Ovo su svi tipovi prijatelja koje u ovom trenutku imaš u životu

Pre nekog vremena sam na sebe preuzeo obavezu da sastavim spisak svih dosadnih osoba na Fejsbuku. Uradio sam to zbog vas. U svakom slučaju: u pokušaju da vratim malo pozitive u svet, sada sam sastavio spisak svih onih sa kojima ste prijatelji, i tačka – iako mora da se prizna da su bar 60 odsto njih dosadni kreteni. I na Fejsbuku.

Mi, ljudska bića, sa našim glupim majmunskim mozgovima, zapravo ne možemo da se nosimo sa više od 150 stabilnih društvenih odnosa, i u tome je stvar. Tako bar tvrdi britanski antropolog Robin Danbar. Evo nekih naučnih činjenica o tome: ne možete, zar ne? Imenujte svog najboljeg prijatelja. Imenujte još deset dobrih prijatelja. To je to, verovatno ste završili. Imenujte sve svoje Fejsbuk prijatelje. Ne možete.

Ali znate, prijateljstvo je tračak svetlosti u mračnom ambisu egzistencije. I to je veoma prirodna, bazična funkcija; od malena učimo kako se to radi. Nije li to blesavo? Sledeći put kada se nađete na nekoj žurci sa nekim novim i krenete da zamuckujete, „Pa, uh, jesi li, ah… šta radiš ovog vikenda?", setite se da su mala deca bolja u ćaskanju prilikom prvog susreta s nekim. Svaki put kada se oznojite jer morate da uspostavite kontakt očima sa nekim koga ne poznajete intimno, samo imajte na umu da bi petogodišnje dete to izvelo bolje od vas. Lako je sticati prijatelje. Ostati prijatelj s nekim – uz sve jebene SMS poruke, sva proveravanja, sve te čitave večeri koje odvajate da biste išli u umetničke galerije, ili jeli odvratnu pljesku iz nekog od beskonačnog niza kiosaka, a svaka je gora od one prethodne – e, to je teži deo.

Ali jedno od istinskih zadovoljstava kada imaš prijatelje je da ih uredno kategorizuješ po grupama. Tvoji najbolji prijatelji! Tvoji prijatelji koji ti nisu baš najbolji prijatelji, ali su ti i dalje prilično dobri prijatelji! Oni ljudi koje viđaš jednom godišnje i mrziš ih! Prijatelji svih oblika i veličina, boja i svetonazora. Prijatelji sa kojima si prijatelj samo zato što imaju kola i ponekad ti stvarno treba prevoz do negde. Prijatelji koji su dobili decu i koje više nikada nećeš videti.

Bilo kako bilo, evo svih tvojih prijatelja, do poslednjeg.

NAJBOLJI PRIJATELJI (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: OD 1 DO 5)

Daj, čoveče. Ne moram valjda da ti objašnjavam šta je najbolji prijatelj. To je tvoj najbolji prijatelj. Verovatno ti u ovom trenutku šalje poruku na WhatsApp-u. „Moraš da pročitaš ovaj VICE spisak, kao, prijatelja, čoveče!", kaže tvoj najbolji prijatelj. „Tako je promašio! Ponovo! Mrzim tog tipa!" To ste ti i tvoj najbolji ortak: ujedinjeni u ljubavi, ujedinjeni u mržnji, uvek u kontaktu preko instant poruka.

STARI PRIJATELJI (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 10)

Imam jednog starog prijatelja koji – i nema lepog načina da se ovo kaže – izgleda kao Teri Natkins, umro je od toksične reakcije na sredstvo protiv opadanja kose, i nekako je, u smrti, postao neverovatno simpatičan. To je dobra stvar kod starog prijatelja. Možeš da mu kažeš da izgleda kao zombi bodibilder Natkins, jer tačno znaš koliko možeš da preteraš kada je on u pitanju, tačno znaš kakav mu je smisao za humor, i dokle možeš da ideš, pre nego što te obgrli svojim ručerdama i stegne te u malo čvršću kragnu. U suštini, ako u životu nemaš nekoga kome opušteno možeš u lice da kažeš da je „pička", onda u stvari i nemaš nijednog prijatelja, zar ne? Imaš samo ljude koji te preko Fejsa zovu na žurke da bi imali više posetilaca.

Kod starih prijatelja postoji ta opuštenost koja je neuporediva, kao kada obučeš staru, sivu trenerku i uživaš u njoj. I kod njih je sjajno to koliko je lako održavati kontakt s njima: tu i tamo im pošalješ poruku sa poentom nekog starog zajedničkog vica, ili neko sećanje kada su vas izbacili iz kluba jer je jedan drugi prijatelj skinuo pantalone da bi nekim devojkama pokazao tetovažu na nozi, i molim lepo, dopunio si staro drugarstvo.

Stari prijatelji su temelj tvog zamka prijateljstva: zacementirani kumovi ili deveruše, oni se sećaju koliko si bio debeo u školi (baš debeo), koliko je bio iskrivljen nos tvoje prve devojke ili dečka (baš iskrivljen), kao i zašto se plašiš lepre. Skoro sigurno si se upišao u vreći za spavanje dok si bio kod njih u gostima. Verovatno bi trebalo da ih pozoveš.

MODERNI NOVI PRIJATELJI (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 20)

Ah ti novi moderni prijatelji, sa svojim modernim ponašanjem! Ti ludi prvi dani novog prijateljstva. To je skoro kao zabavljanje, zar ne? Zabavljanje bez erekcija i dodavanja vaučera „2 obroka za jednog" konobaru krišom. Razmenjujete poruke – „Trebalo bi uskoro ponovo da se nađemo" – posećujete jedni druge. Tvoji bivši moderni prijatelji ti šalju ljubomorne poruke. „Hajdemo zajedno u kupovinu", kaže tvoj novi drugar, i ti odeš s njim, i na kraju gledaš kako u H&M-u isprobava espadrile. Harfe sviraju, anđeli pevaju. Igrate jebenu igricu Kriza vremena zajedno. Upoznaju te sa svojim postojećim prijateljima. „Dođi kod mene", kažu. „Žurka kod mene!"

I nađeš se ispred ogledala pre nego što odeš, i zapitaš se: „Zašto me je uopšte briga kako izgledam? Idem kod ortaka gajbi da pijemo „brizere". Zašto sam 45 minuta nameštao frizuru? Izgubio sam razum." A onda ga vidiš na žurci kako đuska sa drugom ekipom, i utroba ti se sjuri nadole kao lift u nekom japanskom filmu strave i užasa, spustiš kopiju vašeg zajedničkog omiljenog filma i izjuriš napolje u suzama, i sam sebi kažeš: „U stvari, trebalo bi debelo da razmislim. Trebalo bi da sam odrasla osoba." Onda ga jednostavno premestiš u bilo koju od ovih jebenih kategorija koje slede, ciklus ponovo počinje, i večito ideš dalje.

PRIJATELJI SA KOJIMA IZLAZIŠ (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 5)

Ah, ta krhka ljudska veza između dva prijatelja koji izlaze zajedno. Znaš te prijatelje sa kojima izlaziš. Ne znaš im baš prezimena, ali se nalaze na 80 odsto tvojih selfija; znaš šta piju, ali ne znaš gde rade; budio si se u njihovim krevetima ili na njihovim sofama, platonski nag i umazan sopstvenom povraćkom, i to u više navrata. A ipak, možeš li da zamisliš da s njima provedeš subotu popodne? Ne možeš. Šta više, jesi li ih ikada video po danu?

Pomalo se brineš da bi jednog dana mogao da radiš nešto poluneprijatno, na primer, nosiš mokraću na analizu i naletiš na tog ortaka sa kojim izlaziš, koji je u tom trenutku definitivno strejt, nosi sumorno funkcionalnu košulju za posao, i ni jedan ni drugi ne znate kako da se ponašate. „Vidimo se u klubu u subotu?" Ali nešto je puklo, nešto se promenilo. Ne možeš da tučeš tekilu sa nekim ko je u ruci držao čanče sa tvojom toplom mokraćom. Ne možeš da gledaš nekoga kako tverkuje, kada znaš da radi u osiguranju. „Ne", pomisliš, vozeći se taksijem kući, razborito trezan. „Ne mogu više da se viđam s njim".

PRIJATELJI ZA SEKS (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 1 DO 2)

Prijatelji za kres šemu su sjajni, jer imaš seks s njima, ali su takođe i najgori, jer si uvek suviše zbunjen da bi znao da li bi bilo uvrnuto da se držite za ruke ili doručkujete zajedno. Smete li da se zagrlite dok hodate ulicom ili je to kao da se ljubiš s prostitutkom? Pa da: seks je eksplozivan, orgazam ti struji telom kao vatromet, ali baš i ne znaš da li smeš kod nje da ostaviš četkicu za zube, pa onda pereš zube tako što iscediš pastu na kažiprst. Zbunjujuće, zar ne? S jedne strane, karaš redovno. Toliko redovno da više nije ni zabavno. S druge strane, karijes je loša stvar. Možda je vreme da popričate.

______________________________________________________

Da li su tvoji prijatelji za seks daleko? Nema veze, i dalje možeš da imaš seks sa njima zahvaljujući digitalnoj industriji ljubavi:

______________________________________________________

MUZIČKI PRIJATELJI (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 3)

„Hoćeš li da idemo na koncert", piše u poruci. Takvu poruku dobijaš tačno na svakih šest meseci. „Ima neka svirka. Hoćeš da idemo?" I kažeš mu da hoćeš, jer stvarno hoćeš na koncert – svira Arcade Fire ili neki drugi bend koji voliš, znaš već koji su – a onda počinje dugačak, lagani ples logistike. „Imam dve karte, možeš da mi pošalješ kintu?" Onda ga pitaš koliko para treba da mu daš, a on i slični uvek kažu „50 evra". Možeš li da pošalješ preko Post-neta? Ne možeš, jer ovo je leto gospodnje 2015., i oni su uspeli nekako da prolaze kroz život a da nikada ništa nisu kupilipreko eBay-a. Zoveš banku telefonom. Prebaciš novac. Ne vidiš tog prijatelja sledećih šest meseci, sve do koncerta.

Naravno, zaboravio sa na koncert. Jer taj prijatelj ti nije normalan prijatelj: to ti je prijatelj za koncerte. Ne možeš ni da se setiš gde si upoznao tu osobu i ne možeš da zamisliš priliku da negde naletiš na njega, pa se nalazi tu, na periferiji, i lagano se njiše na neku pesmu Arcade Fire.

Ti si za koncert obukao majicu benda. On nije. Nalazite se u pabu pored koncertne sale, i obojica u tišini ispijate pivo. „Jesi li bio na nekom dobrom koncertu u poslednje vreme?" Moraš da priznaš da nisi. On se u tišini strese od razočaranja. Ti ne odlaziš na Pičfork toliko često kao on. Ne čitaš popularni muzički blog za mlade pod imenom Noisey. Ili Thump, takođe vebsajt. „Šta radiš u poslednje vreme", pita te tvoj drugar za koncerte.

Da li ti se ovo dešava s nekim ko je toliko dosadan – toliko usredsređen samo na jednu stvar i kupuje albume umesto da ima sopstvenu ličnost – da li ti se događa da kada ti neko takav postavi sasvim normalno pitanje kao što je, „Šta si radio poslednjih šest meseci", ti ne znaš šta da mu odgovoriš?

Mozak ti se zavrti. Mislim daj, bilo je stani-pani da li ti je devojka trudna. Preselio si se. Amputirali su ti obe noge do ispod kolena posle one nesreće na motociklu, sećaš se. A ti pogledaš osobu ispred sebe i kažeš: „Pa, ništa specijalno". On ni ne pominje tvoje veštačke noge. Mislim, nije se dogodilo ništa posebno. Sva ta rehabilitacija, sva ta fizikalna terapija. Sva ta agonija dok si učio ponovo da hodaš. „Možda bi verovatno trebalo ranije da stanemo u red, znaš kako ume da bude."

I krenete, obojica stojite u redu u tišini, gledate u svoje telefone, s negodovanjem date silnu kintu za pivo na koncertu, bezosećajno đuskate, odlazite kući u različitim pravcima, iako živite u istom pravcu, posle 25 minuta se vraćaš nazad jer si siguran da je vazduh čist, nadajući se da ga nećeš sresti narednih šest meseci, dok ti ne pošalje poruku za koncert nekog drugog benda.

PRIJATELJ KOJI NE KAPIRA KONCEPT PLAĆANJA TURA IAKO JE VEROVATNO JEDAN OD NAJBAZIČNIJIH KONCEPATA LJUDSKOG RODA (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 1)

„Šta?", kaže on, vraćajući se sa šanka sa jednom kriglom i kusurom od hiljadarke. „I vas dvojica ste hteli pivo?" Ovakvi tipovi se uvek zovu isto. Uvek. „Da, brate", kažeš, pokazujući mu praznu čašu. „Očigledno je da smo hteli pivo, jebote". On zakoluta očima, okrene se i odmahne rukom kao da hoće da kaže: „Pa dobro, ako ćeš da budeš takav, onda moram da se vratim za šank". Iako je on kriv, iako je to jedna od osnovnih društvenih konvencija, ponovo je napravio sranje, jer je doneo pogrešno pivo i samo jednu kesicu kikirikija. U svakom slučaju, u mislima si ga izbrisao iz svojih prvih 150 prijatelja. Kada se vrati, ne ponudi te kikirikijem.

ONAJ KOJI JE POBRKAO PRAVO PRIJATELJSTVO SA AIR-BNB SMEŠTAJEM (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 5)

„Ćao", piše u poruci. „Dolazim u (grad u kome živiš) na nekoliko dana. Mogu li da prespavam kod tebe?" A ti si mlad i blesav, i nikada te ranije niko nije povredio, pa kažeš: „Da". Kažeš: „Da, uopšte mi nećeš smetati". Samo što kod ljudi koji ne plaćaju smeštaj postoji nešto urođeno što ih tera da se tuširaju 45 minuta u doba za koje je naučno dokazano da ti nimalo ne odgovara. Govore stvari kao što je, „Pojeo sam svu prašku iz frižidera. Bila je zajednički, zar ne?" A ti si se upravo vozio 90 minuta autobusom sa posla, imao si loš dan, pokisao si, i sve što si želeo je bilo da gricneš malo praške, ali kada si dotrčao do frižidera, nisi je više bilo. A ipak mu kažeš nešto u smislu, „Ne, u redu je".

Onda odeš da skuvaš čaj, a tvoj prijatelj kaže, „Skuvao sam mnogo čaja". Na radnoj površini u kuhinji leži hrpa kesica za čaj. U kartonu mleka ima jedva tri kapi koje ljudi ostavljaju da bi zamaskirali činjenicu da su ti popili svo mleko. „Skuvao sam sav čaj. Da li izlazimo? Kuda me vodiš?" A tebi se u glavi začuje glas, isprva tih, a zatim sve glasniji: „Ja sam jedini koji zna da je on ovde. Mogao bih sada da ga zakoljem nožem, i niko neće znati."

PRIJATELJ KOJI DOBRO KUVAJU (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 5)

Poslušaj savet mudrog starca kojem se smeši zjapeći ambis smrti: ako neki tvoj prijatelj ume da kuva, nikada ga ne puštaj da ode. Nikada ga ne puštaj da ode. Jer evo kako odlučuješ o tome da li ti se neko dopada i da li želiš da se družiš s njim, u raznim uzrastima:

Moj bože i moj Isuse, ne poznaješ istinsku radost dok ne odeš kod ortaka koji ti je napravio pastirsku pitu. Znaš li kolika je gnjavaža napraviti pitu? Moraš da uvaljaš masnoću u brašno ledenom kašikom. Moraš s ljubavlju da skuvaš nadev. Moraš da razvlačiš testo, više puta. Moraš da kupiš posebnu činiju za pite. Moraš da napraviš pire. Da li ti je neko nekada napravio pitu? To je celodnevni događaj.

A onda pred tebe stavi veliko parče, a ti si u fazonu: „Mislim, hvala". Popiješ svo vino koje si doneo i pitaš: „Kako stojimo s pitom? Ima li još pite? Posle 45 minuta provedenih s njim, u fazonu si: „Pa, verovatno bi trebalo da krenem kući. Moraću da istovarim ovu pitu".

Činjenica: što si stariji, pita ti je sve ukusnija. Ako ti bilo ko od prijatelja ponudi da ti nešto skuva – da ispeče pečenje, pitu, jebene zemičke, čvrsto ga zagrli i nikada više nemoj da ga pustiš.

PRIJATELJI S FAKSA (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 20 – 25)

„Sećaš li se kako smo se dobro zezali?", kaže on, dok ispijate pivo. „Da", odgovaraš. „Sećam se onog puta kada smo se zezali". „Ha-ha", kaže on. „Jesi li se čuo sa (zajednički prijatelj) u poslednje vreme?" Nisi. „A sa (zajednički prijatelj)?" Nisi. „Jesi li čuo da je (zajednička prijateljica) dobila bebu?" Čuo si, ali baš te briga. „Sećaš se kako smo se zezali?"

Ne sećaš se zezanja. Zezanje je davna prošlost, koje se jedva sećaš. Zezanje je Zemlja, a ti trenutno prolaziš pored Venere. Od tada si se dosta zezao, i zezaćeš se još, i sve to zezanje je zasenilo zezanje iz prošlosti. Ne moraš da se sećaš svoje tadašnje odvratne frizure, i sveg tog pirinča koji si jeo. Ne moraš da se sećaš onog cimera koji je zavitlao nožem kada su se prljavi sudovi baš nagomilali.

To su stvari kojih aktivno želiš da se ne sećaš. I osećaš kako lebdiš u daljini, na noćnom povetarcu, daleko od svojih sećanja i svoje prošlosti, daleko od noći kada si kupio dva koktela za petsto kinti i završio isečenih šaka na podu zapišanog toaleta, plačući – jecajući – nad svojim isečenim rukama, pitajući se jesi li se sada zarazio sidom, držeći se grčevito za nekog studenta medicine koji se slučajno obreo tu, i čijeg se imena ne sećaš.

Nisi se zarazio sidom. A onda se glas preko puta tebe oglasi i vraća te u rupu sećanja: „Bože, trebalo bi da odemo tamo na za vikend, zarad starih, dobrih vremena". A ti mu gledaš bore na licu, pristojnu frizuru odraslog čoveka, i tužnu, tihu nijansu u njegovom pogledu koja kao da govori, „I dalje mogu da prođem kao da imam 21 godinu, zar ne? I dalje izgledam mlado?" A ti se nagneš bliže i izgovaraš: „ne."

ONAJ PRIJATELJ KOJI STALNO PRAVI PLANOVE S TOBOM A ONDA UVEK OTKAŽE, A TI SE PITAŠ KAKO ON POSTIŽE BILO ŠTA U ŽIVOTU, NA PRIMER, KAKO ZADRŽAVA POSAO, I ŠTA RADI SVAKE SEKUNDE SVAKOGA DANA KADA NE MOŽE DA ODE NA PIVO, MISLIM, BOŽE, KO DOGOVARA DRUŽENJE VIŠE OD NEDELJU DANA UNAPRED (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 2)

Mislim, stvarno, jasno je da sam na 149. mestu tvoje liste prvih 150 prijatelja, i prestani da se pretvaraš da ti se dovoljno dopadam da bi proveo sat vremena u mom društvu.

PRIJATELJI KOJI TI SE U STVARI NE DOPADAJU (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 1 – 5)

Imaćeš takve: jednog dana shvatiš da nikada nisi bio nasamo sa tom osobom, iako je tu već godinama, i uvek možeš da je vidiš kraičkom oka. Uvek ga viđaš na žurkama. Uvek se smeška i učestvuje u grupnom razgovoru. I onda jednog dana svi izađu napolje da puše, ili da kupe piće, ili odu kući, i ostanete samo vas dvojica, svira neka muzikica, a tebi se iznenada – a nisi ni svestan toga – iznenada ti se taj čovek ne dopada. Jer ne znaš ništa o njemu.

I onda ga pogledaš u oči, duboke, poznate, životinjske oči, i potpuno zaboraviš kako se stiču prijatelji. Prekasno je da postanete prijatelji. Ovo je zvuk koji napraviš: „Ahm". On te pogleda. Ti pogledaš njega. Ne dopadate se jedan drugom, a ipak ste prijatelji. Imaš barem petoro takvih, a možda i svih deset. Ako ga ti nemaš, sigurno si ti nekome takav prijatelj.

BOGATI PRIJATELJI (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 1)

Ovo su neke od stvari koje govore bogati prijatelji: „Ne, jebeš to, idemo taksijem. Neću da čekam jebeni autobus"; „U ovom kafiću smrdi kao da udišem kofu toplih govana, vodim nas u neki vinski bar"; (zvuk šmrkanja ludački skupog koksa kojim te posle ponudi). „Opa, kokica". Ali on ponekad nestane na duže vreme, sa nekom od onih dobro odgojenih otmenih cica sa kakvima ti nikada, nikada nećeš spavati, a ti se smucaš po žurci nekog otmenog lika, na kojoj svi nose košulje od trista evrića i uvrnute maske, a onda ti konobar donese račun na srebrnoj tacni, i ti moraš da stojiš napolju na kiši, razgovaraš telefonom sa bankom i moliš ih da ti povećaju dozvoljeni minus, jer je ceh 15 soma, dok tvoj bogati prijatelj taslači neku bogatašicu na jastucima koji koštaju više nego tvoja kuća.

PRIJATELJ – PIJANDURA (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 1 – 2)

„Ura!", urla tvoj prijatelj – pijandura. Balansiraš šest krigli u obe ruke. „Ura!", viče on, a onda zastane i pogleda te. „Vruće je", kažeš ti. I dalje držiš krigle. „Vruće, vruće". On te poliva pivom. Proći će 20 minuta dok te ponovo ne usluže za šankom. Troje ljudi te pita da li si se upišao. „Stvarno mislite da mogu da ispišam tri litre odjednom?", pitaš ih. Bulje u tvoju odeću. „Da li mislite da pišam i uvis, i nadole? Stvarno mislite da sam vrteo kitu kao klatno dok sam pišao?" Kada se vratiš za sto, vidiš da su tvoje ortake izbacili iz paba, jer su kriomice uneli nekoliko limenki piva, a nisu ih čak ni sipali u krigle. Ah, prijatelji – pijandure. Kako su samo zabavni.

PRIJATELJI KOJI STALNO IMAJU POLICE KOJE TREBA PRENETI ILI IZ JEDNOG DELA STANA U DRUGI, ILI NAPOLJE, NA TROTOAR, ILI U RETKIM SLUČAJEVIMA, IZ PRODAVNICE POLOVNOG NAMEŠTAJA DO NJIHOVE KUĆE, A TI SI IZGLEDA JEDINA OSOBA KOJA JE U STANJU DA MU POMOGNE DA PRENESE OVE POLICE – PRIJATELJ JE SITNE GRAĐE I ŽIVI SAM – I SVAKIH POLA GODINE SE NAĐEŠ U SITUACIJI DA BALANSIRAŠ POLICE PO STEPENIŠTU, RAZMIŠLJAJUĆI: KOLIKO POLICA JEDAN ČOVEK TREBA DA IMA? I RAZMIŠLJAŠ: KOLIKO JE JEDNOJ OSOBI POTREBNO ČASOPISA I MALIH KAKTUSA, KOJE MORA DA POREĐA VERTIKALNO? (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 1)

Nosač i kombi koštaju oko dva soma na pola dana, i nije im potreban jadan izgovor prijateljstva, brate.

PRIJATELJI SA KOJIMA VODIŠ OZBILJNE RAZGOVORE U PET UJUTRU (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 1 – 5)

Iz nekog razloga, ima ljudi koji završe napolju, na mestu za pušenje, na nekoj kućnoj žurci u pet ujutru i čuče na kućnom pragu. Obojica držite ruke na kolenima, a onda on kaže nešto bezopasno, tipa, „Kako ide? Nisam te video sto godina", a ti iznenadna pukneš, uozbiljiš se, počneš da pričaš o svojoj povredi noge, kako više ne možeš da zaspiš bez zvuka motora u ušima, kako ti nedostaje osećaj kada obuješ papuče, a on u tišini klima glavom, a zatim kaže: „Hej, druže", i obgrli te jednom rukom, i ti odeš – zvečeći svojim robotskim nogama, sećaš se – odlaziš dok sunce sviće na istoku i dok ptice lete nebom, a onda se setiš: „Čekaj malo, ne znam ni kako se taj drkadžija zove."

ŽESTOKI PRIJATELJI (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 1 – 3)

Dobro je imati prijatelje koji su snagatori. Mislim, pogledaj se. Pravo je čudo što te ne tuku češće. Potrebni su ti snažni prijatelji sledeći put kada se neko okomi na tebe zbog tvojih loših stavova, ili kada loše proceniš atmosferu u pabu i glasno navijaš za Totenhem. Ali prijatelj – snagator je u stvari ranjiv iznutra, i pre nego što da svoj život za tvoju stvar, moraš da mu pokažeš da ti je pravi drugar. On je možda uvek spreman da nekome flašom razbije glavu, ali moraš da mu se javljaš barem jednom nedeljno, pre nego što se njegova surovost ne usmeri na tebe.

Jednom sam čitav sat svog života proveo u ćošku bara, dok je rmpalija od dva metra bio bukvalno na ivici suza zbog toga što nisam prihvatio njegovu molbu za prijateljstvo na Fejsbuku. Čini mi se da bi se rasplakao da sam mu rekao, „Mrzim te, čoveče. Izgledaš kao veliki škamp". Da li je vredno toga što je tu da me zaštiti, ako treba? Nije. Da li moram da trpim mnogo zahteva za „Farmvil" i ljutitih apdejta o parkiranju ispred zgrade („Koliko, bre, ima ovih parking mesta rezerviranih za invalide, jebote?"). Da, moram. U životu se daje i uzima, a žestoki prijatelji su retko vredni truda. A i veća je verovatnoća da će ti stati na glavu, bez ikakvog razloga.

PRIJATELJI S POSLA (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 10 – 15)

Sa „prijateljima sa posla" – a ja ne bih znao kako je to, jer radim za VICE - a svi mi to stalno govore, nikako se ne ide na piće posle posla. „Ne, nismo se svi iskrali kada si ti otišao da bismo se okupili da ti se smejemo iza leđa. Niko ovde nije prijatelj, Džoele. Idi kući". Prijatelji sa posla nalaze se na sivom delu spektra, i kreću se od onih kojima klimneš glavom u hodniku, preko onih za koje si siguran da si sa njima razgovarao na novogodišnjoj proslavi i sada moraš da ćaskaš sa njima u kuhinji dok čekaš da voda provri, do onih za koje zaista misliš da su u redu. I teško je, jer te uvek muči sumnja: „Da li mi se ta osoba zaista dopada, ili su mi ljudska toplina i društvo toliko očajnički potrebni, kao i neko s kim mogu da odem na ručak?" To jednostavno ne znaš. Jeste li prijatelji? Ili jednostavno oboje mrzite isti štampač? Ne znaš. I nikada nećeš znati. Prijatelji s posla: sumnja koja nikada ne prestaje.

Noćni izlazak! Prijatelji!

PRIJATELJI TVOG DEČKA ILI DEVOJKE (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 5 – 10)

Sport je izmišljen zbog toga da bi momci imali o čemu da razgovaraju sa prijateljima svojih novih devojaka. To je sve što sport jeste. „Šta misliš o Runiju?" To je u nekom trenutku izgovorio svaki čovek na svetu, zureći u ekran okačen visoko na zidu u pretrpanom pabu, dok lik koji sporo žvaće žvaku gleda sportski pregled utakmice u Norviču. „Da," kaže drugi čovek. „Leva noga". A onda se nova devojka okrene i kaže, „Ne mogu da verujem kako se vas dvojica lepo slažete." A onda će reći: „Vas dvojica bi trebalo da postanete prijatelji."

A onda, kasnije, kada ostanete nasamo, seks ste već odradili, ona će reći: „Kent želi da mu ti budeš kum". Ti ćeš biti u fazonu, „Kent?", ona će „Da", a ti ćeš odgovoriti, „Ti to ozbiljno, jebote?" Ona će opet, „Da, on nema drugih prijatelja", a ti ćeš shvatiti da su te iskoristili: ona nije zaljubljena u tebe, zavela te je samo da bi bio kum tom čoveku, jer je njegova devojka najbolja drugarica tvoje devojke, i sada si se zauvek zaglavio s njim, a kumovsku zdravicu započinješ sledećim rečima: „Ako postoji nešto što znam o Kentu, to je da voli fudbal." I posle toga sedneš, a njegov tata se rukuje s tobom i kaže da je to bio najbolja zdravica koju je u životu čuo.

Mislim, za devojke je drugačije. Sve što neka devojka mora da uradi da bi je prihvatila grupa momaka je da iskapi jedno pivo i podrigne. Oni će to burno pozdraviti, a neko će je odmah proglasiti za „počasnog dečkonju". Uručiće joj i pehar. Da li uvek nosi pehar sa sobom? Da li mu je uvek pri ruci pehar za ovakve trenutke? Stvar je u sledećem: u osnovi, muškarci su šimpanze, a ispijanje piva je njihova verzija mirisanja dupeta. Ali to je i dalje posebno iskušenje kroz koje nove devojke moraju da prođu.

Stvar je u tome što je plejada prijatelja koji su prijatelji sa tvojim dečkom ili devojkom promenljiva stvar. Kada ostaviš nekoga ili budeš ostavljen, istog trenutka gubiš tridesetak prijatelja. Njihov broj će opasti. Ali tu će uvek biti ćutljivi tip koji žvaće žvaku i zove se Kent – tip čoveka koji „ne voli da piše poruke", pa će te jednostavno zvati telefonom kada mu bude dosadno, kao da zvanje ljudi telefonom nije znak manije – i uvek će ti biti prijatelj, i nikada te neće ostaviti, čekaće te ispred kuće, pitaće te šta radiš u nedelju, i uvek će biti tu, kuda god da se okreneš, gde god da pogledaš, svaki dan, doveka.

ONAJ PRIJATELJ KOJI MISLI DA JE TERETANA PRIHVATLJIVO MESTO ZA DRUŽENJE (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 1)

12:43:03: „Gde si šta ima hoćeš da se družimo danas"

12:43:47: „Važi super zvuči zabavno"

12:43:48: „Super hoćeš da se nađemo uskoro u teretani?"

12:43:49: „Molim?"

12:44:00: „Da super dizaćemo tegove i razgovarati kroz stenjanje dok dižemo tegove, ja ću pretrčati jedno 20 kilometara na traci, dok ćeš ti samo sedeti na mašini sa veslima i pićeš vodu iz one čudne, trouglaste, papirnate čaše i dahtati kao pas na samrti"

12:44:21: „Jesi li čuo za pabove? Jesi li čuo za kafiće?"

12:44:22: „Slušaj, nekako sam uspeo već da stignem do tvoje kuće. Iako živim na 45 minuta od tebe. Danas nosim prsluk."

12:44:37: „Molim te."

12:44:38: „Kupio sam ti proteinski šejk! Danas ćemo se dobro zezati dok budemo dizali stvari i znojili se!"

12:44:48: „Nemoj, molim te."

PRIJATELJI KOJI SE STALNO POSVAĐAJU S TOBOM, UGLAVNOM ZBOG TOGA ŠTO SU IM ŽIVOTI PRILIČNO DOSADNI (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 5)

Jeste li nekad bili u društvu – na primer, na žurci, ili nekom veselom okupljanju u pabu, stajali ispred firme i čekali da alarm prestane – i u daljini ugledali nekoga koga poznajete, i taj vam se kruto nasmeši, i brzo se okrene ka osobi sa kojom razgovara? Doživeli ste to nekad? Ti ljudi su ljuti na vas. I uvek su ljuti na vas zbog nekog zamišljenog omalovažavanja, umesto iz nekog stvarnog razloga. Zaboravili ste da im čestitate rođendan na Fejsbuku, iako ste mu čestitali u stvarnom životu, stvari tog tipa. Niste ih pozvali na neki događaj. Rekli ste da je njihova baba „ekstremno matora i smrdljiva stara kučka" i da su kolačići koja je ona napravila „totalno sranje". Stvari tog tipa.

Imam teoriju da je u svakom trenutku u mom životu petoro ljudi ljuto na mene. Ljudi koji su ljuti na mene se menjaju, ali se smenjuju kao na pokretnoj traci: neko je ljut, onda se odljuti, jer ionako nije imao razloga da bude ljut, ali se odmah naljuti neko drugi. Ljute se i odljućuju, energija besa je konstantna i teče kao govna kroz kanalizaciju. To je moja teorija, i ako vam se ne dopada, postanite jedno od tih petoro.

SVI OSTALI PRIJATELJI (BROJ TAKVIH U TVOM ŽIVOTU: 14, ŠTO JE PODESNO, JER TIME DOBIJAMO BROJ OD 150 PRIJATELJA, U SKLADU SA OPŠTOM KONCEPCIJOM CELOG OVOG SPISKA)

Ma, znate takve. Oni rade onakve stvari. Znate. One stvari koje vam se ne dopadaju. Takvi su užasni. Bljak, zar ne? Takvi su najgori.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu