci bahato ponašaju prema ženama.

Reklame

Stvari su danas bolje po Madridu, u većini lokala ljudima nije više važno da li si gej ili ne, svi su tu samo radi zabave. A možda se samo promenio moj stav, pa više ne obraćam pažnju na idiote kao što sam nekada.

– prenela Laura Murijel

Žeremi Šokron, 28, student, Pariz

Za doček nove 2006, bio sam sa nekim društvom kada nas je prijatelj pozvao da se nađemo u Station des Artistes, gej baru u mom rodnom mestu Pau, na jugozapadu Francuske. Sa sedamnaest godina, moji poznanici su već znali da sam gej, imao sam osećaj da pripadam LGBTQ kulturi, ali nekako se desilo da još nisam bio u gej baru. Uglavnom iz radoznalosti, odlučio sam da je došlo i to vreme.

Nije sve krenulo kako treba. Čim sam ušao bila mi je frka, kao od nekog osećaja krivice. Uporno sam se pitao, šta ako me neko ovde vidi? Pio sam i gledao kroz gužvu, nadao se da ću uočiti još nekog nesigurnog, ali većina ljudi je imala po tridesetak-četrdesetak godina, bili su sasvim opušteni.

Ipak, brzo sam se navikao na taj vajb. Moje društvo se zgotivilo sa jednom drugom grupom, moj najbolji drug se smuvao sa jednim od njih, bili su zajedno tri godine. Sad kad se setim, stvarno mi je to veče ostalo u pamćenju kao posebna prilika zato što mi se stav promenio tako naglo i tako radikalno. Došao sam nepotrebno opterećen stidom, a na kraju sam se odlično proveo sa prijateljima.

– preneo Bartelemi Gajar

Dana Zorić, 21, DJ, Belgrade

Fotografija ljubaznoću Dane

Prvi put sam izašla u gej klub sa četrnaest godina. Bio je to Apartman, u centru Beograda, otišla sam tamo sa drugaricama. Sećam se da smo igrale uz Let Me Talk to You, Džastina Timberlejka, bilo mi je neverovatno da se negde pušta muzika kakva se meni stvarno sviđa, za razliku od svih strejt barova u kojima sam bila. Posebno mi je prijao vajb u Apartmanu, svi su samo igrali, niko nije bio ni nepristojan ni agresivan. Videla sam jednog dečka u mrežastoj majici i pomislila, jebote, što ja nisam tako smela. Bilo mi je čarobno.

Nisam nikog našla te večeri, ali se jesam ljubila sa jednom devojkom u nekom ćošku. Otišle smo tek oko šest, prespavala sam kod drugarice, sutra preskočila školu što mi je u tim godinama bilo strašno uzbudljivo. Celo iskustvo je bilo mnogo bolje nego što sam očekivala. Posle te prve večeri, nisam izbivala iz gej barova.

Reklame

– prenela Ana Jakšić

Bo Hana, 23, novinarka, Amsterdam

fotografija Evut Louvi

Po prvi put sam u gej baru bio u Venlou, malom mestu na jugoistoku Holandije. Imao sam šesnaest godina, sveže autovan, pošao sa drugaricom lezbejkom. Bio sam strašno nervozan, a ispostavilo se s razlogom.

Prvo, svi su krenuli da me ispituju o etnicitetu iako mi je bilo neprijatno da pričam o tome. Drugo, ni drugarica i ja nismo znali da je veče Britni Spirs u pitanju, pa su nas pitali zašto jedini ne nosimo Britni na majicama. Treće, neki matorac me je iz čista mira uhvatio za dupe. Sve mi je smetalo, otišao sam posle desetak minuta i obećao sebi da mi je to prvi i poslednji put u gej klubu.

Oko devetnaest sam probao ponovo. Čuo sam za Berghain, pa sam stopirao do Berlina. Kad sam ušao u klub opet mi je bilo neprijatno, nisam navikao na toliki broj ljudi koji igraju goli ili u koži . Ipak, niko na to nije obraćao pažnju. Tu sam shvatio da tako u stvari izgleda sloboda. Nije čak ni bilo važno da li si gej ili ne. Moj otac, pravoslavni hrišćanin, odbijao je da prihvati moju homoseksualnost pa mi je ostao određeni stepen nesigurnosti, ali u Berghainu sam se osetio moćno. Shvatio sam da je u stvari kul što se razlikujem od svih onih strejt klinaca koji su me maltretirali.

Satima sam lutao sam po klubu, igrao do zore. Od tada potpuno drugačije gledam na te stvari, danas su mi gej barovi kao ambasada, utočište od svake pretnje.“

Robert, 36, Bukurešt

Fotografija ljubaznošću Roberta

Prvi gej klub u kom sam bio se zvao Kvins, čuveno mesto u centru Bukurešta. Pokušao sam i sa drugim lokalima ranije, ali tek sam te večeri skupio dovoljno hrabrosti da uđem. Nije mi bilo svejedno u te 2002., Rumunija je tek koju godinu ranije zvanično dekriminalizovala homoseksualnost.

Bilo je najviše petnaestak ljudi prisutno te večeri. Još se sećam glatkog sivog mermera, stolica presvučenih crnim vinilom, klupa oko plesnog podijuma, uskih stepenica kojima se silazilo u mračni, hladni podrum kluba – prava metafora za autovanje u Rumuniji tog vremena.

Reklame

Pre toga sam bez ustručavanja izlazio po strejt klubovima, nije me bilo briga šta bi ko mogao da pomisli, hteo sam samo da se zabavljam. Baš tako moji strejt prijatelji danas izlaze sa mnom po gej barovima. I oni su svesni koliko gej klub čoveka oslobađa – a tu vrstu slobode ja danas zaista cenim.

– preneo Vlad Viski

Tuke Rojal, 22, glumac, Berlin

fotografija Grej Haton

Prvi put mi se desio u osamnaestoj, samo par dana pošto sam se doselio u Berlin. Obukao sam smoking, stavio cilindar na glavu, i izašao u SchwuZ, legendarni gej klub.

U početku sam stajao sam i držao se svog piva, bilo mi je blago do umereno neprijatno. Posle mi je prišlo par trandži sa šampanjcem pa smo započeli razgovor. Mislim da su videle koliko sam bio nervozan pa su htele da mi se nađu i umire me.

Ostao sam do sedam, toliko opušten da sam popušio obe pakle cigareta. Poslednji sam izašao iz kluba te večeri.

– preneo Thomas Vorejer