​Nisam sigurna da li želim seksualnog roba

Iz kolumne Devojke pišu

Najzad sam shvatila koji je moj tip muškarca. Posle višegodišnjeg besciljnog lutanja, imam odgovor. Ispostavilo se da hoću tipa koji želi da me zadovolji, pušta da mu naređujem, obasipa me komplimentima, moli me da mu sednem na lice, i ne traži ništa za uzvrat.

Izgleda da mi je to fetiš.

Nsam mislila o sebi kao fetišisti, ali kad ono što vas privlači ide uz pripadnost „zajednici srodnih duša", solidne su šanse da su neke perverzije u pitanju. Ne mogu prosto da upoznam potencijalnog ljubavnika u obližnjem kafiću. Mislim, možda i mogu, ali nije lako usmeriti razgovor ka temi ženske dominacije kad pričam sa čovekom kog sam tek srela – posebno ako on uporno razglaba o trećoj verziji genijalnog scenarija na kojoj trenutno radi.

Ženska dominacija je, najprostije rečeno, veza kojoj žena diktira tok. Nisam imala pojma da je to ono što želim pre nego što sam na Tinderu upoznala tipa koji je hteo da mi bude rob. Slobodno ovo navedite kao uspešan primer u reklami, vlasnici Tindera.

Pre nego što sam srela Vinstona (ne zove se stvarno tako), znala sam samo ono što svi znaju o dominaciji i submisiji. Dominantna žena, tj. domina, oblači se u kožu, nosi štikle u kojima se jedva hoda, bičuje i ponižava muškarce koji moraju da joj služe. Ništa od ovoga nije netačno. Štaviše, prošle godine sam tokom kursa na temu finansijske dominacije više potvrdila nego opovrgla te stereotipe. Pa ipak, pre Vinstona nisam razumela da je domen ženske dominacije mnogo širi od batinanja i vezivanja.

Bila sam u vezi sa Vinstonom (već mi je žao što sam mu dala to ime) nekoliko nedelja pre nego što smo čak i pomenuli dom/sub odnose. Ipak, već sam znala da tu ima nečega. Kad bih mu tražila da me negde odveze, on bi to odradio bez pitanja. Kuvao mi je i masirao stopala i kad mu nisam tražila. Trebalo je da zaključim da je takvo ponašanje neuobičajeno.

Pre Vinstona, veze su mi bile naporne. Teško sam izvlačila bilo kakve znake ljubavi iz mojih navodnih ljubavnika, koji su me često uzimali zdravo za gotovo i nisu tretirali naš odnos kao prioritet. Muškarci nikad nisu jurili za mnom kao što sam ja za njima, i zbog toga sam se, jednostavno, osećala kao govno. Kad bi mi poneki tip iskazao normalne emocije, pomislila bih da nešto nije u redu sa njim. Molim, hoćeš da me uzmeš za ruku? U javnosti? Šta ti je, da nisi serijski ubica?

Na kraju sam pomislila da prosto nisam stvorena za ozbiljne veze. Nisam više htela da tražim muškarce, i okrenula sam se sebi. Van muško-ženskih odnosa, bila sam druga osoba – samouverena, daleko više svesna svoje vrednosti. Dugo sam sebe ubeđivala da ću, ako stupim u vezu sa nekim, prosto oterati tu osobu.

Čak mi se i Vinston desio slučajno. Nisam htela da ispadnem iz forme kad su sastanci i pitanju, a svoj Tinder nalog sam zadržala upravo iz tog razloga. Izenadilo mi je to što smo nastavili da se viđamo, a još više to što ga nisam doživela kao nenormalnog samo zato što me je obožavao.

Jedne večeri, dokrajčili smo bocu vina i nekako poveli razgovor o BDSM-u. Vinston je jedva dočekao da mi kaže koliko želi da mi bude seksualno podređen. Polupijana, imala sam hrabrosti da se u tome oprobam. Otišli smo pravo u krevet, gde sam počela da ga grdim. Ne sećam se tačno šta sam mu rekla, ali sve se svodilo na „mali ti je, đubre jedno". Ta moja čudesna elokvencija je učinila da se Vinstonu momentalno ukruti. Nisam znala šta dalje, pa sam odlučila da ga istučem po guzi pošto je već „tako nevaljao". Bilo mi je neprijatno da to izgovorim, pošto smo oboje znali da ničim nije zaslužio kaznu. Da me je pitao zašto ga tačno kažnjavam, nemam pojma šta bih rekla. Pa, jednom si rekao da je „Frejžer" dosadna serija?

Potražila sam po sobi alatku prigodnu za batinanje. Ova detaljna pretraga rezultovala je sandalom. Taj a-ha! trenutak učinio je da se osetim poput pećinske žene koja je upravo otkrila da se ljuska oraha lakše lomi kamenom nego rukom. Na neki način, i ja sam njemu „lomila orahe". Mada ne baš. Nema veze. Nisam tako mislila.

Počela sam da ga tučem, a Vinston je bio oduševljen. Najzad mu je bila ostvarena fantazija. Meni je, sa druge strane, bilo tek onako. Nije me baš oduševio usiljeni i jeftini „nevaljalče jedan" diskurs. Nisam čak ni u nasilju uživala, što me je iznenadilo. Iskreno, jedino što me je uzbudilo bila je činjenica da to njega uzbuđuje. Shvatila sam da mi prija uloga žene kojoj ljudi dolaze da istraže svoje perverzije. Osetila sam se poput nekog dresera za fetišiste.

Vinston i ja smo bili još nekoliko meseci zajedno. Kupovao je rekvizite koje bih ja koristila na njemu – trake sa kuglicom, lisice, steznike za kitu. Koliko god mi je bio odbojan taj deo našeg dom/sub odnosa, govorila sam sebi da je neophodan. Palilo me je da budem zahtevna, da mu naređujem, da posedujem njegovu kitu. (Praksa slikovito poznata kao „posedovanje kurca"). Bilo je dogovoreno da, kad nismo zajedno, on mora da mi pošalje poruku i traži dozvolu da bi masturbirao. To me samo jednom nije uzbudilo, kad mi je SMS stigao u sedam ujutru. Stvarno? Zar ne možeš prvo ni da doručkuješ?

Jedne večeri, ustala sam iz kreveta i otišla do kupatila, gde sam se okliznula na kuglicu koja je ostala na podu i pala pravo na dupe. Priznajem, izgledalo je prilično trapavo, kao neka slepstik pornografija – daj bože da taj podžanr još ne postoji. Pa ipak, tu sam rešila da mi je dosta. Ceo sledeći dan sam provela pitajući se šta ja to uopšte radim? Kakva sam to domina ako se povinujem njegovim željama? Nisam bila sigurna da li mi sve to stvarno prija, ili možda opet stavljam potrebe svog čoveka ispred svojih. Raskinula sam sa Vinstonom nekoliko dana kasnije.

U tom trenutku, više nisam znala na čemu sam. Ako već nisam domina, šta sam onda? Nesigurnost po pitanju BDSM me je bacila u pravu egzistencijalnu krizu. Jedne večeri sam posetila mamu, i videla je kako viče na mog očuha zato što nije ispržio meso tačno kako treba. Setila sam se kakva je moja baba bila prema mom dedi. Onda mi je palo na pamet: Možda stvarno nisam domina. Možda sam prosto Jevrejka koja je upravo postala svesna svoje sudbine.

Sve je ostalo na tome još nekoliko meseci. Pre par nedelja, primila sam poruku od nekoga ko je želeo da mi bude finansijski podređen. Nisam imala pojma ko je u pitanju, ali odgovorila sam iskreno: rekla sam da ne znam da li je dominacija za mene, objasnila da mi baš i ne prija da seksualno ponižavam muškarce, ali on je i dalje bio iznenađujuće zagrejan. Rekao je da i sam radije ne bi bio ponižavan u krevetu, već samo hoće da mu uzimam novac i zahtevam skupe poklone. Pa, kad se već nudi…

Oprobala sam se na polju finansijske dominacije i zaradila kvalitetan sokovnik, kao i neke fine cipele u vidu poklona preko Amazonovih vaučera. I dalje tog tipa nisam poznavala. Znala sam samo da nije stvarno bogat, pa sam odlučila da prestanemo. Koliko god njega uzbuđivalo da mi kupuje stvari, nisam htela da ga oteram u bankrot. Ipak, to iskustvo me je inspirisalo da otvorim nalog na Fetlife sajtu. Otvoreno sam navela da želim da dominiram, ali ne i da fizički mučim ili ponižavam ljude. Nebrojeno poruka mi je stiglo u inboks. Mnogi submisivni muškarci su rekli da ili ni sami ne žele da budu ponižavani, ili su spremni da se prilagode mojim zahtevima. Moji zahtevi. A čiji bi bili, jebote?

Sad sam ponovo zaronila u taj svet, ovog puta sa jasnijom idejom oko toga šta tačno radim i šta tačno želim. Da nije bilo Vinstona, nikad ne bih ni otkrila dominantno-submisivne odnose. Između nas dvoje stvari nisu funkcionisale idealno, ali sad znam da ženska dominacija ni u kom slučaju nije striktno definisana. Tamo negde čeka jedan sub savršen za mene. I u obliku čoveka i u obliku sendviča.