Ova sado-mazo savetnica uči poznate glumce kako da koriste bič

Dok je odrastala, Olivija Troj je maštala o tome da bude ista kao Ksavijera Holander – kol gerla za visoko društvo koja je šezdesetih godina vodila najposećniji njujorški bordel i napisala autobiografiju "Srećna kurva", koja je postala bestseler. Kada bi je roditelji ili nastavnici pitali šta bi želela da bude kad poraste, ona bi odgovarala „madam".

Trojeva nije ostvarila devojački san, ali seks je ipak njen profesionalni domen. Tokom protekle decenije, Trojeva je postala profesionalni stručnjak za BDSM, savetnica za TV emisije, filmove i predstave na Brodveju, i pomaže glumcima i piscima da na platnu ili sceni tačno opisuju perverzije. Njena biografija uključuje savetovanje Pola Điamatija oko potčinjenog klijenta koga igra u "Šoutajmovim Milijardama", i obuku glumca koji igraju u brodvejskoj predstavi "Poverenje", a trenutno radi na filmu koji je u pripremi, pod nazivom Knjige.

Rođena Njujorčanka, Troj je počela da istražuje BDSM sredinom svojih dvadesetih godina, kada joj je jedan poznanik na prazničnoj žurci na poslu priznao da su mu cipele fetiš. Ostatak večeri su proveli u ćošku, dok joj je on pokazivao cipele prisutnih žena i objašnjavao zašto su visoke potpetice toliko seksi. Pobudio je njeno interesovanje, i počela je da odlazi na fetiš žurke, da čita BDSM literaturu, i da praktikuje umetnost dominacije. U to vreme, bila je slobodni pisac, i pisala je o hrani, muzici, i emotivnim vezama. Ali njena radoznalost za BDSM ju je navela da siđe u zečju jamu i na kraju je napravila svoju ličnu tamnicu.

Sada u srednjim tridesetim godinama, Troj svoje perverzije praktikuje privatno, poslovno, i legalno, preko svoje firme Kink on Set. U svom konsultantskom studiju u njujorškom Flatiron distriktu, ona uči glumce, pisce i privatne klijente kako da se igraju i kažnjavaju. Ovaj studio je ostvarenje sna za svakog entuzijastu za BDSM, sa opremom vrednom preko 90 hiljada dolara, koju često iznajmljuje raznim produkcijama. Nedavno sam sela sa Trojevom, okružena njenim klupama za bičevanje, kavezima i gumenim maskama, da popričamo o seksu i moći, i na snimanju, i van njega.

VICE: Možeš li da mi ispričaš kako neko postane savetnik za BDSM? Šta taj posao zapravo podrazumeva?

Olivija Troj: Kao što je slučaj i sa mnogim drugim stvarima u mom životu, i do toga je došlo slučajno. Bila je 2010. godina, ja sam radila kao dominatriks, i jedna moja koleginica je pomagala u pripremi brodvejske predstave pod nazivom "Poverenje", koja govori o tipu koji odlazi kod profesionalnog dominatriksa, za koju se ispostavi da mu je drugarica iz srednje škole. Želela je da pokaže ekipi kako izgleda prava tamnica, i kako da rukuju opremom, pa je dovela jednog od producenata i tri glavna glumca kod mene.

- Na kraju sam razgovarala sa glumcima, i obučavala ih oko svega, od toga kako da drže bič, do toga kako da imaju dominantno držanje. Tako je pokrenuta lavina, uglavnom po ličnoj preporuci.

Šta podrazumevaš pod dominantnim držanjem?

- Na primer, kako razgovaraš sa potčinjenim: ton kojim govoriš, različite poštapalice koje koristiš. Kada govoriš, govoriš s namerom; sa svrhom. Ideja je zavesti ga, biti veoma jasan i aktivan. Kod dominantnog držanja se uglavnom radi o tome da poseduješ sopstvenu snagu. Nema pitanja kada ja razgovaram s nekim. Izražavam se veoma odlučno.

Deluje slično scenskom nastupu, kao da igraš neki lik na sceni.

- Pomalo liči na scensku pojavu. Postoji kliše o domintariksu prodornog glasa koja odsečno govori "Pokorićeš mi se". U početku, kada sam tek počela da odlazim na fetiš žurke i igram „na sceni", mislila sam da BDSM funkcioniše tako što upoznaš nekog muškarca, kažeš mu zdravo, kažeš mu da se skine, klekne na pod, ljubi ti stopala, i tako dalje.

- Vremenom sam shvatila da je to stvarno glupo. Ne volim da mi ljube stopala, i to je često veoma neprijatno. Onda sam se zapitala, šta ja volim? I tada je postalo lako. Na primer, počela sam sama da skidam svog partnera. Neki počnu tako što potčinjenom stave ogrlicu, ali ja im priđem s leđa, zgrabim ih za grlo i kažem nešto tipa: "Polažem pravo na tebe svojim rukama. Moje ruke su tvoja ogrlica. Kada te dodirnem, to znači da si moj. Otisci mojih prstiju na tvojoj koži su ono što ti govori da si moj i osećaćeš moj dodir još dugo kada odeš odavde".

Zvuči zaista senzualno i mnogo suptilnije.

- Da, kod mene to nisu izrazi kao što su „govno jedno" ili „bezvredna svinjo", i tako dalje. Iako ima žena koje vole to da govore i nekih muškaraca koji vole to da čuju. Ali ako je cilj da se neko oseća jadno ili da bude ponižen, manje je u pitanju to da izgovaraš otrcane fraze kao što je „štrokavi crve", a više ono što stvarno možeš da komentarišeš. To nekada možeš da učiniš i samo položajem tela – način na koji se postaviš, i na koji postaviš njihovo telo u odnosu na svoje. To je mnogo suptilnije. Ali i napornije.

- Moraš zaista da vidiš tu osobu i razumeš ko je, i koje su joj slabosti. I to je na neki način srž mog savetničkog posla. Uklanjanje tih stereotipa. Učiniti da ljudi shvate da to ipak nije nalik crtanom filmu. Radi se o tome da energetski uspostaviš nameru i da tvoje delovanje dovede do neizbežnosti tog ispunjenja. To pokušavam da prenesem i glumcima. Ne radi se samo o paradiranju u čizmama, mada to svakako možeš da radiš.

Što se tiče potčinjenih, meni se čini da je njihova fantazija da nađu dominantnu ženu koja tačno zna šta oni žele.

- Jedna od stvari koje ljudi često pogrešno shvataju kod perverznog seksa je ta da ljudi, naravno, imaju svoje fetiše, ali to je isto kao i bilo koji drugi oblik seksa. Da bi bila sigurna da neko to stvarno voli – i da nagoveštaji budu tačni – ja kao dominatriks ono što radim moram da radim sa zadovoljstvom i strašću. Pošto sam dominantna, njima će se dopadati sve što im kažem da im se dopadne, zato što ja to volim.

Možeš li da mi daš neki primer?

- Znam neke koje su svoje potčinjene navele da pristanu na zlatni tuš, iako inače ne bi na to pristali. Ako jednostavno kažeš, "O, mogu li da pišam na tebe?", to baš i ne zvuči seksi. Ali ako te opkoračim, pogledam te duboko u oči, poljubim, i onda kažem, "Želim da učinim nešto za tebe. Kako bi voleo da ti se sada popiškim po kiti? Samo zamisli tu toplotu i vlagu koja će te preplaviti, i ja to mogu da podelim s tobom , i ti ćeš osetiti tu toplu vlažnost između nas i bićeš natopljen baš kao da sam ti upravo svršila po kiti." Kako ti to zvuči?

U redu, da. Prijavljujem se.

- Ako razmišljaš o tome da radiš BDSM sa svojim partnerom, misli na to kako to da mu prodaš. Kako to možeš da kažeš na takav način da on to poželi? Mislim da svako ko želi da istraži BDSM mora da razmišlja o stvarima koje već voli i da pokuša njih da pojača, ili da tome doda malo mašte. I ako to svom partneru predstaviš kao nešto što je zaista zabavno i što možete da radite zajedno – a nije samo nešto što će da urade samo zato što ti to voliš – to pravi razliku.

Kada odeš na snimanje i razgovaraš s rediteljima, glumcima, i tako dalje, šta je to što želiš da upamte?

- Radila sam sa Polom Điamatijem na njegovoj seriji za Showtimekoja se zove "Milijarde". On u seriji igra moćnog, čuvenog okružnog tužioca, i on i njegova žena imaju perverzan odnos, u kojem je on potčinjeni. Kada sam razgovarala sa glumcima, želela sam da ih navedem da razmisle o motivima svojih likova – zašto rade to što rade – izvan konteksta BDSM-a. Ne radi se toliko o tome kako nekoga vežeš, već više o energiji sa kojom pristupaš tom činu, i šta bi bile motivacije tog lika.

- Kod Polovog lika postoji erotska tenzija između njegovih želja i rizika da bude uhvaćen. A tu je i nesigurnost. Da li njegova žena to radi zbog njega, ili zato što to i ona zaista voli? A što se tiče Megi Sif, koja igra ženu, ona je terapeutkinja koja po ceo dan analizira tipove sa Vol Strita. Da li je praktikovanje ove eksplicitnije kontrole nad mužem vrsta terapije za nju? Kakva druga dinamika tu postoji?

Deluje kao da je zaista važno da se to uradi kako treba da bi bilo uverljivo na filmu.

- Kada se radi kako treba, onda je seksi, zašto se tu u suštini radi o dvoje ljudi koje vezuje nešto za čim oboje žude. Šta više, mnogo eksplicitniji prikazi sado-mazohizma – udaranje, teranje nekog da puzi po podu, vezivanje nekoga – sami po sebi nisu toliko opčinjavajući. To je jedan od razloga zašto su "Pedeset nijansi sive" propale. Ne osetiš nikakvu hemiju niti povezanost između glumaca. Da, okruženje je prelepo, ali neprekidno se pitaš zašto to rade. Zašto ona pristaje na to? Zašto ona njega zanima? Ni u jednom trenutku ne možeš da osetiš povezanost. Koža, bičevi, cipele, gumena odela i ostalo, to su samo kostimi. To je samo maska. Ono što vidiš. Za tačan opis BDSM-a je važno razumeti odnos između to dvoje ljudi.

Koje su neke od najekstremnijih stvari koje radiš u okviru svog posla?

- Videla sam svakakva luda sranja i u svoje vreme sam radila neke divlje stvari, pa mi je mnogo od toga jednostavno normalno. Kada sam radila sa Polom, on me je pitao šta bi bila najgroznija stvar koju bih mogla da mu uradim. Ja sam mu rekla, pa, „grozno" je u oku posmatrača, na neki način. Na primer, gurala sam ljudima dilator od nerđajućeg čelika u penis. On se smesta zgrčio i rekao da je to previše. Rekla sam mu da je to na neki način bilo kao da sam ga jebala. Ima načina da govoriš o tome koji su zaista grozni. Ali ako to formulišem na taj način da ti guram štap od nerđajućeg čelika i jebem te njime u kitu, kada ga izvadim, i izgleda kao da svršavaš spermu od nerđajućeg čelika, poželećeš da znaš kakav je to osećaj.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu