Migranti zarobljeni na graničnom prelazu Idomeni

Samo 24 sata nakon nasilnih sukoba prošle subote u blizini Idomena, poslednjeg grčkog sela pre granice sa Makedonijom, koji su izbili između imigranata i policije kao reakcija na ozbiljne povrede jednog Marokanca elektro-šokovima, prizor u izbegličkom kampu pored granice radikalno se promenio: šatori imigranata su privremeno pomereni sa šina, ali teretni vozovi još uvek ne prolaze. Ograda čije postavljanje je najavila Makedonija, počela je da se podiže duž granice sa Grčkom, od reke Aksios do predela zapadno od Idomena, dok je makedonska policija u nedelju čak zatvorila pružni prelaz bodljikavom žicom.

Makedonske vlasti su tokom poslednjih deset dana, prateći lančane odluke severno-evropskih zemalja takozvanog balkanskog puta, počele da propuštaju samo izbeglice iz Sirije, Avganistana i Iraka. Rezultat su barem 1500 imigranata sa Srednjeg istoka i severne i centralne Afrike (Iran, Palestina, Maroko, Tunis, Alžir, Somalija, itd.), nasukani na ničijoj zemlji između granica Grčke i Makedonije, bez ikakve predstave šta im nosi budućnost. Ljudi zarobljeni u Idomenima su svakog dana prošle nedelje organizovali proteste ispred sigurnosnih snaga i makedonske vojske koja štiti prelaz, držeći plakate sa natpisima "Otvorite granice", "Mi nismo teroristi", i uzvikujući slogane upućene nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. Uz to, grupa od desetak muškaraca iz Irana otpočela je štrajk glađu zašivši usta u znak protesta, i zahtevala slobodan prolaz.

_______________________________________________________________________________

Pogledajte i VICE News film: Evropa ili smrt: Bekstvo iz Sirije

_______________________________________________________________________________

Tenzija u Idomenima dostigla je vrhunac u subotu ujutru podizanjem metalne ograde. Zbog opasnosti o kojoj se oglasio njen savet bezbednosti, Makedonija je izdala zvaničnu najavu tek nekoliko sati nakon terorističkih napada u Parizu i zatvaranja granice između Hrvatske i Slovenije za one imigrante koji više nisu kvalifikovani kao ratne izbeglice (tj. koji nisu iz Sirije, Avganistana i Iraka), a zatim zatvorila i sopstvenu granicu. Vojska je postavila metalne grede 2.5 metara visine u rupe koje su iskopale ekipe za rušenje, a zatim razvili bodljikavu žicu, ostavljajući dvadeset metara širok prolaz na pružnom prelazu.

Katalizator incidenata koji su se desili u nedelju bila je ozbiljna povreda muškarca iz Maroka starog 32 godine, koji je iz nepoznatog razloga pokušao da se popne na vrh vagona na železničkoj stanici u Idomenima, kada je doživeo strujni udar. Odvežen je u kancelarije Crvenog Krsta a zatim i u bolnicu sa ozbiljnim opekotinama na preko 50 odsto tela. Momentalno su izbili protesti. Imigranti su sišli sa pruga, počeli da uzvikuju slogane i bacaju kamenje i druge predmete na policijske snage na makedonskoj strani, zahtevajući da otvore granicu. Policija je odgovorila bacanjem šok bombi i suzavca na demonstrante, čime su ih izgurali nazad na grčku teritoriju i samim tim izazvali nove incidente. Sukobi su trajali barem 40 minuta i bili najozbiljniji od poslednje trodnevne krize u avgustu. Povređeno je 18 policajaca i nepoznat broj migranata. Grčka policija se nije umešala u akciju.

Sutrašnjica ostaje neizvesna za hiljade ljudi koji su zaglavljeni u Idomenima kao ekonomski migranti. Ono što je sigurno je da se stvara tenzija između zaglavljenih na granici i "ratnih izbeglica" koje neprestano pristižu sa Egejskih ostrva, ali i po nacionalnoj osnovi među onima koji su zaglavljeni. U senci razvoja događaja u Briselu na samitu EU-Turska o izbegličkoj krizi i usled pogoršanja vremenskih uslova, izgleda kao da ne postoji realistični plan za makar direktno bavljenje ovim problemom.

Rođen sam u Kazablanci, u zapadnom Maroku. Tamo sam završio školu, ali kada su mi roditelji preminuli, nisam mogao da živim sam. Nisam imao novac, ni posao. Imam jednu sestru, koja je srećno udata i ostala je tamo sa mužem. Odlučio sam da dođem u Evropu i potražim bolji život. Putovao sam sam, stigao u Tursku i onda otišao u Lesvos. Želim da idem u Nemačku, u Minhen, gde žive moji prijatelji i porodica iz rodne zemlje. Ili u Utreht. Želim da studiram elektromehaničko inženjerstvo. Zarobljen sam na grčko-makedonskoj granici već pet dana i ne znam šta sada da radim.

Dolazim iz glavnog grada Bangladeša, iz Dake. Član sam opozicione partije BNP, koja je osudila izbore 2014. godine i nije bila uključena u ono što se dešavalo u zemlji. Nedavno su ubijena dva vodeća člana stranke. Morao sam da napustim zemlju, jer je situacija jako loša. Za sobom sam ostavio roditelje, ženu i dve ćerke. Putovao sam kroz Tursku i stigao u Grčku preko Kosa. Želim da idem u Italiju, u Rim, jer tamo imam rođaka koji će moći da mi pomogne. Zaglavljen sam na granici 10 dana, ali nam niko ne govori šta će se desiti.

Zarobljen sam u Idomenima već 12 dana, u tampon zoni granice. Do sada sam švercerima platio 2,500 evra da bih došao do ove tačke. Ne znam gde ću da odem, gde god mogu da živim dobro. U Tunisu, kao i u Maroku ili Alžiru, sve izgleda lepo izdaleka na TV-u. Ali nije. Radio sam na lokalnom radiju, i zbog toga što sam želeo da slobodno izražavam svoje mišljenje, uhapsili su me i tukli. Oni koji govore protiv sistema dobijaju isti tretman. Tamo nema slobode i ne bih mogao da ostanem ni trenutak više. U ovom trenutku, ne mogu da predvidim šta će se desiti.

Deset dana sam zarobljen na granici. Situacija je jako teška, dosta je hladno kada pada kiša, nemamo suvu odeću. Živimo u malim šatorima koji propuštaju vetar. U Teheranu sam imao posao i sanjao o budućnosti. Radio sam kao varilac u fabrici i hteo sam da unapredim život. Međutim, situacija je postala kritična. Više nisam mogao da živim tamo, i odlučio sam da dođem u Evropu, zajedno sa grupom prijatelja. Želim da idem u Nemačku ili Švedsku. Nemam nikog da me čeka tamo, čujem različite stvari od ljudi koji su otišli pre mene, ali za sada, jedina stvar koja je bitna jeste da se izvučem odavde.

Rođen sam u Mogadišuu i od prvog dana mog života pa sve do danas, građanski rat i sukobi nisu prestali. Moji roditelji su imali nešto novca i poslali su me u privatnu školu, koju su uništile terorističke grupe iz tog mesta. Napustio sam zemlju zajedno sa mojim sestarama, sada sam glava porodice i želim da stignemo u Nemačku i počnemo svoje živote iz početka. Došao sam iz Turske u Grčku, ne sećam se na koje smo ostrvo došli sa broda. Zarobljeni smo u Idomenima 12 dana i nemamo drugu nadu osim ovoga.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu