Znate li odakle potiču vaše majice sa feminističkim sloganima?

Tekst je prvobitno objavljen na Broadly

Možete po tome maltene sat da namestite: za manje od 24 časa otkako je Donald Tramp nazvao Hilari Klinton “gadnom ženom” na trećoj predsedničkoj debati u oktobru, prvi suveniri na temu “gadnih žena” — uključujući majicu sa logom u obliku srca koji je na kraju sakupio 100.000 dolara za organizaciju “Planirano roditeljstvo” — počeli su da niču svuda po internetu.

Potom, u januaru, dok se Ženski marš u Vašingtonu spremao da postane jedan od najvećih političkih protesta u istoriji Sjedinjenih Državama, Instagram je bio zatrpan majicama sa sloganima koje treba nositi tog velikog dana. “ Feminist AF” i “Budućnost je ženska” bili su popularni izbori,  dok je u poslednje vreme počela da se pojavljuje majica sa natpisom: “Ipak, nije odustajala”. Čini se da svi žele jednu takvu za sebe, ali malo njih zapravo zanima odakle te majice dolaze.

Aktivistička roba postojala je decenijama, ali nikad u vreme kad je moguće stvoriti, reklamirati i prodati masovno proizvedene majice bukvalno preko noći. Na to dodajte angažovane postove na društvenim mrežama koji su obavezna pojava u ova naša nestabilna politička vremena — ako ste bili na Ženskom maršu a niste to postavili na Intagram, jeste li zaista bili tamo? — i dobićete mnogo deklarativnih majica o ženskoj jednakosti koje potencijalno mogu da podriju žene koje ih prave.

Tu nastupa Ejmi Defolt, etička modna aktivistkinja, spisateljica i direktorka komunikacija za Brooklyn Fashion and Design Accelerator u organizaciji Instituta Prat. Početkom januara, pre održavanja demonstracija, ona je zapazila da je lokalni ogranak marša na koji se prijavila u Masačusetsu prodavao reklamnu robu — i da je jedan njen deo proizveo masovni proizvođač Gildan, kompanija koja je u prošlosti optuživana da koristi radnu snagu pod neljudskim uslovima u Centralnoj Americi. Šokirana, ona je rešila da kontaktira organizacije, dizajnere i robne marke direktno ih pitajući: “Ko je napravio vašu feminističku majicu?”

“U ovom trenutku, kad konzumiramo tako mnogo mode, to više nije kontrolisana kampanja kao što je bila šezdesetih i sedamdesetih. Te majice se prave jeftino i brzo, a svi smo totalni licemeri što ih nosimo”, kaže Defolt. “Jer ako nosimo nešto s porukom o ženskim pravima a nije ga napravila žena pod ispravnim uslovima — koliko je to onda ironično i tragično? Kad bi znao kako su te majice napravljene, ko bi istinski želeo da ih nosi?”

I zaista, u kakofoniji uzavrelih mišljenja koja su se iznosila u vreme marša, mnogi prominentni kritičari istakli su glavni problem intersekcionalnosti i potrebe da se sve žene uključe u feministički pokret, a ne samo one koje sebi mogu da priušte da skoknu avionom do Vašingtona. A ako to sasvim sigurno podrazumeva tamnopute žene koje verovatno na svojoj koži više osećaju politiku predsednika Trampa — i koje nisu glasale za njega ni približno u onolikoj meri u kojoj su to učinile belkinje — zar to onda ne bi trebalo da se odnosi i na žene koje su pravile te majice?

Prema svim izvorima, organizatori marša u Vašingtonu postarali su se da njihove majice uvažavaju žene koje ih prave. (Prema “Kampanji čiste odeće“, oko tri četvrtine radnika u tekstilnoj industriji širom sveta čine žene.) Iako nismo mogli da dobijemo komentar od njih, stranica sa suvenirima Ženskog marša napominje da su svi proizvodi “pravljeni i odštampani u Sjedinjenim Državama”. Uz to, američka kompanija koja je pravila njihove zvanične suvenire, Bonfire, saopštila je da su im se organizatori sami obratili i konkretno tražili konfekciju koja se pravi u Sjedinjenim Državama. Bonfire je za VICE rekao da su koristili robu pravljenu u Americi od proizvođača kao što su American Apparel, Bayside Apparel i Royal Apparel.

Iako Gildanova akvizicija American Apparel-a iz januara dovodi u sumnju da je konkretna roba zaista bila proizvedena u Sjedinjenim Državama, predstavnica firme Bonfire je izjavila: “Nismo upoznati sa tim da li je Gildan proizvodio majice American Apparel-a posle akvizicije i nedavne promene svog načina poslovanja.” Ona je zatim potvrdila da je “svaki artikal koji smo proizveli za Ženski marš tokom vašingtonske kampanje potekao iz robnih zaliha firmi American Apparel, Bayside Apparel ili Royal Apparel koje se prave u Americi.”

Međutim, potvrđivanje porekla drugih vrsta feminističkih suvenira nije bilo tako lako, a Defolt napominje da je na internetu viđala da se prodaju “kopije” zvaničnih vašingtonskih majica sa sloganima. Kad se Defolt obratila dizajnerima na Njujorškoj nedelji mode koji su izlagali odeću sa feminističkim porukama — među njima Džonatan Simkai, Prabal Gurung i Kristijan Siriano — kao i nekoliko internet kuća i organizacija kao što su “Društvo gadnih žena” i “Planirano roditeljstvo” (koji su ove sezone ušli u partnerstvo sa CFDA, organizatorima Nedelje mode), dobila je različite reakcije.

Iako je Džonatan Simkai istakao da je njihove majice “pravila mala kompanija u Sjedinjenim Državama”, nisu pojasnili gde tačno. Rock Roll Repeat, koji prodaje majice sa natpisom “Abortirajte neželjene predsednike” , rekli su da je njihova odeća “sastavljena u Nikaragvi od američkih komponenti u slobodnog fabričkom objektu koju je odobrio WRAP [Svetski odgovorna akreditovana produkcija]”. Prabal Gurung istakao je da su njihove majice potekle iz lokalnog izvora u Njujorku i da su radnice bile plaćene “fer i ravnopravne nadnice”, dok je “Društvo gadnih žena” moralo tek da uradi domaći zadatak o svojim izvorima, mada smatraju da su potekli od etičkog proizvođača. U međuvremenu, “Planirano roditeljstvo” i Kristijan Siriano nisu odgovorili na upit Defoltove.

Deo problema sa proizvodnjom etičkih majica leži u tome da otkriti odakle vaša majica potiče nije tako jednostavno kao pronaći izvor vašeg kartona jaja ili glavice brokolija. Elizabet Klajn, stručnjak za brzu modu i autorka knjige Nakinđuren: Šokantno visoka cena jeftine mode, objašnjava zašto je tako teško ući u trag majicama i napraviti ih etički.

“Za razliku od hrane, moda kombinuje poljoprivredu, fabričku proizvodnju, tehnologiju i manuelni rad”, rekla je Klajn za VICE. “Širenje tih koraka svetom i dozvoljavanje različitim zemljama da se specijalizuju za različite oblasti načinilo je konfekciju kao što su proizvodnja majica neverovatno dostupnom i obimnom, ali dolaženje do informacija o tom procesu postalo je maglovitije — a zaštita ljudi u tom lancu opskrbe postalo je utoliko teža.”

Ne mora baš svaki mem da se pretvori u majicu.

Defolt kaže da njena misija nije da posrami ljude, već da uz pomoć entuzijazma za aktivističku robu koji su pokrenule društvene mreže istakne realnost činjenice da sve dolazi odnekud.  A ako želimo da budemo dobri aktivisti, kaže Defolt, naš je posao da vodimo računa o tome.

“Za mnoge ove žene, ovo je prvi put da su aktivistkinje i one ne znaju onoliko koliko ja znam —tako da ne želim da ih postidim ili da im oduzmem moć”, kaže Defolt. “Međutim, što se ovih dizajnera tiče, ako žele svoju robu da plasiraju u svet [tako što će majicu sa feminističkim sloganom uvrstiti u svoju reviju] — oni znaju kako i gde su te stvari napravljene, to im je posao. Zato sam pomislila da je sjajna prilika za dizajnere tokom Njujorške nedelje mode da počnu time zaista da se bave.”

Defolt kaže da bi teškoća oko proizvodnje etičkih majica trebalo da podstakne aktiviste da budu svesniji toga šta proizvode, gde i kako. Ona je pomogla da se sastavi spisak pitanja koja treba sebi postaviti kad birate dobavljača, baš kao i brendova koji dobro rade svoj posao.

“Ne mora baš svaki mem da se pretvori u majicu”, rekla je Defolt. “Manji, etički brendovi će vas koštati više, ali ionako ne morate da napravite tonu tih majica. Najvažnija stvar koju treba da se zapitate kad pravite majicu je: Da li zaista moram da je napravim?”

Ipak, Defolt ne štedi nikoga kad je u pitanju pozivanje aktivista na odgovornost  da se postaraju da je njihova roba intersekcionalna u kontekstu lanca prodaje i da ne podriva upravo one vrednosti za koje se zalaže.

“Ove 2017. godine, kad imamo toliki pristup informacijama i kačimo sve te slike sebe po društvenim mrežama koje govore: ‘Pogledajte me, ja sam aktivista’, budite malo svesni toga da one dolaze odnekud i da su potrošna roba”, kaže Defolt. “Postoji zečja rupa za svaki izbor koji napravite. Dakle, ja samo želim da se ljudi zavuku u prave zečje rupe kad odluče da prave robu za svoju aktivističku stvar.”

Još na VICE.com

Feminizam i trend dlakavih žena

Žene će spasiti Ameriku od Trampa

Ovaj lik želi da bojkotujete Pobesnelog Maksa jer ne voli feminizam