"Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred"

Ko bi rekao da ove rečenice srpskog vojvode Živojina Mišića danas možemo tumačiti u kontekstu borbe za jednako dostojanstven i kvalitetan život svih stanovnika Srbije - i onih strejt i onih gej i trans i Roma i azilanata i antifašista, pa i ortodoksnih antigej nacionalista. Groteskno.

Atmosfera je na Prajdu i Trans Prajdu u Beogradu, prema rečima mnogih, bila na neki način opuštenija nego prethodne godine. Koliko već može da bude opušteno sa nekoliko hiljada policajaca u oklopima, u civilu, na konjima, u oklopnim vozilima, vodenim topovima i helikopterima koji nadleću nad glavom.

PADAM NA TRANS

Trans Prajd kod Pionirskog parka preko puta Skupštine je posetilo stotinak ljudi, među njima i mnogo novinara. Otvaranje je bilo dirljivo.

- Bitno je što su ovde danas bile autovane trans žene. Predstavnice trans zajednice, žene koje su prošle ili prolaze kroz promenu pola. Meni je njihova priča bila vrlo jasna, ponela me je, jer je vrlo emotivna i konkretno aktivistička. Imale su vrlo koncizne zahteve i pričale o problemima sa ličnim dokumentima, zdravstvenim osiguranjem. Nije bilo floskula "Ja volim da budem žena" - kaže jedna jedna od posetiteljki oba Prajda, Isidora Kaličanin.

Snažan detalj prvog trans prajda je govor predstavnika romske zajednice Zlatomira Jovanovića koji je naglasio zajedničke probleme romske i trans zajednice. Bivši major vojske Srbije i trans aktivistkinja Helena Vuković pomenula je i da su trans žene mnogo prihvaćenije i prisutnije u romskoj zajednici i da je na raznim nivoima bilo prirodno da se udruže u borbi.

Prema rečima organizatora Trans Prajda, neposredno pre početka policija je bez obrazloženja premestila njihove punktove, pa su neki od njihovih gostiju imali problem da uđu. Planirano je i da na otvaranju sviraju trubači i da trans aktivistkinje obuku narodne nošnje i donesu pogaču i so kako bi na simoličan način prikazali da su deo srpskog društva. Predrag Azdejković kaže da su nekoliko sati pre Prajda od policije dobilo "sugestiju" da je to ipak bezbedonosni rizik. Ko bi rekao da su muzika i folklor opasni.

Trans prajd i Prajd se ni u jednom trenutku nisu spojili, a deo ljudi sa prvog se kasnije priključio šetnji.

ŠETNJA

Neki tvrde da je na Prajd šetnji bilo 500, neki 700-800, a neki da je bilo dve hiljade posetilaca. Jedino u čemu se svi slažu je da je bilo više od sto novinara, gradonačelnik Beograda i nekoliko desetina stranih i domaćih političara, dosta policajaca u civilu, nešto malo domaćih aktivista, kao i baš mnogo stranih LGBT aktivista, gostiju Parade i učesnika njihove konferencije na Nedelji ponosa.

Srpska gej zajednica je bila prisutna, ali u malom broju u odnosu na sve ostale učesnike. Većina LGBT osoba je, na žalost, ipak ostala između svoja četiri zida.

Po rečima mnogih posetilaca Prajda, izgledalo je kao da je ove godine došlo manje ljudi nego prošle. Naša sagovornica Isidora i njeni prijatelji smatraju i da je potrebno se više priča o suštinskim problemima, a ne o apstraktim stvarima.

- Na optužbe da je gej seks neprirodan i bolestan, naši aktivisti se već godinama brane jednim te istim neefektivnim floskulama "svako ima pravo na ljubav" i "po evropskim konvencijama, niko ne sme biti diskriminisan", umesto da direktno razjasne taj najveći predmet nerazumevanja i mržnje. Kad neko od organizatora Prajda izgovori reč "ljubav", ja malo bljucnem - kaže.

Prva kuma Prajda, spisateljica Biljana Srbljanović, podsetila je da se upravo nedavno preminuli Jovan Ćirilov, osnivač Bitefa, među prvima zalagao za donošenje zakona o dekriminalizaciji istopolnih odnosa u Srbiji. Pozvala je sve učesnike na solidarnost sa izbeglicama koje trenutno prolaze kroz Srbiju. Na kraju govora, organizatori su joj uručili na poklon par roze cipela.

- Da su neki šmekeri, pa da su joj poklonili roze dildo, a ne cipele - smeje se Isidora.

Nakon uobičajne govorancije organizatora o tome kako svi treba da se volimo i šetamo slobodno (dok nas čuva xy policijskih kordona), kolona je napokon krenula. Za zvučnika je pičila vesela haus muzika. Ljudi su zviždali u pištaljke, radosno mahali zastavama. Za trenutak je delovalo kao da je sve zaista okej. Sve dok te ne gurne policajac da se pomeriš malo u stranu.

Među ljudima koji su nosili gigantsku zastavu duginih bolja, đuskali i zviždali, bila je i jedna stajliš starija gospođa, Mira Stojković. Ona kaže da je došla na Prajd pre svega kao ljudsko biće, a potom i kao zdravstvena radnica.

- Kad sam bila mala, imala sam dve "tetke", tako da meni ovo nije ništa strano.

Dok se kolona kretala, sa prozora susednih zgrada ljudi su mahali, pozdravljali, neki su bacali i cveće. Odjednom, kolona je stala na sred Terazija gde je Marija Perković iz Žena u Crnom održala energičan govor o antifašizmu.

Smrt kapitalizmu! Smrt fašizmu! - prolomilo se više puta sa zvučnika. Publika je tapšala i navijala, činilo se više poneta atmosferom, po nekom automatizmu i iz želje da se nastavi sa šetnjom. Međutim, ambasadori Nemačke i Švedske nisu krili loše raspoloženje. Gledajući ih iz neposredne blizine, delovalo je kao da gutaju knedle, a do malopre iskreni osmesi malo su se ukiselili.

- Na ovogodišnjoj Paradi sve je moglo: i da ceo događaj počiva na finansijskoj i svakoj drugoj pomoći SAD i zemalja EU, kolevki kapitalizma, i da se onda u zvaničnom obraćanju taj isti kapitalizam okrivi za kršenje ljudskih prava - rekao je jedan od posetilaca, tridesetogodišnjak Goran Zarić.

On smatra da je "podmetanje" antikapitalističkog govora bacilo ozbiljnu senku na sve ono dobro što se danas desilo i da je to u najmanju ruku nepromišljeno i neodgovorno, kako prema LGBT ljudima koji su došli, tako i prema državi koja dve godine zaredom daje punu podršku Paradi.

- Došla sam da se osećam ne samo slobodnom i normalnom, već da to pokažem, to i ponos što postojimo. Gorak ukus mi ostao nakon tog govora - dodaje Vladica Jovanović, koja je i sama aktivistkinja.

PRAJD BEZ ZAJEDNICE

Dok su političari, domaći i strani aktivisti i diplomate ponavljali jedne te iste apstraktne stvari o jednakosti koje slušamo već godinama, zaista se osetilo da na Prajdu, pored samih LGBT osoba, još nešto nedostaje. Uprkos činjenici da su elementarna bezbednost i borba za opstanak i dalje gorući problem za većinu LGBT zajednice, u govorima aktivista i političara nije bilo konkretne reči o rešavanju problema sa nasiljem, prevencijom i kažnjavanjem napadača. I dalje je delovalo da svi misle da uspešno održana Parada garantuje ako ništa drugo, makar bezbednost LGBT osoba tokom čitave godine.

Grčki LGBT aktivisti kažu da im je jako lepo i dirljivo, ali da je Prajd jako mali.

- Znamo da se ljudi mnogo plaše i da nisu autovani. Šteta što nije došlo više - kažu Janis i njegovi prijatelji iz Soluna.

Kada je kolona stigla na konačno odredište ispred Skupštine, ekipa sa Trans prajda je uveliko otišla, čime je susret organizatora dva Prajda izbegnut. Nekoliko stranih aktivista je na kraju hodajuće žurke održalo motivacione govore, ali na žalost, među ostalim govornicima nismo videli predstavnike drugih LGBT organizacija iz Srbije. Što je na neki način simptomatično.

Skup se ubrzo završio, ljudi su se brže bolje razišli. Cela atmosfera se doslovno izduvala kao neki od šarenih balona koji su lepršali na sve strane. Ali, tu nije bio kraj.

Petsto metara je najbliže što možeš da priđeš paradi Ponosa u toku šetnje kao građanin, a da nisi ušao na određenom policijskom punktu, u određeno vreme. Pa je tako na ogradama oko Prajda uglavnom bila čudna mešavina onih koji nisu uspeli da uđu, onih koju ne mogu da prođu do određene adrese, a hitno im je, turista, i onih koji su došli da tu i tamo besmisleno viknu "ua, pederi" na kilometar od kolone. I svi su ljuti i psuju.

Bilo je i onih koji su se molili. Zbog "Sodome i Gomore" na ulicama prestonoga grada Beograda. Oni smatraju da smo svi ugroženi, te da hitno treba promeniti krivični zakon i "kriminalizovati sodomiju (homoseksualizam)". Predstavljaju SIPC, Srpsku istinski pravoslavnu crkvu, i pitaju se gde su pripadnici "državne" crkve da se sa njima bore, protestom. Pravi andergraund.

- Beži odavde, došla si da provociraš, imaš svoj prostor ograđen, pa tamo idi - preti neki lik u crnoj dukserici učesnici Prajda koja je na trenutak izašla iz policijskog kordona da bi slikala okupljene istinske pravoslavce tokom njihove antiprajd molitve.

Onda je objasnio ortaku kako bi joj glavu razbio da nema toliko policije i da je to isto kao kada bismo "mi otišli kod Šiptara i Hrvata pa se tamo kurčili". Oni su nastavili da se mole, a mi smo se mučili sa tom kretenskom analogijom.

Ipak, nikakvih nereda nije bilo, ali je očigledno da je jedino na ovaj način bilo moguće da ovogodišnji, četvrti Prajd, a drugi za redom, prođe bez ozbiljnih incidenata. Tokom parade uhapšeno je 54 osobae među kojima je i Uroš Mišić, zbog planiranja napada na Prajd. Prema navodima medija on je uhapšen u Braničevskoj ulici, daleko od prvog policijskog prstena na Slaviji.

Po završetku molitve, policija je propustila pripadnike crkvenog andergraunda da prošetaju ispred skupštine, "osvešte i očiste" ulice, pocepaju obeležja Prajda i proglase pobedu. Jedan od popova pitao je da li je na istom mestu održana i ta druga parada, milseći na Trans Prajd. Jebiga, valjda je važno naprskati protiv oba.

SVE JE SUPER, ALI ŠTA DALJE?

Država je još prošle godine pokazala da može da spreči nerede na Prajdu, baš kao što više puta godišnje radi na, recimo, fudbalskim utakmicama. Teorijska vladavina prava. Baš stravica. Ali kakva je realnost?

Svakodnevni strah da će biti prebijeni na ulici, strah od autovanja porodici ili na poslu, strah da će biti odbačeni. Daleko od iluzije bezbednosti koju smo imali tokom šetnje koju je obezbeđivalo hiljade policajca. To nam pokazuje i tužno odsustvo "običnih" članova LGBT zajednice, upravo onih za čija prava i boljitak smo danas šetali.

Bilo je lepo, ali depresivno. Kada pogleda čovek koliko je malo srpskih gejeva i lezbejki došlo, da ti krene suza. Put je otvoren. I, šta ćemo sad? Ništa. Nastavićemo da pratimo.

Pogledajte ostale fotografije sa Prajda i Trans Prajda.