Izbeglice u Beogradu: pakao povratka sa mađarske granice

Pre nešto manje od godinu dana sam išao do mađarske granice da vidim da li će zid, koji se u tom trenutku postavljao, zadržati izbeglice. Godinu dana kasnije, u parku kod autobuske stanice u Beogradu, devetnaestogodišnji Muhamed iz Avganistana priča mi da su ih zadržali električni pendreci, suzavac i policijski psi.

- Pre tri dana smo stigli u Beograd. Potom smo putovali do mađarske granice. Bila je zatvorena, tako da je bilo teško preći. Došlo je do velike tuče, tukli su nas palicama po glavi, ovo su ujedi policijskih psa - kaže Muhamed.

Ministar rada u tehničkoj Vladi Aleksandar Vulin tražio je hitnu sednicu Biroa za koordinaciju službi bezbednosti jer se, kako kaže, situacija sa izbeglicama na terenu usložnjava. On je izrazio brigu zbog informacija da će organi Mađarske da vraćaju ljude na teritoriju Srbije, kao i da Hrvatska ponovo razmišlja o podizanju ograde na granicama.

Situacija u beogradskim parkovima, koji već drugu godinu funkcionišu kao prebivališta za izbegličke porodice na putu kao Evropskoj uniji, danas jeste komplikovana. Skoro trista izbeglica je u parku svakog dana ove nedelje, a većina je vraćena sa mađarske granice. Tamo su krenuli kada je u ponedeljak puštena lažna informacija da je granica otvorena, priča nam Branislava Đonin iz Info Parka.

- Nismo sigurni ko je to uradio ali svakako je napravio veliku štetu. Oko petsto ljudi je u ponedeljak odavde krenulo u nadi da će proći granicu. A sada se vraćaju prebijeni. Neki imaju i teške telesne povrede, prelome ruku i nogu, svojim očima smo videli ugrize - kaže Branislava.

Muhamed i njegovi rođaci poslednjih mesec dana pešače iz Avganistana. Priča mi da je radio kao prevodilac, sarađivao i sa britanskim snagama i imao mnogo problema zbog toga. Porodica mu je uhapšena u Iranu i vraćena u Avganistan, dok je on pobegao od iranske policije u Tursku, gde je bio nedelju dana, priča mi.

- Tada sam, konačno, pronašao pouzdanog krijumčara koji nas je doveo do Bugarske. Tamo je isto bilo mnogo loše. Policija tuče izbeglice, i oni puštaju pse. Dali smo mnogo novca da stignemo do Nemačke, ali sada ne možemo dalje - kaže Muhamed.

Priznaje da je Srbija lepo i mirno mesto na njihovom putu, gde su ljudi ljubazni i gde dobijaju hranu, pomoć i mogu da odmore. Ali oni žele dalje. A isto će želeti i još stotine, verovatno i hiljade izbeglice koji će kroz Srbiju proći i ovog leta.

- Mi pokušavamo nekako da se spremimo za to kako god možemo. Čuli smo da je hiljadu ljudi pušteno sa grčke strane u našu zemlju. Oni bi trebalo da stignu za vikend ili u toku sledeće nedelje tako da očekujemo veliki priliv ljudi ovih dana - kaže Branislava Đonin.

U parku je najviše muškaraca. Mladih momaka sa po dva ranca na leđima. Mnogo njih hoda naokolo sa slušalicama u ušima. Javljaju se familiji ili pokušavaju da saznaju ima li nade da nastave put. Hrana i voda su uvek potrebni, a većina izbeglica se žali na nedostatak obuće i pantalona.

- Mi pokušavamo da napravimo dogovore sa kolegama koji distribuiraju hranu da distribucija ide preko Info parka, s obzirom na to da smo prepoznati kao glavni centar kome se obraćaju sve izbeglice u parku - kaže Branislava i dodaje da je trenutno najveći problem nedostatak higijenskih toaleta u parku.

- Ono što bi Beograd kao grad mogao da obezbedi izbeglicama, a to je u ovom trenutku najvažnije, su ekološki toaleti. Otvaranjem 'Miksališta' samo za porodicu i decu, muškarcima je onemogućen pristup toaletima, a nisu mogli da dobiju ni hranu ni vodu, i to je najveći problem u parku trenutno. Ovde ne postoji nijedan mokri čvor ili bilo kakav toalet - naglašava Branislava.

Miksalište, najveći nevladin centar za pomoć izbeglicama u Beogradu, pre dva meseca prestao je sa radom kada je prostor na kome su izbeglice dobijale pomoć srušen zbog radova na projektu Beograd na vodi. Sada je ponovo počeo sa radom, u manjem prostoru, sa manjim kapacitetima. Zbog toga je režim rada Miksališta promenjen i sada je koncentrisan isključivo na porodice sa decom, priča nam Tajana Zadrovec, projekt menadžerka Miksališta.

- Prvih nekoliko dana smo imali nekih dvesta, trista ljudi što je bio optimalan broj s obzirom na manji kapacitet nego na starom mestu. Onda su sve veći broj ljudi iz organizacija slali kod nas pa smo se našli u situaciji da smo imali po šesto, sedamsto ljudi dnevno. Prema ovoj prostoriji koju vidiš, to je u potpunosti premašivalo kapacitete. Imali smo niz problema od prostornih, bezbednosnih, pa do problema sa komšijama - kaže Tajana.

Tajana kaže da se trude da sarađuju sa ostalim organizacijama, kao i medicinskim ekipama, na pružanju zdravstvene pomoći svima kojima je neophodna. Na sastancima sa ljudima iz ministarstva za socijalne politike i ostalih partnerskih organizacija, napravljen je plan da se u skladu sa sredstvima i količinom humanitarne pomoći ovog puta usmere na rad sa porodicama i decom, kao i maloletnicima bez pratnje. Organizovan je poseban kutak za majke sa bebama, kao i dva za tinejdžere.

- Pokušavamo da, osim tog prvog nivoa humanitarne pomoći - hrane i odeće - pružimo i drugi - socijalnu koheziju. Želimo da im pomognemo u tome, jer smatramo da sam proces integracije u evropsko društvo ne počinje kada oni dođu u Nemačku ili Austriju, već kada stupe na evropsko tlo - kaže Tajana i dodaje da se danas videlo da je takav rad postiže bolje rezultate u manjim grupama.

Procene su da je više od milion izbeglica stiglo u Evropu tokom 2015. godine. Iste godine Evropa nije znala da odgovori na toliki priliv ljudi iz Azije i Afrike, što je dovelo do političkih sukoba unutar Unije, ali i na Balkanu. Slika humanitarne Srbije koja je, prošlog leta, obišla svet zavisila je pre svega od volontera, ljudi iz civilnog sektora i saradnje saradnje nevladinih i međunarodnih organizacija. A ove godine će, po svemu sudeći, i Vlada Srbije, čim bude formirana, morati da preduzme neke korake. U suprotnom, Beograd će ostati mesto predaha između bugarskih i mađarskih policijskih pasa.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu