Pokušao sam da nađem ljubav njušeći majice neznanaca

Kada sam rekao nekome da idem na „Feromonsku žurku", čuo sam sledeći biser: „Feromoni? Jedna moja drugarica pre odlaska na sastanak utrlja svoje vaginalne sokove na zadnju stranu kolena, kao nekakvu kolonjsku vodu".

Eto, upravo to su pravi feromoni. Baš kao i „Zaštitna krema" Baza Lurmana, blagodeti vaginalnih sokova su barem očigledne. Teorija je očigledna. Štrcni svoju vodicu iza kolena. Momci vole vodicu. Mogu da je namirišu. Bum. Momci ti nesveno prilaze, njihovi kromanjonski mozgovi doživljavaju kratak spoj usled izloženosti tvojim moćnim sokovima.

S druge strane, feremoni sa kojima ćemo se susresti na „Feromonskog žurci" se nalaze na malo klizavijem naučnom terenu. Prošle godine ju je osmislila umetnica iz Los Anđelesa Džudit Prejs, i čitava žurka počiva na rezultatima samo jednog eksperimenta.

1995. godine, Klaus Vedeking, naučnik, koga možete da zamislite kako nosi beli mantil nalik onim koji nose naučnici u reklamama za prašak za veš, angažovao je grupu studentkinja da mirišu majice koje su nosili muški studenti dva dana zaredom, bez dezodoransa, kolonjske vode ili aromatizovanih sapuna, i da ocene privlačnost mirisa.

Onda je nauka preuzela stvar, i ispalo je da devojke više privlače muškarci čiji se MHC geni razlikuju od njihovih. MHC geni su povezani sa otpornošću na bolesti. Ispostavilo se da žene nesvesno biraju potencijalne parnjake koji bi im pomogli da njihova buduća deca budu otporniji na malariju, tifus i dečju paralizu. Njihov imunitet bio bi veći.

Koncepcija žurke Prejsove – koja će se večeras odigrati u baru „Storiz" u London Fildsu, istočni London – je očigledna monetizacija tog eksperimenta u svetu koji je toliko blaziran i očajan za novotarijama, da je za samo 12 meseci prešao sa Tindera na Smeeting, sa njega na 3nder, a zatim na Happn. London – u svojoj suštini dom nekoliko miliona tragično usamljenih ljudi od 21 do 35 godina, koji očajnički u „Metrou" traže nešto blesavo, sada kada je hipsterska tombola mrtva – je savršeno plodno tlo za to.

Sam proces je dovoljno jednostavan. Čovek treba da spava u istoj majici tri dana neposredno pred događaj. Onda je stavi u kesu. Kese se stave na sto, sa ružičastom oznakom za devojke, i plavom oznakom za dečake. I sa brojem koji je jedinstven za vlasnika. Onda svi treba da mirišu kese.

Ako se nekome dopadne jedna od kesa, slikaju se sa njom i prebace sliku na veliki ekran na zidu prostorije, omogućavajući vlasniku da istupi i predstavi se, nonšalantno probijajući led pričom o prednostima i manama mirisa u kesi. „Mali nagoveštaj „Linksa", biberasta nota pene za brijanje, kao i oštar naknadni miris propalih ambicija i parališuće usamljenosti". Tako nekako. Samo sa više flerta.

Kao VAJSOV stručnjak za užasne nove koncepcije u pronalaženju partnera, odlučio sam da moram da odem to da vidim. Na kraju krajeva, i ja imam svoje potrebe. Ona goruća je da i dalje moram da nađem stvarnu žensku osobu pored koje mogu da legnem u mom malom ćumezu iznad paba Lord Nelson u Madšutu. Osim toga, moram sebi da dokažem da će me same, mlade žene ipak shvatiti ozbiljno, uprkos tome što sam na sastanku umeo da se pojavim sa gotičarima i čovekom koji svaki dan proslavlja Božić.

Nažalost, gospodin Božić nije mogao da pođe sa mnom na ovaj novi eksperiment sa pronalaženjem partnera – rekao mi je da mora da proslavi Božić. A onda mi je čak i Got Arno poslao poruku u kojoj je rekao „da se lepo provedem", ali da ne može da stigne jer ide da radi „gotičke stvari sa gotičarima".

Bio je već pozni čas kada sam uspeo da nahvatam povremenog filmadžiju Oza i stalnog skovtera Pola. Nijedan od njih nije obavio vežbu „tri dana u istoj majici", pa smo morali da pronađemo nešto drugo čime bi privukli ljude.

Zato sam otišao u jedan seks šop u Sohou da kupim malo ljudskih feromona. Onda sam otišao u radnju za kućne ljubimce odmah pored da bih kupio malo psećih feromona (slika iznad). „Skotna kuja prirodno proizvodi umirujuće feromone", kaže uputstvo. „To umiruje štenad… istraživanja su pokazala da sintetički feromon umiruje pse svih uzrasta". Ako ništa drugo, pseći feromoni definitivno funkcionišu, rekao bih. Psi su od ljudi udaljeni samo 50 miliona godina evolucije. Koliko bi mnogo mogli da se razlikuju?

Ljudske feromone – MODŽO Pro – ne prate tolika obrazloženja. Tu jednostavno piše: „Privlači žene. Sadrži moćne ljudske feromone". Naravno, to je dobro, jer ne bismo želeli da se zajebavamo sa slabim i mlitavim ljudskim feromonima.

Hoću samo najbolje, i ne treba se zajebavati ni sa doziranjem. Polovu „Spejsmen 3" majicu smo natopili MODŽO Proom.

A Ozova majica dobija toliko psećih feromona da može da uspava čitavu štenaru u laboratoriji za ispitivanje kozmetičkih proizvoda.

Ja? Kao jedini čovek koji je sa žarom nosio majicu dok je spavao, a onda je posle stavljao u kesu za zamrzivač, ja sam bio ono što se u nauci naziva „kontrolna grupa".

Ne želeći da otkrijem previše, naša otkrića bi mogla da budu objavljena u naučnim časopisima, sa ovakvim naslovima:

Eksperiment: Pokušaj da se otkrije da li su feromoni glupost.

Zaključak: Pseći feromoni nisu glupost.

Stavili smo kese na sto, i bilo je vreme da i mi izaberemo neku. Nabio sam nos u majice par devojaka i šmrkao ih. Smesta mi je postalo jasno da žene mogu da budu klasifikovane u tri osnovne kategorije: omekšivač, parfem, i ništa. Kao Platon, ja sada verujem da je to neumoljiva esencija ženskosti. Postoje Bogorodica (omekšivač), Kurva (parfem), a ostale su nevidljive (ništa).

Ljudi su nervozni, stoje u malim grupama i razgovaraju o dinamici na feromonskim žurkama. Ovo podseća na onaj trenutak u bilo kojoj sezoni Velikog brata, kada ukućani po prvi put uđu u kuću, sede i razgovaraju o prirodi eksperimenta i svoja saznanja iznose u pompeznom tonu.

Već je počelo da se šuška o broju 64. Njena kesa se pojavila na ekranu barem pet puta u roku od sat vremena. Sigurno sva pršti od feromona. Igra feromona se izgleda isplati onima koji svoje ne kupuju u radnjama za kućne ljubimce.

Razgovaram sa čovekom sa naočarima širokog rama (napomena: to nije onaj na slici iznad). „Ja bih ovo radio sa donjim vešom", kaže on. Onda mi govori da „dobija dosta komplimenata" kada mu puše, jer „uvek prethodno jede ananas". Ovog čoveka bi trebalo odstraniti na humani način. Ali ako dozvoliš ljudima da ti mirišu majicu, neka te ne čudi ako se tu pojave i „osedlani".

Malo potom mi jedan uzbuđeni par ispriča poslednji trač. „Jesi li čuo? Ovde su neki ljudi sa VAJSA. U svakom slučaju, stavili su majicu psu, i sada je majica tog psa na tom stolu".

Što se tiče Pola, pokazuje zabrinjavajući entuzijazam. Izvlači gomile kesa na koje je bacio oko. Izgleda kao da se on zaista nada da tu može da nađe nekoga za sebe. Želim da istaknem da se ovi ljudi u London Fildsu bave aktivnostima koje liče na akcije Time Out časopisa zato što su na rubu gentrifikacije, dok je on – anarho-panker ljubičaste kose koji živi u skvotu i nedavno je uhapšen jer je uzimao hranu iz kanti za đubre ispred supermarketa „Island" – jednostavno drugačiji od njih, kada su u pitanju kamioni sa hranom i „Mudži" radnje. Ipak, pustite ga da se zabavi.

Oz je u međuvremenu već našao ženu koja uživa u njegovim psećim feromonima. Pozira sa njegovim brojem, 154. Ušao joj je u trag. „Miris je pomalo metalan", kaže ona. „Ne, nije umirujući, u stvari. Osvežavajući je". Njihov flert makar može nekako da prođe, ali posle minut i po je očigledno da između njih ima hemije koliko i između psa i bandere.

Postaje sve luđe. Do 10 uveče, dvoje ljudi su u kese stavili kafu, povlastice za prevoz, cveće, dezodorans i razne nijanse mirišljavih gluposti. To ih izgleda zabavlja. Šta više, deluju potpuno opsednuti sobom i svojim ludim fazonima. Ako ništa, njima barem nešto uspeva.

A ja? Pa, voleo bih da mogu da vam kažem da je neko omirisao moju majicu i na licu mesta shvatio koliko sam jebozovan. Ali niko nije. Nijedna ženska osoba nije mogla da dozvoli sebi da uzme majicu 105, u kojoj sam sanjao sve te snove, iz noći u noć, kako više neću biti sam. Čak ni Polu ne ide bolje sa bezveznim ljudskim feromonima. Više sreće drugi put, momče. Sirotanu je slomljeno srce.

S druge strane, Oz je preplavljen ljubavlju žena koje vole pse. Četiri različite devojke koje su izabrale njegovu majicu su razmenile nekoliko reči o moćnom seksualnom kokainu koji se nalazi u njegovoj kesi. Izgleda da je „kao dupli espreso". Kao „pita sa limunom". „Kao zraci sunca koji te obasjavaju po sunčanom danu. Bla, bla, jebeno bla. Idite u motel.

Na kraju ulazimo u trag legendarnom broju 64. Mlada je, zgodna, i radi u aukcijskoj kući za umetnička dela. Sistem funkcioniše. Suptilno je omirišem da otkrijem da li je imuna na bolesti. Gospode, ona bi mogla da me odbrani od kolere. Moji su uvek stradali od kolere. E pa, neće više.

Obreo sam se na nekom ženom u crnom, koja kaže da je došla jer je „uvek bila fascinirana mirisima". Ali oko stola se proširio trač da je pseća majica u kesi sa brojem koji počinje na pet. I zbog toga su mnogi ljudi iz šale pozirali sa njenom kesom broja 50 i nešto. Ona to nije primila baš dobro.

Mnogi od njih su se razdvojili na parove koji su izgledali kao da bi pobedili na nekakvoj genetskoj lutriji. Po ćoškovima prostorije, odbačeni muškarci stoje sami, trudeći se da ne izgleda kao da su sami. Između njih su ravnodušne, doterane žene, koje su odustale od flertovanja i okupile se u grupama od dve do tri. A tu sam i ja. Sasvim sam.

Malarična atmosfera odbijanja se spušta kao londonska gusta magla na ostatke odbačenih, a ja sa užasom shvatam da sam jedan od njih. Džin mi se vraća sa osvetom. Napravim još jedan krug oko stola sa majicama. Sigurno je Pepeljuga i dalje tu negde? „Oženiću se devojkom kojoj pristaje ova majica", izgovaram, na čuđenje mnogih.

Mirišem isponova i u krug. Ona je ovde, moja „Time Out" nevesta. O da. Poludeo sam kao kesa. Imam kesju groznicu. Odlučio sam da je kesa broj 45 ona prava za mene. Jebeš ženu čija je. Prekasno je za to. Sama kesa je više nego dovoljna. To je fina mala kesa, u stvari. Bezobraznica mala, prljava koketa koja očijuka i koja miriše na letnje voće, što okida moj kromanjonski mozak. Provodim neko vreme s njom na ulici, udišem je kao da imam napad panike. Neki odaberu život. Ali kome je potreban život, kada imaš kesu u koju je neka anonimna žena stavila svoju majicu?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu