Droge džihada

Droge imaju svoju ulogu u svakom savremenom ratu. Ublažavaju bol, povećavaju izdržljivost i otklanjaju umor. No, koriste se i za smanjivanje inhibicija. Nacisti su svoje vojnike osnaživali „pervitinom", vojska SAD je eksperimentisala sa LSD-jem i spidom, a nevladina organizacija Amnesti Internešnal već dugo upozorava na to da decu vojnike silom teraju da uzimaju kokain i slične droge, da bi bili što brutalniji.

U razgovoru sa predstavnicima Amnestija, jedan četrnaestogodišnji vojnik iz Sijera Leonea je rekao: „Pre odlaska u borbu sam mnogo pušio. Posle toga se ničega nisam plašio. Odbijanje da uzmeš drogu je poznato kao 'tehnička sabotaža', i zbog toga bi mogao da budeš ubijen..

Uzimajući u obzir euforični i stimulativni efekat, ne iznenađuje što islamski teroristi i militantni džihadisti kao što je Islamska država šalju borce na bojno polje pod uticajem droge, uprkos tome što propovedaju radikalnu apstinenciju.

Rudiger Lolker, profesor Islamskih studija na bečkom Unverzitetu iznosi mišljenje da „ne iznenađuje to što se takve supstance koriste u stresnim situacijama. Treba samo da se setimo snajperista u Libanu i u Bosni. Interpretacija islama Islamske države nije baš 'striktna' u normalnom smislu, oni ga upražnjavaju selektivno. U ovom slučaju, uzimanje droge ne treba nužno okvalifikovati kao omamljivanje, već više kao poboljšanje performansi."

Austrijski dnevni list Di Prese je pisao o tome koliko je brzo porasla upotreba jedne droge u Siriji od izbijanja građanskog rata. Droga o kojoj se govori u tom članku je poznata kao „kaptagon". Dok se krvoproliće u Siriji nastavlja, i dok se intenziviraju vazdušni napadi međunarodne koalicije, a naročito Francuske, kao reakcija na terorističke napade u Parizu, ima naznaka da je građanski rat potpomognut brzim porastom izvoza i upotrebe ove droge.

„Kaptagon"je naziv medikamenta dobijenog iz fenetilina. Pojavio se šezdesetih godina kao lek za hiperaktivnost, narkolepsiju i depresiju. Osamdesetih godina, zahvaljujući opasnim neželjenim efektima i velikom potencijalu za zavisnost, zabranjen je u većini zemalja konvencijom Ujedinjenih nacija.

Svejedno, kaptagon se u velikoj meri sastoji od legalnih supstanci, koje je lako nabaviti i još ga je lakše proizvesti.

Dok na Zapadu jedva da je ko čuo za kaptagon, ova droga već godinama uživa veliku popularnost na Bliskom istoku. Libanski psihijatar Ramzi Haded je izjavio za Rojters da je kaptagon jednako snažan kao amfetamin. „Raspričaš se, ne možeš da spavaš, ne jedeš, i pun si energije."

Prema izveštaju Kancelarije UN za droge i zločine, Sirija je i pre građanskog rata već bila tranzitna zemlja za međunarodnu trgovinu drogom. Ali kaptagon, koji se sve do dvehiljaditih proizvodio uglavnom u Bugarskoj, ali i u Srbiji i Sloveniji, krijumčaren je u arapske države preko Turske i Sirije. Kada je ova ruta postala previše opasna i kada je proizvodnja ove droge praktično zamrla u Evropi, sve više se proizvodila u Libanu.

Posle kolapsa sirijske države, libanska prozivodnja se popela na 70 odsto, i naoružane grupe su počele da grade sopstvene laboratorije u Siriji. Sve do sada, niko nije mogao da dokaže da je proizvodnja i prodaja kaptagona finansirala oružje za sirijske pobunjeničke grupe, ali sumnja u ovom slučaju ne može da bude daleko od istine.

Décryptage : — Courrier des Balkans (@CdBalkans)June 5, 2015

Kaptagon je bio proizvođen i u Bugarskoj.

Kaptagon koji se koristi sirijskom građanskom ratu bi trebalo da je jači od originalnog leka, i pomešan je sa drugim supstancama sličnim amfetaminima. U izveštaju BBC-ja, jedan konzument opisuje efekte kao jače od kokaina i slične morfijumu. „Prestaneš bilo šta da osećaš. Otupiš". Jedan agent za narkotike takođe je za Dejli Telegraf pričao o tome u kojoj meri ova droga ublažava bol: „Tukli smo ih, ali oni nisu osećali bol. Mnogi su se smejali dok smo im zadavali žestoke udarce."

Od izbijanja građanskog rata u Siriji je došlo do velikog porasta konzumiranja i izvoza amfetamina. Iza toga se krije veliko tržište koje na godišnjem nivou generiše milione dolara zarade. Osim što nalazi put do velikog broja uživalaca kaptagona u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ova droga se uglavnom uzima na bojnim poljima u zemlji. Priča se da, osim pobunjenika, i Asadove trupe uzimaju ovu drogu pre odlaska u borbu, da bi prebrodili ratne patnje i oslobodili se inhibicija od ubijanja.

Ima izveštaja o tome da su borci ID pod jakim uticajem kaptagona i drugih droga. Ekram Ahmet, sirijski Kurd koji je sa svojom porodicom pobegao iz Kobanea pod opsadom, pričao je za Miror o militantnim pripadnicima ID, koji „sa sobom nose mnogo pilula koje stalno uzimaju. Od njih kao da još više polude, ako išta drugo. Od njih postanu uzbuđeni i napeti, spremni da i za najmanje greške kazne čak i decu."

Prema stručnjacima za glas, čak je i terorista za koga se sumnja da je Britanac, poznat kao „Džihadi Džon", bio pod uticajem droge nalik amfetaminu poznate kao „kat" kada je pogubio taoca Dejvida Hejnsa.

Pogledajte i naš nagrađivani dokumentarac "Islamska država":

Nisu samo džihadisti u Siriji pod uticajem droge tokom borbi. Tragovi kaptagona su nađeni u krvi jednog od terorista koji su krajem juna ubili 38 ljudi u Susu u Tunisu. Svedoci tvrde da se tokom masakra smeškao i izgledao srećno.

Austrijski dnevni list Di prese takođe spekuliše o tome da su atentatori u Parizu možda takođe bili pod uticajem droge – hipoteza je potkrepljena snimkom hotelske sobe terorista koji je objavio Dejli Mejl. I dalje nije sasvim jasno da li su špricevi i igle koji se na snimku mogu videti zaista korišćeni za ubrizgavanje droge. Ali to se čini verovatnim, kada uzmemo u obzir slučajeve u kojima je dokazano da su teroristi uzimali drogu.

Da li ovo znači da droga može da pretvori ljude u okrutne, bezobzirne ratne mašine? Moguće, ali verovatno se ne zove kaptagon. Kao i većini ljudi, i meni je teško – čak i nezamislivo – da shvatim šta nekome može da se dogodi u glavi i navede ga da više sati ubija i muči druge, i na kraju sebe digne u vazduh. Uprkos tome, siguran sam da postoji nekakvo objašnjenje.

Oni ljudi koji su u Parizu uzeli svoje i više od 130 tuđih života nisu bili demoni iz drugog sveta. Potiču iz istog sveta kao i mi. Možda su bili napumpani drogama, ali to jednostavno ništa ne objašnjava.

Kaptagon možda smanjuje inhibicije, čini ljude bezosećajnima, i možda donekle umanjuje strah od smrti. Čak i sam pokušaj da se teroristički napadi u Parizu objasne uzmanjem droge maši poentu, baš kao i što je maše ljudi kada one koji se dobrovoljno povezuju sa Islamskom državom opisuju kao mentalno obolele i kao dehumanizovana bića.

Ne morate da razumete logiku terorista ID, čak i ako vam deluje iracionalno i izvrnuto: onaj koji nije za islam je protiv islama. A ko god da je protiv islama je kaurin, nevernik, koji ne zaslužuje da živi. To može da se odnosi na bilo koga, čak i na Muslimane. Ta logika nije ni nova, niti su je izmislili savremeni džihadisti.

Kao što je Kristof Pratner već izjavio u komentaru za Standard, logika džihada sa neverovatnom sličnošću sledi logiku Francuske revolucije. Iako radikalni islamisti mogu da izaberu drugačije ciljeve, oni na ideologiju džihada, baš kao što su i Jakobinci gledali na svoju, gledaju kao na nešto nepovredljivo, u kojoj je uzvišena istina izvan svake sumnje.

Pariz u vandrednom stanju. Foto:

VICE News

Kristofer Pratner zaključuje da su teroristi ID u svojoj perverznoj čestitosti „ekstremno blasfemični", i da rade upravo ono za šta optužuju zapadno društvo: „Dovodite apsolutnu individualnost do ekstrema – bez božanskih ograničenja i bez ciljeva smrtnika."

Pobornici džihadske ideologije ID podležu istoj drogi kao i bezbrojni sledbenici drugih ideologija koje su nastale pre njihove, koje su takođe propagirale navodne sveobuhvatne istine. Ta ista droga, pod drugačijim okolnostima, može od nekoga da napravi masovnog ubicu, lišenog bilo kojeg oblika odgovornosti ili krivice. Ta droga nije bazirana na hemijskim jedinjenjima, već potiče iz ljudskog uma. Ime te droge nije kaptagon, već nihilizam.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu