Lekcija o korupciji jedne profesorke u Hrvatskoj: Baci kovertu kroz prozor

Imao sam razne padove tokom studija. Par puta sam hteo da odustanem - to sam zapravio i uradio bekstvom sa ekonomije i upisivanjem filozofskog - gađam profesora projektorom, samopovredim se zatezanjem Opus dei kaiševa oko butine i eventualno uzmem duplu dozu ricina. Jednom sam i bukvalno pao na stepenicama. Srećom, niko to nije video – eventualno portir ako je u tom trenutku gledao u kameru broj dva – ali evo, par godina kasnije sam iskoristio prednost medija da obelodanim svoju sramotu.

Ali nikada, nikada mi nije palo na pamet da ponudim mito.

Dok sam studirao ekonomiju, što mi je išlo očajno jer sam ili glup ili nezainteresovan za bilo koji drugi oblik transakcije novca osim primanja plate, jedna individua mi je rekla da ako do septembra ne uspem da rešim ispite, postoji zaobilazni, šuškavi put. Naravno da nisam uspeo ništa da rešim do septembra, osim matematike koja je imala najmanje veze sa ekonomijom, ali sam bio zatečen. Mislim, znam da kod doktora odlično radi ona fora sa viskijem i pečenjem, ali ovako otvoreno?

Možda sam se naivno gadio koverata i aktovki ili držao nekakvog studentskog kodeksa časti, ali mislim da je bitnu ulogu igralo isto osećanje koje me proganja kada skidam torente i prekoračujem brzinu – strah da me ne uhvate. Zaista, imam tu sreću da ne živim u doba diktature, jer čim bi mi toplina let lampe oprljila jednu dlaku na podlaktici, momentalno bih priznao sve, čak i ono što nisam počinio.

- Da, ja sam ukrao Poršea i kurčio se na Slaviji. Da, znam za telo vanzemaljca na VMA. Naravno da sam ja pucao na Kenedija!

Ipak, realnost u Srbiji me ponovo demantuje po pitanju mojih strahova. Osim što bez problema pijem mleko, jer ono sa aflatoksinom je samo zavera protiv mlekadžija i znam da su nas prskali osveživačima vazduha, a ne osiromašenim uranijumom, počinjem da shvatam da korupcija uopšte nije loš sistem. Zapravo, korupcija ovde može da se smatra i političkom paradigmom.

U svakoj političkoj kampanji, od nastanka čovečanstva se provlači floskula o borbi protiv korupcije, ali prema globalnom barometru građani Srbije nemaju dovoljno poverenja u obračunavanje sa ovom finansijskom nemani.

Građani Srbije nemaju poverenja i sistem smatraju neefikasnim? Odakle im samo takva drskost?

Pa, ispada da ljudi stiču takav utisak zato što brojni slučajevi zastare, suđenja se oduže, a kazne budu u rangu sa onim za krađu lizalica na benzinskim pumpama. Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo ukazuje da se uglavnom procesuira ona sitna korupcija, kao i da uslovne kazne čine 80 odsto izrečenih.

Dakle, drkaće vas samo za sitnice, ako pokušate da podmitite predsednika kućnog saveta ili kuvaricu u boravku da vašem detetu ne uvaljuje boraniju od juče. Ako pokušate nešto veliko, mala je verovatnoća da će vas neko maltretirati. Pa i da vas uhvate, ništa vam neće faliti, čak ćete i napredovati, što dokazuje i afera "Indeks" (inače obožavam ova šifrovana imena banalnih operacija, tako su janflemingovska).

Suđenje, koje je obuhvatilo 88 profesora i studenata optuženih za davanje i primanje mita, je počelo još decembra 2008. godine, ali još uvek traje. Iako je 2010. bilo u završnom stadijumu, vraćeno je na početak zbog reforme pravosuđa i promene porotnika. Isti scenario se dogodio i nakon pet godina.

Mitski učesnici ove pizdarije nisu dočekali prvostepenu presudi, već su opušteno nastavili sa svojim karijerama. Izgleda da je najbolje prošao Oliver Antić, nekadašnji profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i bivši savetnik predsednika Srbije, danas ambasador Srbije u Portugalu.

Čekaj, napraviš sranje i završiš u Portugalu? Ajde da je ambasador u Kongu ili Siriji, ali tip je zaslužio da cirka vino i gađa turiste koji slušaju fado komadićima ovčijeg sira. Jebote, pogodba veka.

Ali desilo se nešto nesvakidašnje, po srpskim standardima čak nedopustivo i to ni manje ni više nego u komšiluku. Jedna hrvatska profesorka je odbila mito.

Da, uštinite se, polijte vrelom vodom, uradite koju god proveru realnosti želite, ali dobro ste pročitali. Profesorka matematike na prvoj godini splitskog Fakulteta za elektrotehniku, mašinstvo i brodogradnju je ne samo odbila, već bacila mito od dve hiljade evra kroz prozor!

I zamislite nekog Splićanina koji sa diplomom izlazi sa fakulteta, gleda u nebo pitajući se "Kaj ću sad, jebo mater" i u tom trenutku se kroz oblake probija tračak svetlosti, a njemu u ruke pada dve hiljade eura. No dobro, taj srećni faker i način na koji će on spiskati postdiplomski bakšiš su nebitni, pa se fiktivnog izleta vratimo surovim činjenicama.

Navodno je profesorka od studenta i njegovog brata dobila fasciklu sa lovom, koje se odmah otarasila i pozvala policiju. Dekan fakulteta Sven Gotovac nije mogao da govori o detaljima slučaja, ali je kriminalnog studenta nazvao "bivšim kolegom".

Kakav stub srama. Ajde što je tip pokušao da podmiti profesorku, nego će ga po medijima razvlačiti kao bivšeg kolegu. Užas.

Ipak, on nije izbačen zbog nuđenja mita, već zbog sistema obrazovanja. Osumnjičeni je u vanrednom roku pao ispit iz matematike koji nije uspeo da položi poslednje dve godine, pa stoga nemože da nastavi studije. Korumpirani loš matematičar. Kladim se da nije ni Blistavi um pogledao.

Čovek je trebalo prvo da svrati do Srbije i prođe kraći kurs, od dupeuvlačkih tehnika, do debljine koverte, pa malo čekovi – škola Frenka Abignejla i na kraju pravosudni sistem. Mogao je i da se oproba u praksi, da sam sebe namesti čisto da vidi kako bi prošao. Verovatno bi napravili neki ustupak, prvo bi mu organizovali privatne časove, da ne bude toliko provaljeno. U najgorem slučaju bi mu samo poklonili digitron.

Tako da, ako ste u Splitu, za vaše dobro, ne pokušavajte da podmitite profesore. Samo čekajte pod prozorom kabineta. Tu već može da vam se posreći.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu