​Dok stanarine skaču, žene ostaju u lošim vezama da bi preživele

Dok cene stanarina rastu u metropolama širom sveta, znatan procenat žena govori da su u neželjenoj seksualnoj vezi da bi izbegle beskućništvo.

Početi da živiš s nekim je verovatno jedna od najbitnijih odluka koju ćeš ikada doneti. Počinje sa sitnim svađama koje zabibere početak zajedničkog života dvoje ljudi – užas kada shvatiš da ne drže puter u frižideru, ili različite ideje o tome šta je „uredna" spavaća soba – a onda počnu da se dešavaju krupnije stvari. Stvari kao što su stanarina, računi, porezi. Stvari koji čine razliku između toga da si u mogućnosti da noću udobno spavaš, ili da tumaraš po snegu ogrnut ćebetom, ili iskoristiš priliku i uvališ se nekom prijatelju na kauč.

Ovi krajnje finansijski problemi mogu da se transformišu u oblik zlostavljanja i kontrole u vezi. Ovakvi scenariji se kreću od onog, „Ne volimo se, ali kapiram da će mi poslužiti do sledeće plate", do mnogo strašnijeg, kada živiš sa partnerom koji te zlostavlja, ali si isuviše švorc da bi se odselila od njega.

Predstavnik za štampu Nacionalne porodične SOS linije karakteriše ovu dinamiku kao „ekonomsko ili finansijsko zlostavljanje". Primeri toga mogu da uključuju davanje džeparca nekoj osobi i strogo praćenje kako ga troši, traženje računa za kupljene stvari, ili prebacivanje nečijih uplata na svoj račun za koji osoba koja je u pitanju nema ovlašćenje.

UK sajt za trampu, Zifit, anketirao je 2040 ljudi iz svih krajeva UK i otkrio da je 28 odsto ispitanih koji su trenutno u vezi priznalo da je finansijska sigurnost ključan faktor za to što su i dalje sa svojim sadašnjim partnerom.

Dobrotvorna organizacija sa sedištem u UK, Crisis, objavila je izveštaj koji otkriva da 27 procenata korisnika pomoći za beskućnike tvrde da su stupili u neželjenu seksualnu vezu sa nekime zbog toga što su beskućnici, i to je mera kojoj je pribegao znatno veći broj žena nego muškaraca.

Gde god da se nalazite na svetu, puki troškovi života su velika briga, naročito zbog toga što su mnogi od najplaćenijih poslova stacionirani u velikim gradovima. I zaista, blizina lokacije stana tako dobro plaćenim radnim mestima podiže troškove stanovanja. Na primer, cena stana na Menhetnu je dostigla rekordnu visinu prošle godine. U Los Anđelesu je tokom 2015. godine zabeleženo da je svega 3,3 stambenog prostora slobodno, u gradu koji ima 3,9 miliona stanovnika. U UK, prema studiji Šeltera, tokom 2015, zakupcima 352.000 stanova je prećeno izbacivanjem.

Mnogi mladi ljudi su u potpunoj milosti svojih stanodavaca ili partnera. Onda tu uračunajte globalni jaz u zaradi među polovima, i neće vam biti čudno što se žene iznova i iznova nađu u teškom položaju.

Melindi*, dvadesetpetogodišnjoj administrativnoj radnici iz Londona, taj osećaj je isuviše dobro poznat. Nakon što je otpuštena sa posla kućepaziteljke i dadilje koja živi kod svojih poslodavaca, izbačena je na ulicu, sa malo para.

„Mesec dana sam spavala po skvotovima i na kaučima prijatelja, što je u početku bilo u redu, ali prošle zime je počelo da biva hladno", kaže Melinda. Melinda je uspela da dobije stažiranje u Kentu. Takođe je preko nekih zajedničkih prijatelja upoznala jednog čoveka koji joj je ponudio da živi u njegovoj kući u Kentu. „Dopadao mi se, ali nikada nisam želela da to bude veza na duge staze", kaže ona.

Posle dva meseca života kod njega, plan se izjalovio. Čovek je živeo na sat vremena od njenih prijatelja, zbog čega se Melinda osećala izolovanom. Takođe je postao i ekstremno posesivan. „Ubrzo sam shvatila da želim da odem – ali nisam imala kuda, pa sam se ugrizla za jezik. Kuća je lepa, i on mi je svake večeri spremao večeru. Ali ono što je čudno je to što se zbog toga ponašao kao da me poseduje".

Nakon šest meseci života u ovoj čudnoj izolaciji, Melinda je skupila dovoljno para da se iseli. „Mesec dana nakon što sam se iselila, on mi je i dalje sve vreme slao poruke, pa mi je čak ponudio i mesečni džeparac ako se vratim kod njega, izražavajući svoju 'zabrinutost' za mene, dok je u stvari očajnički pokušavao da ponovo zadobije kontrolu nadamnom".

Kejlin, 23, je pretrpela užasne fizičke povrede od strane svog dominantnog dečka,od koga je postala emotivno i finansijski zavisna kada je izgubila posao.

Kejlin se priseća da je isprva njen dečko bio šarmantan i tajanstven – „znaš ono iz filmova, zaljubiš se u zlikovca, i to niko ne može da shvati – ali ispostavilo se da je neverovatno nasilan. „Smuvali smo se u oktobru, pre par godina, preselila sam se kod njega u novembru ili decembru, a u februaru je postao nasilan".

„On je primao državne beneficije, i živeo je u subvenisanom smeštaju. Kejlin je radila kao konobarica, i nije morala da plaća stanarinu. Na kraju je plaćala sve ostalo, kao što su računi, hrana i drugi troškovi vezani za probleme njenog dečka sa drogom i nedostatkom prevoznog sredstva. „Niko nije kriv osim mene", kaže Kejlin. „Završili bismo sa žestokom svađom, ili nasilnim ispadom. Bila sam isuviše slaba da bih išta preduzela". Posle jedne od takvih svađa, Kejlin je bila povređena i nije bila u stanju da ode na posao. Otpuštena je.

„Imala sam samo njega kao podršku", kaže Kejlin. „Sada sam u dobrim odnosima sa svojom porodicom, ali tada nisam bila. Stalno sam odlazila i vraćala se kod svojih, i oni su mi govorili: „Ako želiš takav život, mi se ne mešamo". Nekih osam puta je pokušala da ga ostavi, i spavala je u svojim kolima po par dana ili nedelja zaredom.

Do raspleta je došlo u julu, kada ga je zauvek ostavila. Svađa je bila nasilna, i Kejlin je zadobila kontuzije od udaraca koje je pretrpela. Nemajući kuda da ode, Kejlin je otišla u biblioteku i tamo su joj pomogli da ode u bolnicu. „Udarao mi je glavu o vrata, pod i zidove. Razbio mi je voter-pajp o glavu. Imala sam brojna oštećenja mekog tkiva na desnoj ruci, kojom sam pokušavala da se odbranim, a na levom boku sam imala modricu od kuka do kolena", kaže ona. Onda sam pozvala mamu, i ona je smesta došla". Kejlin je sada asistent nege i aktivna je u dobrotvornoj organizaciji Refuge, koja zbrinjava žrtve nasilja u porodici.

Kler Prendergast, savetnica Rilejta, kaže da ima različitih strategija koje možeš da primeniš kada moraš da napustiš nekoga od koga si finansijski zavisna, ili od koga trpiš maltretiranje.

„Neke žene možda ne može da spasi plan koji se smisli preko noći – možda treba da odu odmah, ako su fizički zlostavljane", kaže Prendergastova. „Ali ponekad je potreban i petogodišnji plan, ako je u pitanju suptilnija vrsta kontrole. Možda će se naći u situaciji da mora da razgovara sa nekim da bi povratila zdrav razum, i da tek onda smisli plan za promenu. To može da bude povratak školovanju, ili neko sitno zaposlenje, otvaranje tajnog bankovnog računa, ali spoznaja da ima izlaza može da pomogne ženi da to svari pre nego što bude u stanju da ode".

Ako ste u nezdravoj ili nasilnoj vezi, potražite pomoć: http://www.refuge.org.uk/ (UK), http://www.ncadv.org/ (US),http://www.theredwood.com/ (Canada)

*Neka imena su izmenjena

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu