Žene caruju porno industrijom u Australiji

Iako je legalno snimati porniće u Australiji, nelegalno je prodavati ih u prodavnicama bez klasifikacije. To ima smisla u teoriji, ali u praksi svaka država u toj zemlji tumači federalni zakon za sebe. Na primer, video radovi s oznakom "R" u Kvinslendu su prihvatljivi, ali zbog časopisa s oznakom "R" izdavač može da završi iza rešetaka na tri meseca. Za to vreme, u Tasmaniji je nelegalno prodavati bilo kakav sadržaj s oznakom "X" i to se kažnjava istom dvogodišnjom zatvorskom kaznom kao i prodavanje dečje pornografije. Da ironija bude veća, legalno je tasmanijskim maloletnicima davati različite stepene softić pornića (samo materijal kategorije 1 ili 2), dok god su roditelji u braku. Sve to objašnjava zašto australijski producenti pornića uglavnom ne izdaju DVD-jeve ili časopise. Suviše je riskantno.

A tu je i internet pornografija, koja opstaje u svom svetu bez državnih granica i posebno je imuna na cenzuru ukoliko ima umetničku, obrazovnu ili političku namernu. Zbog čega se skoro sva australijska pornografija radi za internet, ali i zašto većina hodi tankom linijom između umetnosti i erotike. Nije, međutim, jasno zašto toliko te umetničke pornografije snimaju žene.

Širom zemlje razne žene snimaju feminističke, gej, alternativne i uglavnom eksperimentalne filmove. A među njima 30-godišnja Gala Vanting je centralna ličnost. Prema njenom mišljenju, jedan od razloga zašto je australijska pornografija toliko umetnički nastrojena jeste taj što je cenzura osujetila nastanak organizovane industrije kao u Sjedinjenim Državama. "Ovde nema prave mašinerije u koju možete da uskočite kao producent", objašnjava ona. "Morate sami sebi da utabate stazu i da to činite uz pomoć feminističke politike ili gej identiteta — što će svakako proizvesti različite rezultate."

Njen najnoviji film, Love Hard, nedavno je proglašen "najuzbudljivijim perverznim filmom" na dodeli Feminističkih porno nagrada 2015. u Torontu. U njemu jedan par nehajno razgovara o sado-mazo svetu u kuhinji, sledi rez, a onda vidimo pošumljeno brdo na kom je neki lik vezan za drvo. Žena mu iseca golo telo iglom, zatim ga bičuje i grize sve dok on ne počne da krvari. Do kraja su oboje upadljivo obliveni krvlju, ali se i dalje ljube.

Pogledajte naš dokumentarac Japanese Female Erotica:

Love Hard je izazvao određenu kontroverzu, ali Gala ističe i da je film nedavno prikazan na filmskom festivalu u Kvinslendu. To je, kaže ona, dobar pokazatelj ovdašnje situacije: seksualno progresivna, ali zakonski nazadna. A ove stvaraoce je okupio upravo taj sukob kulturološkog i zakonodavnog.

"Pre samo nekoliko godina nismo se ni znali među sobom", kaže Gala. "A onda sam organizovala vikend okupljanje i dovela ih sve da se sretnu licem u lice. Od tada su eksplodirali unakrsna oplodnja i kolaboracije." U tu grupu spadaju Ana Braunfild i Poison Apple Productions (erotski, senzualni filmovi za žene i parove), Morgana Mjuzis i Permission 4 Pleasure (feministička erotika), Ajrin Voker i njena kompanija Naughty Nerdy (perverzne i ponosne), Mišel Flin i Lightsouthern (pohotni jednorog među porno kompanijama) i Zara Stardast, koja, dok snima i glumi na svom sajtu, završava doktorsku disertaciju na Univerzitetu uNovom Južnom Velsu na temu regulative za feminističku pornografiju.

Feministički porno kolektiv zvuči bezazleno, ali postoje ozbiljne posledice ako vas na zub uzmu pogrešni ljudi, što će reći, News Corp. Herald San je 2007. objavio članak o kompaniji koja je snimala pornografiju u predgrađu Melburna po imenu Ficroj. Možda se sećate imena te kompanije — "Ebi Vinters" — koja je u to vreme zarađivala oko osam milion dolara godišnje. Ali nezadovoljni bivši radnik dojavio je novinama da "Ebi Vinters" krši zakone jer dozvoljava 17-godišnjoj devojci da učestvuje u snimanju. Policija je 2009. godine upala u njihovo sedište, a protiv direktora kompanije Gariona Hola podignuta je optužnica sa 54 tačke. Kasnije su 52 tačke odbačene, uključujući i onu koja se odnosila na 17-godišnjakinju. Hol je, međutim, kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 6.000 dolara zbog posedovanja komercijalne količine neprihvatljivih filmova, na šta je on odgovorio preseljenjem kompanije u Amsterdam. Insajderi tvrde da je selidba, iako čisto poslovna odluka, bila i jedno odlučno "jebite se" upućeno Australiji.

Drugi na sceni se slažu da je taj stav njena glavna vrednost. Bivša "ljubimica Penhausa" i kandidatkinja za doktorat Zara Stardast kaže da ona pornografiju doživljava kao oblik građanske neposlušnosti. Za nju je pornografija otpor prema "vladinom uplitanju u naše živote, heteronormativnim ciljevima reprodukcije i time kakva se seksualna intima smatra opscenom ili uvredljivom." To važi i za film Fuck Dolls, u kojoj je Zara sebi oko struka vezala Barbiku kao dildo, i još jedan po imenu Beautiful Monotony, koji predstavlja montažu plesanja u krilu pomešanog sa scenama učenja, jedenja i menjanja tampona.

Ako izuzmemo politiku, i Zara i Gala se slažu da se ovoliko žena obrelo u pornografiji zbog feminističke solidarnosti. "Sve smo u jednom trenutku bile novajlije", kaže Zara komentarišući njihov mešovit istorijat seksualnog rada i filmske produkcije. "Nije bilo šablona koje bismo sledilo, tako da delimo opremu, tajne zanata i ukazujemo dobrodošlicu i podršku jedni drugima u duhu feminističke kolegijalnosti."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu