Čekao sam ceo dan da napravim selfi sa Kim Kardašijan

Ne znam kako bih to drugačije rekao, tako da ću jednostavno reći: prilično sam siguran da sam slučajno ugledao Kim Kardašijan kako izlazi iz kupatila pošto se iskenjala.

Kada se pojavila, bila je usred razgovora sa asistentkinjom. Čuo sam da izgovara frazu, „Baš, ono kao, juče…" Nemam nikakvu predstavu u kom kontekstu je to rekla, i neću se pretvarati da imam. Dok je reč „juče" odzvanjala do večnosti, ona je pogledala na svoje desno, gde sam stajao pored polica sa popularnom hrišćanskom literaturom. Možda smo ostvarili kontakt očima, možda nismo – postoji dobra šansa da je jednostavno pogledala kroz mene, jer pretpostavljam da ultra-poznati zapravo ne mogu da vide one koji su nepoznati, koji, pretpostavljam, vibriraju na manje naprednoj frekvenciji nego oni.

To se događalo na trećem spratu knjižare Barns&Nobla u Grouvu, hiper-tržnom centru na otvorenom. Bilo je 6:05 popodne, otprilike sat pre nego što je ona trebalo da sedne da potpisuje svoju knjigu Sebična maloj vojsci obožavatelja, uključujući i mene. U kupatilu je provela sedam do deset minuta. Znam, jer sam i ja hteo da se olakšam, ali njeni telohranitelji me nisu pustili u toalet dok je ona tamo. Ponavljam: Kim je toliko bitna da nikom drugom nije dozvoljeno da kaki dok ona (navodno) kaki. To je, drugovi moji, prava moć.

Kažite o Kim Kardašijan šta god hoćete, ali ne može se poreći da je ona jedna od najuticajnijih i najsvestranijih slavnih ličnosti koje su trenutno poznate. Njeno kraljevstvo se proteže na televiziju - upravo se prikazuje deseta sezona rialiti emisije U toku sa Kardašijanovima , modu (ima pet parfema koji nose njeno ime, pomogla je da „Kolekcija Kardašijan" bude pokrenuta, i suvlasnica je butika DASH), tehnologiju (njena igrica za mobilni, „Kim Kardašijan: Holivud", zaradila je više od 1,6 milijardi dolara otkako se pojavila), muziku (hteli-ne hteli, njena pesma Jam (Turn It Up), koju su napisali The-Dream i Triki Stjuart je nešto što postoji), i društvene medije (ima skoro 32 milona pratilaca na Tviteru i na Instagramu). Kada bi neka neprijateljska nacija pokušala da je kidnapuje, iskreno verujem da bi to izazvalo Treći svetski rat, što je na neki način čini savremenom Helenom trojanskom. I pošto ove nedelje izlazi i kniga, ovom spisku može da doda titulu autorke. Sebična je knjiga selfija Kim Kardašijan, koju objavljue Rizoli. Sam svezak je veličine i volumena Biblije, i ja verujem da to nije puka podudarnost. Na strani 83. možemo videti Kardašijan u afričkom rudniku dijamanata.

Stigao sam u Grouv oko pola devet tog jutra, i dočekao me je red za kupovinu Sebične koji se već protezao iza ćoška. Iako je potpisivanje bilo zakazano tek za sedam uveče, da bi vam ulazak bio zagarantovan, morali ste da kupite knjigu, uz koju je išla i narukvica, u ograničenom broju. Pošto se knižara otvarao tek za pola sata, odlučio sam da obiđem red i pitam neznance šta misle o Kim Kardašijan.

Ispotavilo se da su njeni obožavaoci prava intenzivno posvećena gomila. Mnogi su u Los Anđeles doputovali iz gradova kao što su San Dijego i Anhajm, samo da bi je sreli na par sekundi, a neki su tamo proveli celu noć. Mlada žena na početku reda mi je rekla da kampuje ispred od 10 prethodne noći, a mladići iza nje da su tamo od četiri izjutra. Planirali su da spavaju u kolima, kada kupe njenu knjigu. Jedan lik je nosio majicu sa njenim ogromnim odštampanim likom.

Kada sam kupio svoj primerak (otvorio sam se i za člansku kartu Barnsa & Nobla, dao sam 15 dolara više, da bih mogao da uđem u knjižaru preko reda da mi potpiše knjigu), razgledao sam radnju. Iako je predstavnik za štampu Barnsa & Nobla odbio moju molbu da intervjuišem zaposlene, ispostavilo se da svakome od njih možeš jednostavno da priđeš i pitaš šta te zanima, a ako im staviš snimač pred usta, verovatno će odgovoriti.

„Najiskrenije ne razumem kako neko može toliko dugo da čeka nekoga koga ni ne poznaje", rekao mi je jedan čuvar. Pitao sam ga za koje je druge autore video ovolike redove. „Za Arnolda Švarcenegera", odgovorio je, dodavši da poznate ličnosti obično imaju najduže redove.

Mučeći se da se prisetim nekog najpoznatijeg, donekle visoko poštovanog autora koga znam, pitao sam čuvara da li bi Džonatan Franzen možda mogao da privuče ovoliku gomilu.

„Ne znam ko je to", odgovorio je. Pokazujući na gomilu koja čega da uđe u radnju, rekao je, „Ne znaju ni oni".

Kada sam se popeo na gornji sprat velikog Barnsa & Nobla u Grouvu, upoznao sam kasirku koja mi je ispričala koje su razmere potpisivanja knjiga poznatih u njihovoj radnji. „Prošle nedelje smo imali događaj sa Konorom Frantom", popularnim Jutjuberom koji je nedavno objavio autobiografiju pod nazivom „Radovi u toku". „Na taj događaj je došlo 1,200 klinaca. Gotovo isti broj kao i na Hilari Klinton."

Iz nekog razloga, takođe sam pitao kasirku koliku gomilu bi privukao Džonatan Franzen, koji bi u tom trenutku za mene mogao da bude i vrhunac književnosti. „Ne čitaju svi knjige", rekla je, uz uzdah.

Do pola šest popodne više nije bilo narukvica, i osoblje je počelo da se priprema za dolazak Kardašijan, delujući sumorno, kao da se pripremaju za bitku. Priznajem, možda su ova zapažanja plod moje mašte, potekla iz dosade, jer sam prilično siguran da su u radnji u tom trentku puštali kompilaciju muzike iz serije Igra prestola. Prečuo sam jednu planerku događaja kako upozorava pripadnike obezbeđenja da su paparaci već stigli, pa sam počeo pogledom da tražim ljude sa krupnim kamerama. Kada nisam našao nikoga, počeo sam da sumnjam da je ona u stvari mislila na mene.

Posle čekanja u još jednom redu, ovog puta sa primerkom knjige Sebična stisnutom na grudima, kucnuo je čas.

Kada bih pokušao da ispričam neke detalje o svojoj interakciji sa Kardašijan, lagao bih. Njeno prisustvo je kao neutralizator iz Ljudi u crnom. Čim sam joj prišao na manje od jednog metra, zablokirao sam. Ono čega se sećam je da sam petljao po telefonu pred obezbeđenjem, da sam joj rekao neke ljubaznosti, dok sam odvraćao pogled, da mi je ona odgovorila jednako ljubazno, i da sam onda uslikao jedan selfi s njom, pre nego što su me oterali njeni ljudi.

Kada sam se oteturao napolje i žmirkao po jakom suncu, proklinjao sam sebe što sam propustio jedinu priliku koju ću ikada imati da je pitam bilo šta što sam želeo. Mogao sam da je pitam nešto o njenoj igrici. Mogao sam da je pitam nešto o Kanjetu. Mogao sam da je pitam kako je bilo sarađivati sa The-Dream. Nisam je pitao ništa od toga. Bio sam hipnotisan; ophrvan mislima, „Jebote, ova osoba, koja je za mene postojala jedino kao apstrakcija, uskoro će postati stvarna. Imaću interakciju sa jednim od Kardašijanovih, porodici koja je nešto najbliže kraljevskoj porodici što Amerika ima.

I dopalo se to vama ili ne, Kardašijan i njen klan su kulturna sila na koju treba računati. Njen očuh Brus Džener, svojeručno je stavio pitanje transrodnosti u žižu američke javnosti prošlog meseca, kada je rekao Dijani Sojer, „Kada se sve sabere i oduzme, ja sam žena". I sama Kardašijan je u neverovatno moćnoj poziciji da izaziva pozitivne promene – ako je u mogućnosti da dovede gomilu ljudi da stanu u red ispred Barnsa & Nobla u sedam izjutra, da kupe knjigu njenih selfija, onda bi definitivno mogla da pomogne u skidanju stigme kod nekih krupnih pitanja, kao što je pitanje mentalnog zdravlja, što ona zapravo već čini. Nedavno je producirala #RedFlag, HLN dokumentarac o mentalnom zdravlju u doba društvenih medija, a prošle nedelje je učestvovala na Gugl Hengautu organizovanom zbog osvešćivanja javnosti po ovom pitanju.

Na kraju krajeva, ljudi koji se žale zbog toga što je Kim Kardašijan slavna ni zbog čega – ili još gore, ljudi koji tvrde da je slavna iz varljivih razloga - maše poentu. Može se reći da su naša najpoznatije ličnosti jednostavno odraz vrednosti koje su dominantne u našoj kulturi. I ako Kim Kardašijan pokušava da promeni tu kulturu, to je na neki način neverovatno. To je pas koji juri svoj rep, ili barem selfi koji uzvraća udarac.

Pratite VICE na Twitter, Facebook, Instagram