Početkom 20. veka, Britanac Vilijam Houp istakao se u spiritualnim krugovima zbog svoje navodne sposobnosti da uhvati duhove na svojim fotografijama. Houp je, vremenom, osnovao grupu spiritualnih sposobnosti koje je nazvao "Krug Kru". On i njegovi ortaci zarađivali su na ožalošćenim porodicama koje su izgubile svoje voljene u Prvom svetskom ratu i koje su očajnički želele foto dokaze da njihovi bližnji i dalje lebde naokolo u avetinjskom obliku. Do 1922., Houp je zarađivao dobru lovu u Londonu na fotografijama duhova kao profesionalni medijum - čak je i ser Artur Konan Dojl, autor dela o Šerloku Holmsu, bio verni fan.
Reklame
Nekoliko skepktika je smatralo da su Houpove fotografije duhova lažne, a ne realni dokazi natprirodnog sveta, pa je članak u Scientific American iz 1922. otkrio sve foto trikove i duple ekspoziture koje su Houp i njegovi fotografi korisitili u proizvodnji slika. Uprkos protivnicima, Dojle je ostao na Houpovoj strani. Čak je napisao celu knjigu kako bi potvrdio legitimitet Houpa i njegovih fotografija duhova i nazvao je, prirodno, "Slučaj fotografija duhova". Čak i kada je oktriveno da je prevarant, Houp je nastavio da slika fotografije duhova sve do svoje smrti 1933. Dojl ga je podržavao sve do gorkogkraja.Houpovi preživeli duhovi su sada deo kolekcije u Nacionalnom Muzeju Medija. Slike su čudne i uznemirujuće, ali očigledno su lažnjaci. Za nekoga ko je osmislio najpoznatijeg svetskog detektiva i njegov pronicljivi um, Dojle je baš ispao glupan što je pao na Houpove fore. Nakon što sam otkrio Houpovu priču i fotografije na sajtu Public Domain Review, zanimalo me je kako je Houp uspeo da manipuliše fotografijama na ovaj način još 1910- ih. Našao sa Natanijelom Stejn, kustosom za fotografije u Muzeju umetnosti u Filadelfiji - da saznam nove informacije o tome šta je išlo u fotografije duhova.
VICE: Ćao Natanijel. Možeš li mi reći nešto o tome na koji način je Houp falsifikovao ove fotografije duhova?Natanijel Stein: Fotografijom je moglo da se manipuliše i pre digitalne ere isto koliko i danas. Natprirodni efekat je postignut korišćenjem dobre stare duple ekspoziture. Fotografi kao što je Houp razvijali bi negativ na fotosensitivnim staklenim pločama. Postaviš avet (ili ektoplazmu, ili štagod) na kameru i skineš poklopac objektiva na kratko. Potom tu istu pločicu koristiš da fotografišeš živog modela.
Reklame
Razvijeni negativ izlazi sa obe slike na sebi - nepotpuna sablasna slika i tvoj model, koji izgleda potpuno nesvesno. Dupliranje se, alternativno, može postići tokom izrade printa - tako što se više negativa štampa na isti fotografski papir.Zanimljivo. Da li je bilo mnogo fotografa koji su radili ovakve trikove u 19. i 20. veku?Ima nekoliko poznatih figura spiritualnih fotografija - Vilijam Mumler je verovatno najpoznatiji i SAD. Vrhunas je dostigao 1860. Kao i Houp, Mumler nije uživao ugled u svoje vreme (čak mu se i sudilo), ali i dalje je bilo mnogo ljudi koji su verovali u njegov rad.Zašto misliš da su ljudi verovali, čak i kada je dokazano da je cela stvar prevara?Spritualizam je bila velika stvar u Evropi i i Americi u tom periodu, tako da je fotografski aspekt ove prakse gradio na kulturnom fenomenu koji je već bio u usponu. Kao i medijumi, siguran sam da su i fotografi duhova primenjivali lični magnetizam. Verujem da su mnogi od njihovih sledbenika imali duboku potrebu da veruju da je kontakt sa mrtvima moguć.Tačno. Čini se da je mnogo Houpovih fanova izgubilo voljene u ratu, tako da su ustvari tražili način da se nose sa tom tugom.Da. Takođe, ne zaboravite stvari kao što su mikrofotografije, ili fotografska registracija svelta izban vidljivog spektra, ili Iks-rej fotografiju - sve ovo su primeri u kojima su naučnici kameru odredili kao mašinu koja je mogla da vidi stvari koje ljudska bića ne mogu. Da li bi fotografija pristustva duhova nevidljivih ljudskom oku zaista bilo tolik napredak?
Reklame
To ima smisla. Hvala mnogo!Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
