Kroz pakao i Mađarsku: na putu sa izbeglicama

Hiljade izbeglica provelo je proteklu nedelju na železničkoj stanici u Budimpešti, očajnički tražeći izlaz iz Mađarske ka Austriji, Nemačkoj i drugim zemljama zapadne Evrope. Mađarska vlada im danima nije dozvoljavala ulazak u vozove i autobuse, prisilivši tako mnoge da krenu peške ka odredištima. U subotu ujutru, vlasti su najzad rešile da prekinu ovaj besmisleni zastoj poslavši desetine autobusa koji su prevezli neke od izbeglica preko granice. No, najmanje još hiljadu ljudi ostalo je na železničkoj stanici Keleti u Budimpešti, a očekuje se dolazak novih izbeglica.

VICE News ekipa je stigla na stanicu rano u subotu i odmah smo se sreli sa grupom mladih Sirijaca koji su jurili da zauzmu mesto u autobusima koji su besplatno vozili izbeglice iz Mađarske. Ova grupa momaka je spavala u obližnjem hotelu i do poslednjeg trenutka nisu znali da će autobusi doći. "Sada se plašimo da smo propustili priliku, nismo želeli da nas hapse u Mađarskoj, samo želimo da odemo", rekao nam je jedan od njih, zamolivši da ostane anoniman.

U subotu popodne, austrijske vlasti su saopštile da je više od 4,000 izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih zemalja prešlo granicu. Na železničkoj stanici Keleti, međutim, velika grupa izbeglica i dalje je zabrinuto čekala na priliku da nastavi putovanje. Atmosfera je u početku bila mirna, ali to nije dugo potrajalo. Kada se pročulo da će jedan voz krenuti put Austrije, skoro svi su potrčali da se ukrcaju u vagone.

Plač beba odjekivao je stanicom dok su muškarci visili sa otvorenih vrata vagona pokušavajući da uhvate članove svojih porodica u moru ljudi koji jedva čekaju da napuste zemlju u kojoj niko od njih ne želi da bude. Dvadesetak mađarskih policajaca pokušavalo je da uvede red oko voza, ali se većina brzo povukla i samo posmatrala haos na peronu.

Na par koraka od gužve, Mohamed Hamadavi je strpljivo čekao da prođe haos. Nije želeo da izlaže trudnu suprugu i bebu laktovima koji ne biraju žrtve u guranju za ulazak u voz.

"Podelite ovu poruku sa svetom", rekao je za VICE News. "Napustili smo domovinu u potrazi za slobodom. Došli smo u Evropsku uniju zbog poštovanja ljudskih prava ovde, ali gde su ona sada?"

Hamadavi opisuje kako je sa porodicom i rođacima proveo četiri dana u prljavom prihvatnom centru pošto su ih uhapsili pri prelasku u Mađarsku iz Srbije.

"Rekli smo policiji da ne želimo da dajemo otiske prstiju, a oni su nam rekli da će svako ko odbije provesti mesec dana u zatvoru a onda biti vraćen u Srbiju. Nismo imali izbora", rekao nam je Mohamed.

Po zakonu, prva zemlja članica Evropske unije (ne računajući Grčku) u koju izbeglica uđe odgovorna je za obradu zahteva za azil. Samo mali broj izbeglica želi da ostane u Mađarskoj, međutim, te strahuju da bi prijavljivanje i ostavljanje otisaka prstiju ugrozilo zahtev za azilom u Nemačkoj, Švedskoj, Holandiji i drugim zemljama.

Za to vreme, izbeglice su počele da trče ka vozu koji je upravo ulazio u stanicu. Jedan mađarski aktivista je požurio da objasni grupi Sirijaca da voz ide dalje u Pečuj, stari grad na jugu Mađarske popularan među turistima, ali nimalo zanimljiv za izbeglice koje pokušavaju da se dokopaju Zapada preko Austrije.

Lako je zaboraviti da izbeglice ne mogu da proveravaju svakdonevno vesti, te su većinom nesvesni najnovijih događaja i oslanjaju se na priče drugih putnika ili postove na Fejsbuku koji proveravaju u retkim trenucima kada tokom putovanja mogu da se zakače na neku mrežu. Glasine se šire brzinom svetlosti.

Do subote je, ipak, većina saznala za sve što se događalo prethodnog dana kada je 2,000 ljudi krenulo peške sa stanice Keleti u pravcu Austrije. Ali su detalji ovog pohoda i dalje malo poznati.

Pošto su se uverili da voz ne ide u pravcu Austrije, nekoliko stotina izbeglica, većinom iz Sirije, odlučilo je da krene peške ka ovoj zemlji. "Samo moramo da izađemo iz grada i pokupiće nas autobusi", jedan mladić objašnjava starijem čoveku. Policajci na motorima voze se uz ovu grupu ljudi, a policijsko vozilo sa kamerom postavljenom na krovu kola snima ljude koji pešače.

Među njima je i Mohamed Abdel Kader, 25-godišnji Sirijac u pratnji tri sestre, brata i majke. Svi su pobegli iz Alepa pre nekoliko meseci.

Mohamed nam je detaljno opisao nehuman odnos prema njima tokom šest dana u pritvoru. Kao i mnogi drugi, opisuje grub odnos policajaca koji su prisiljavali izbeglice da daju otiske prstiju. Ali to ga nije najviše pogodilo.

"Terali su nas da pijemo vodu iz toaleta i davali nam sendviče sa šunkom", rekao je za VICE News. "Mi smo Muslimani, ne smemo da jedemo šunku". Kaže da su izbeglice protestovale, ali da policija nije reagovala, te su on i njegova porodica bacili šunku i pojeli samo hleb i ništa više.

Na železničkoj stanici Keleti, mađarski aktivisti upućuju izbeglice ka novom vozu koji ide na zapad. Pošto je velika grupa odlučila da krene peške, gužva na stanici se smanjila.

U vozu srećemo četvoricu prijatelja, dva Sirijca i dva Palestinca iz Sirije, koji su se upoznali na putu. Svi su nameravali da zatraže azil u Holandiji. Ali pošto su im uzeli otiske prstiju u Mađarskoj, opredelili su se da odu u Nemačku.

Jedan od Sirijaca, Ahmad Abas, kaže da mu je svejedno. Ovaj 26-godišnji neoženjeni Sirijac kaže za VICE News da samo želi da radi i da pobegne od rata. "Ko hoće da ostane u Siriji, mora da uzme oružje u ruke, bilo za režim, bilo za opoziciju", kaže. "Ja ne želim da nosim oružje."

Ali dvojica Palestinaca, obojica oženjeni, žele da iskoriste prednost programa za spajanje porodica koji nudi Evropska unija, te im promena odredišta predstavlja novi problem. Pošto je Nemačka primila više izbeglica nego druge zemlje, proces dobijanja azila i spajanja porodica može da traje mnogo duže nego u Holandiji. Sve izbeglice znaju za to.

"To znači da može da prođe i godinu dana dok ne budem mogao ponovo da vidim ženu i decu", kaže jedan od Palestinaca koji nas je zamolio da mu ne objavljujemo ime. "Brinem se šta će biti sa njima za to vreme."