Kako je biti agent FBI na tajnom zadatku

Raditi na tajnom zadatku pod lažnim identitetom verovatno je jedan od najstrašnijih i najopasnijih poslova koje možete da izaberete u životu. Morate da zaglibite duboko kako biste infiltrirali neke od najopasnijih i naparanojičnijih kriminalnih organizacija na svetu i suočite s neverovatnim pritiskom da dođete do informacija a usput ne budete svirepo ubijeni. A konstantno ste na mutnom etičkom terenu: tanka je granica između navođenja kriminalaca da odaju svoje najmračnije planove i podsticanja na krivično delo.

Bob Hejmer je 26 godina radio upravo to za FBI. Pod raznim imenima, piše on na svom sajtu, "uspešno sam se predstavljao kao trgovac drogom, profesionalni ubica, provalnik stanova, preprodavac kradene robe, pedofil, bolesni kockar, međunarodni trgovac oružjem i finansijski kriminalac" i učestvovao u operacijama protiv svih, od mafije do pedofilske grupe "Severnoameričko udruženja muškaraca koji vole dečake" (NAMBLA).

Prvi put sam pričao sa Bobom Hejmerom kad sam radio na članku o ulozi Severne Koreje u međunarodnoj trgovini drogom . Poslednji slučaj u njegovoj karijeri bila je Operacija Zadimljeni zmaj, složena tajna akcija koja je rasturila ćeliju kineskih krijumčara oružjem i falsifikovanim cigaretama u Sjedinjenim Državama. U nekom trenutku tokom te operacije, Hejmeru je ponuđeno da pomogne finansiranje ogromne fabrike meta u Severnoj Koreji.

Hejmer je posle penzije bio zauzet pisanjem knjiga, uključujući dve kolaboracije sa Oliverom Nortom (protagonistom Afere Iran Kontra — Hamer je politički prilično konzervativan). On nije nužno ono što biste očekivali od okorelog policajca na tajnom zadatku koji se infiltrirao u najuže krugove narko kartela, pedofilskih mreža i operacija trgovine oružjem. On govori prijateljskim srednjezapadnim akcentom koji više podseća na Fargo nego na Unutrašnju kontrolu, veliki je hrišćanin i uopšteno jedan veoma predusretljiv tip.

Pozvao sam ga da porazgovaramo o njegovom nekadašnjem poslu.

VICE: Kako ste počeli da radite kao agent na tajnom zadatku za FBI?

Bob Hejmer: Tražio sam uzbuđenje i dok sam se obučavao na akademiji FBI, nekoliko mojih instruktora radilo je na tajnim zadacima tako da sam pomislio: To zvuči zanimljivo i uzbudljivo . Potražio sam takvu vrstu posla kad sam diplomirao. Bio sam sklon individualizmu: sâm sam tražio prilike posao. Sâm sam ispitivao osumnjičene, pa mi se dopala ideja da radim na tajnom zadatku i predstavljam se kao neko drugi.

Kako uopšte započinjete infiltraciju i kako znate kako da ostvarite prvi kontakt?

To se razlikuje od zadatka do zadatka. U većini slučajeva imao sam doušnika koji me je predstavio ljudima — obično smo imali nekog koga smo uhapsili i taj je "odrađivao prekršaj", sarađivao s nama da bi smanjio kaznu i upoznao me s kim treba. To je bilo mnogo lakše nego u nekoliko slučajeva kada sam morao da se infiltriram u grupu sam, bez prethodnog upoznavanja.

Kako ste se uživljavali u ulogu?

Kao agent na tajnom zadatku, svet morate da vidite sivo — morate da pronađete nešto dobro u svakome da bi vas oni privukli. Kriminalci umeju da namirišu strah, umeju da namirišu mržnju, oni znaju kad ne odobravate njihov način života. A kao agent na tajnom zadatku, morate donekle da ih razumete, bilo da se radi o zlostavljaču dece , trgovcu drogom ili krijumčaru oružja.

Šta mislite o etici rada na tajnom zadatku? Bilo je optužbi za navođenje, naročito u slučajevima terorizma, kada optuženici smatraju da su bili podstaknuti na krivično delo. Mislite li da je to problem?

Za mene, slučaj na tajnom zadatku je najbolje istražno oruđe uz čiju pomoć slučaj može da završi na sudu, jer pogotovo kad je na zadatku agent — ne doušnik, već agent — imate obučenog operativca koji zna šta je potrebno da se slučaj uspešno okonča na sudu. Zlikovac prosto ne može da se odbrani ako mi je lično predao oružje, prodao drogu ili sam ga snimio kako kaže da želi nečiju smrt.

Dakle, ne mislite da je bilo situacija u kojima je postojala tanka granica između navođenja i podsticanja nekoga da uradi nešto?

Ne u mom slučaju. Možda je bilo kod drugih, ali ja sam se uvek trudio da im omogućim da se izvuku. Dobar primer: u Operaciji Zadimljeni zmaj, postojala je jedna žena kojoj sam u više navrata rekao: "Zašto ne bi zarađivala za život radeći nešto pošteno? Kad već ulažeš ovoliki trud, mogla bi ozbiljno da zaradiš." A ona bi na to rekla: "Ne, ne, ne, ne želim to da radim, ovako namaknem više novca." Mislim da dobri agenti na tajnom zadatku omogućuju tim ljudima da odustanu, zato što žele da se zaštite od argumenta da su ovi bili "namamljeni" ili da ih je neko "naterao da to rade".

Pogledajte naš dokumentarac "Unutar starije bande motorista iz Japana":

Kako ste se, dakle, infiltrirali u NAMBLA?

Sama infiltracija bila je zapravo vrlo laka: uplatio sam 35 dolara i učlanio se. Započeo sam opsežno istraživanje o tome kako je to biti "ljubitelj dečaka", kako oni sebe zovu. Kako govore, kako se ponašaju, šta ih zanima i tome slično.

Počeo sam od njih da dobijam mejlove u kojima su me pitali da li želim da učestvujem u njihovom programu dopisivanja, kada šalju razglednice i pisma svojim članovima u zatvoru. Tako sam počeo da radim za njih. Krenuo sam i da pišem članke za njihov časopis, Buletin. Počeli su da me doživljavaju kao iskrenog posvećenika.

Prošlo je godinu i po dana pre nego što su me pozvali na prvi sastanak licem u lice — bili su veoma paranoični, najparanoičnija grupa koju sam ikad imao kao metu. Otišao sam na svoj prvi sastanak sa njima, a zatim na drugi tek godinu dana kasnije i sve je krenulo od tog drugog sastanka. Trebalo mi je mnogo vremena da uopšte dođem u priliku da budu spremni da me prihvate.

I šta se dogodilo na tom drugom sastanku?

Pristupili smo mu malo agresivnije nego prvom. Ali sat vremena nakon što sam stigao u Majami na Floridi na taj drugi sastanak, upoznao sam čoveka koji je povremeno radio kao stjuard i on je počeo da priča — bez podsticaja — o tome kako često leti u inostranstvo koristeći svoje pogodnosti kod Ameriken erlajnsa da bi imao seks sa dečacima na Tajlandu, kako leti u Meksiko da ima seks sa dečacima u Meksiku. On mi je rekao: "Ajde da zajedno otputujemo i uradimo to."

Kako se ta istraga završila?

Slučaj NAMBLA završio se s osudom osam članova najužeg dela grupe. Dvojica su bili članovi Upravnog odbora — upravljačkog tela grupe. Osudili smo psihologa sa doktoratom, zubara, crkvenoslužitelja, tri nastavnika specijalne nastave, trenera fizičke nastave i jednog predstavnika radničke klase.

Kako je izgledalo ponovno privikavanje na svet posle jednog takvog zadatka?

To je zaista bio moj najteži zadatak, ali ne sa stanovišta bezbednosti — iskreno govoreći, da su me zaskočili, umeo bih da se odbranim. Mislio da bih umeo da se sukobim sa desetak članova NAMBLA i verovatno preživim.

Međutim, bilo je teško psihološki i emotivno, ali istovremeno dok sam bio u NAMBLA, radio sam i na Operaciji Zadimljeni zmaj, tako da kada smo okončali slučaj NAMBLA i uhapsili osam članova njihove vrhuške, dva ili tri dana kasnije nastavio sam sa drugim sastancima na tajnom zadatku. Nije bilo vremena za oporavak.

Možda će vam zvučati glupo, ali delovalo je katarzično baviti se slučajem međunarodne trgovine oružjem posle druženja sa ljubiteljima dečaka. Imao sam samo jedan tajni mobilni telefon, tako da sam u šali imao običaj da kažem, znate, kad zazvoni telefon, ne znam da li se javljam kao ljubitelj osmogodišnjih dečaka ili mačo međunarodni trgovac oružjem.

Koja je najopasnija misija na koju vas je poslao FBI?

Ne želim da zvučim neskromno, ali svaka istraga je opasna, čak i slučajevi finansijskog kriminala, zato što se ti ljudi najviše plaše zatvora. Ali radio sam pet godina sa bandama iz Saut Centrala u Los Anđelesu, zatekao sam se u ponoć u rasklimatanom kamionetu kako kupujem kokain od članova bandi, što je očigledno bilo veoma opasno.

Šta mislite kad ste bili najbliže tome da budete provaljeni?

Jednom mi je prijateljica prekinula ugovaranje kupovine heroina u vrednosti od pola miliona dolara dok sam sedeo u predvorju hotela. Meta naše istrage upravo mi je rekao par minuta ranije da njegov partner ima pištolj i "ako bilo šta pođe po zlu, tebe ćemo prvog ubiti." Svega nekoliko minuta nakon toga, bračni par koji sam poznavao iz Sinsinatija, u Ohaju, nekoliko hiljada kilometara od mesta na kom smo se nalazili, sa kojim sa živeo jedan semestar dok sam išao u školu, ušao je u predvorje i ugledao me.

Uspeo sam nekako da signaliziram ženi da ovo nije pravi trenutak za zagrljaje i osmehe, a ona je uspela da proceni samo me pogledavši da treba da odustane — znala je da sam agent FBI.

Kako su, po vašem mišljenju, predstavljeni policajci na tajnom zadatku u TV serijama i filmovima?

Dvostruka igra je preterala, ali mislim da je Leonardo Dikaprio uspeo dobro da dočara kroz šta prolazite emocionalno i mentalno dok radite na tajnom zadatku.

Moja najveća primedba Holivudu je da svakog agenta na tajnom zadatku predstavljaju kao ženskaroša i alkoholičara — oni uvek prelaze granicu, učestvuju u zločinima. Prema mom iskustvu, najuspešniji agenti koje znam su oni koji su posvećeni nečemu: verskom uverenju, moralnom načelu, porodici, znate? Dok se trudite da sakrijete alkoholizam od šefa, dok se trudite da sakrijete ljubavne afere od supruge, imaćete problema da se usredsredite na ulogu koju treba da odigrate.

Kako je bilo privići se na život civila?

Umirem od dosade. Napisao sam pet knjiga, ali nedostaje mi udar adrenalina. Nedostaje mi kad sedim licem u lice sa zlikovcem i ubeđujem ga da sam jednako pokvaren kao i on ili ga navodim da mi prizna šta želi da uradi i učestvuje u razgovoru o zločinu — to je najveće uzbuđenje od svih. To je najteže prevazići, svest o tome da to više ne mogu da radim.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu