​Kako da ne budeš kreten ovog leta: vodič za momke

Leto je neumitno došlo. Bare se suše, voda je najbolji prijatelj, a ljudi se, čak i u najsevernijim delovima Evrope, tope na suncu prvi put posle devet meseci. Ovde ima dovoljno prostora za citate iz novinskih članaka o vrelim talasima, klimatskim promenama i devojkama koje nose šortseve, ali ti nisi Redditor koji živi u podrumu i na Jutjubu recenzira metal bendove. Ti si ove godine već bio napolju samo u majici, tebi ne treba menjati pelene.

Štaviše, s obzirom da ste svi vi sofisticirani, mladi, odrasli ljudi, možemo smesta da završimo sa načinom ponašanja u parku. Ako iz nekog čudnog razloga ovo još ne znate, evo osnovnih pravila ponašanja u parku i drugim velikim zelenim prostorima gde se možete sakriti od vrućine:

Pošto smo pojasnili osnovne stvari, hajde da pretresemo još neka letnja pitanja, u koja možda niste toliko upućeni.

Mislim, radi šta hoćeš, ovo nije Severna Koreja, ali daj, momče, već smo u uvodu ustanovili da nisi kućni moljac, ne budi toliko samosvestan. Šta misliš, ko ti proučava listove na nogama?

Koliko god mislio da će neka devojka biti zgrožena kada ti vidi kolena, biće dvaput zgroženija time koliki si šonja jer je ne izvodiš napolje, na sunce, kao normalna, zdrava osoba, koja voli dobar provod. Ako želiš da deluješ misteriozno sofisticirano, i ako misliš da ćeš, ako otkriješ kolenca ubiti lični imidž, seti se da devet od deset puta „misteriozna sofisticiranost" znači „znojavi kreten koji nema prijatelje". Zašto onda ne batališ gluposti, obučeš farmerke isečene iznad kolena (ne želiš da izgledaš kao da sviraš u bendu Les den Džejk) i osetiš svež vazduh na mudima?

Ako ranije niste nosili šorts, verovatno ćete se pitati šta još možete da obučete uz šorts. Odgovor je: možete da nosite bilo šta, uz par izuzetaka: bez sakoa (ali sako ionako nikada ne bi trebalo da nosite u slobodno vreme, niste Skandinavci), bez japanki (ne treba ih nositi nikada, ni uz šta) i bez čizama zbog kojih biste izgledali kao fanovi Pantere iz predgrađa.

Neki dodatni modni saveti šta ne treba nositi leti

• Rejverski šeširići su u suštini reperski fedora šeširi, zato treba smesta da odustanemo od njih.
• Uske šortseve za muškarce treba izbrisati iz istorije, jer tako ljudi lako mogu da zamisle kako bi izgledao go, samo u majici i čarapama, što će reći, najneprivlačnije što muškarac može da izgleda.
• Nedavna popularnost majica bez rukava je bila neuspeo eksperiment, niko ne želi da vidi tvoje dlake ispod pazuha, a kada nosiš siledžijku, izgledaš kao jedan od satanista iz „Pravog detektiva".
• Kada već govorimo o satanistima, i oni bez iole ukusa su provalili majice sa kragnom zakopčane do grla, pa je vreme da mi ostali otkopčamo to gornje dugme, iako se slažem da smo par leta izgledali elegantno.
• „Lenonke" doživljavaju probni kambek, a verovatno bi bilo najbolje da se ne vraćaju, zar ne?

Kretanje po gradu tokom leta

Trebalo bi svi sklopimo pakt oko toga da između prvog maja i prvog septembra batalimo javni prevoz koji nam nije neophodan, jer je vožnja bicikla leti nešto najbliže raju na zemlji. Čak i u sedam ujutru ćeš se na bajsu osećati kao labrador kada izbaci glavu kroz prozor kola. Vetar ti mrsi kosu, iskusno krivudaš kroz saobraćaj, osećaš blagi nalet endorfina dok radiš umerene kardiovasuklarne vežbe – samo trenutak, jesi li ti to iznenada postao Vil Viton iz filma Ostani uz mene?

Ako si se smorio zbog sve većeg broja biciklista koji ginu na gradskim ulicama (ne treba da te bude sramota zbog toga), imaj na umu da je do većine smrtnih slučajeva došlo zbog velikih kamiona, i sve što treba da učiniš da ne pogineš je da siđeš s bicikla i prošetaš kada vidiš neku od tih grdosija. A sva ona priča o tome da kacige ne prave razliku je besmislena. Nosi je i istrpi to što ćeš 20 minuta izgledati kao štreber. Ako nisi ubeđen, ukucaj „traumatične povrede mozga" u Jutjub, i to bi trebalo da bude dovoljno da te natera da kupiš kacigu.

Hajde da pronađemo alternativu festivalima

Kao što smo svi naučili gledajući kako Monika Geler dovodi Čendlera Binga do zavisnosti od lekova protiv bolova tokom poslednjih nekoliko sezona Prijatelja, ljudi koji vole organizovani provod su bezveze. Ako to nismo naučili od Prijatelja, možda ćemo naučiti od tupavih zanesenjaka za ragbi koji vole igre sa pićem, od ljudskih klamidija koji izlaze u preskupe i glupave klubove i idu na poslovne žurke koje niko ne naziva samo „žurkama".

Imajući sve to na umu, zašto su svi sve vreme toliko uzbuđeni zbog festivala? Zar pored svih tih logotipa i obezbeđenja ne pomisliš da si manje pripadnik neke alternative kulture, a više posetilac nekakvog zabavnog parka na temu alternativne kulture? A šta ćemo sa holografskim kartama i promoterkama koje ti daju besplatno piće? Zar ti to makar malo ne smrdi kao truo leš iz šezdesetih godina koji se prevrće u grobu?

Da je 2014. godine napravljen rimejk Trejnspotinga, zar ne misliš da bi Rentonov govor o monotoniji egzistencije srednje klase, „izaberi život", između ostalog sadržao seledeće: „Izaberi da rifrešuješ pretraživač na sajtu nekog festivala. Izaberi da oslikaš telo i nosiš prevelike šešire. Izaberi da upoznaš Beza, a onda do kraja vikenda govori samo o tome kako si upoznao Beza". Nije li ti više muka da odlaziš na takve događaje i srećeš prijatelje svojih roditelja?

Festivali ne samo da nas sve pretvaraju u korporativne zombije, već postaju i odredište za stare ljude, ograničene budale, prosečne seronje i „rukovodioce" u svim svojim oblicima i, najgore od svega, ljude bez imalo mašte, i to je potpuno bezveze i dosadno. Koji je odgovor na sve ovo? Pa, možeš da radiš nešto drugo sa svojim ortacima. Ne događa se često da si u prilici da se složiš sa nekim hipikom, ali ovaj je izgleda namirisao nešto dobro.

Hajdemo na neko čudno mesto

Mlad si, nikada kasnije nećeš biti toliko seksi niti imanje manje odgovornosti: leto bi trebalo da bude doba napaljenih, opasnih avantura kada uzmemo u obzir da je tokom ostatka godine previše hladno da bismo ustajali iz kreveta. Za deset godina ćeš ionako moći da odlaziš samo na mesta koja su bezbedna za decu. Sada je trenutak da odsedaš u memljivim hotelima ili da se izgubiš u nekoj šumi u istočnoj Evropi, jer više ne služimo vojsku u kojoj bismo mogli da doživljavamo avanture, a na svetu više ne postoji planina na čiji se vrh neko nije popeo.

Ako si spreman da se odrekneš komfora i provedeš nekoliko sati na internetu i organizuješ stvari, moći ćeš da odeš u bilo koji deo Evrope za lovu koju si uštekao preko godine. I manje, ako si pametan. Ako preskočiš makar jedan festival, imaćeš para za to.

Ta zeznuta ravnoteža između života i posla

Leti sve postaje zabavno: povratak kući u zoru postaje prijatno melanholičan, a čoveku može da zaigra srce čak i kada u majici i šortsu samo skokne do radnje na uglu – ali posao je i dalje tu, i sve upropaštava.

Bljak, posao je najgori, zar ne? Ali ipak, vredi odlaziti na njega, jer plaća za raznorazne stvari kao što su hrana i stanarina. Zbog posla svakog jutra ustaješ iz kreveta da bi tokom dana obavio niz zadataka, i ne možeš tek tako da ga napustiš, samo zato što je sada sasvim izvodljivo tumarati ulicama pijan do pet ujutru, a da se ne prehladiš. Čim postane sunčano više od tri sata dnevno, vredi naći neku zlatnu sredinu između „nesputanog, razuzdanog divljanja zbog kojeg ćeš dobiti otkaz" i „modela neveselog teglećeg konja."

_________________________________________________________________________

Ludački provod na Ibici

________________________________________________________________________

Trik je u tome da nekako zavaraš sebe da si na odmoru, ali ne sa raspadima na ekstaziju sa kojima inače blejiš, već sa uštogljenim roditeljima ortaka koji očekuju od tebe da ujutru ustaješ rano i sa njima obilaziš muzeje, ruševine, i tako to. Nekoliko piva postaje prihvatljivo, čak i preko dana, večernja zabava počinje za večerom i završava se oko 10 uveče. Ne zbog posla, već zbog zamišljenog spektra interesovanja roditelja tvog ortaka, koji su blagi, ali učeni i konzervativni ljudi. Vode te u zamišljene, dosadne obilaske tokom kojih se opustiš i uživaš u letu, ali i ostaješ razborit i u isti mah zadržavaš trezvenost neophodnu za odlazak na posao.

Ili, ako misliš da je sve ovo jebena besmislica i da ne voliš da igraš bizarne mentalne igre sam sa sobom, na posao idi u šortsu i pauze za ručak provodi napolju što je češće moguće, i to će ti stvarno pomoći da ne zamrziš svoj posao tokom leta.

Letnje muvanje

Konačno, neki saveti za letnju ljubav:

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu