​Porno inovator koji je Americi uvalio bukake

Početkom novog milenijuma stigli su plodni dani za pornografske eksperimente. U ovoj eri naučili smo šta je to creampie i cumswapping. Mnoge inovativne perverzije tog doba, kao što su fetiši pelena za odrasle ili džinovskih žena, ostali su egzotika sputana u svoj budžak interneta. Ali bukake je uspeo da se ureže u erotsko i ino pamćenje Amerikanaca.

Bukkake (ぶっかけ) je japanski izraz koji bukvalno znači „prskanje". Može se koristiti opisno za način kuvanja rezanaca , ali najčešće je ipak opis seksualnog čina u kom grupa muškaraca zajedničkim snagama ejakulira po licu jedne žene.

Neosnovane glasine tvrde da čin vodi poreklo iz srednjevekovnog Japana i doba u kom su preljubnice bile ritualno kažnjavane na taj način. Ovo se poklapa sa čestim tumačenjem po kom se u bukake scenama žena potčinjava i ponižava talasom tečnog maskuliniteta, sve u svrhu našeg perverznog šovinističkog zadovoljstva. Ali bukake je u udžbenike istorije ušao 1986. u sklopu japanskog porno filma pod naslovom Mascot Note. Većina cenjenih porno istoričara saglasna je: ovaj čin je izmišljen prinudno da bi se na filmu prikazala neka vrsta seksualnog zadovoljstva i pored obavezne pikselizacije genitalija – sličnu ulogu imali su pipci, takođe često viđeni u japanskoj pornografiji.

Iako je o usponu bukakea sve ovo poznato, mnogo je manje jasna priča o tome kada i kako je ovaj fenomen dospeo u Ameriku. Još manje je jasno odakle mu popularnost, imajući u vidu da u SAD nikad nije postojao isti tip grafičke cenzure kao u Japanu. Pornhub trenutno nudi nekih 11,500 video snimaka sa natpisom „bukkake"; skoro ih je deset puta više od onih sa natpisom „futanari" (vrsta japanskog transseksualnog fetiša). Mnoge mejnstrim porno zvezde, od Saše Grej do Rajli Rid, snimale su ili standardne bukake scene ili već neke varijacije koje takođe kulminiraju grupnom ejakulacijom.

Nemoguće je pouzdano utvrditi kad je bukake doživeo američku premijeru; japanski filmovi su cureli u SAD još osamdesetih godina, a 1997. je već bio uvezen evropski bukake serijal pod naslovom German Goo Girls . Ipak, ljudi iz industrije poput Džefa Vancetija, osnivača IAFD (što je, opet, porno IMDB) smatraju da je prvi bukake uradak široko popularan na američkom tržištu bio American Bukkake , prikladno naslovljen serijal objavljen 1998. u JM produkciji Džefa Majka. Iste godine, porno istoriograf Brajan Votson ističe, termin bukake je počeo da promiče američkim medijima.

Iako je JM još uvek aktivna produkcijska kuća, Majk se već skoro deset godina ne bavi ovim poslom. Protiv njega je početkom veka podignuta optužnica po osnovu skarednosti, delom vezana za njegovu bukake produkciju. Optužbe su na kraju bile odbačene, ali tek posle godinu dana pravnog prepucavanja. VICE je nedavno stupio u kontakt sa Majkom. On svojim rečima opisuje kako se po prvi put susreo sa bukake fenomenom, šta ga je tu privuklo, i kako je postao popularan u SAD.

Tih devedesetih, imao sam svoj udeo u jednoj većem distributeru. Oni su radili filmove za razne ljude, između ostalog i Rodnija Mura. On je jednog dana došao kod mene u kancelariju i dao mi VHS traku iz Japana, bukake video. Odgledao sam je i ostao bez reči.

Nije da mi se gade kadrovi svršavanja, nije ni da me nešto uzbuđuju, ali ovo je bilo nešto skroz drugačije. Tako jednostavan koncept ali čovek ne može da prestane da gleda, kao kad na putu prođeš pored scene saobraćajne nesreće. Genitalije su svima bile pikselizovane. Pomislio sam „Uh, ovim Japancima baš nije lako, nije ni čudo da se dovijaju na jedinstvene i kreativne načine."

Razmislio sam dobro o ovoj ideji. Imali smo serijal „ Perverzne priče". Rekao sam sebi, nema razloga da išta prilagođavamo. Snimimo lepo bukake pa da vidimo šta će da bude. Bilo je to 1998., Perverzne priče #21. Scenu smo nazvali Bukkake Boys . Ne sećam se koliko je tipova bilo, možda negde petnaest. Devojka je sedela dok su oni ejakulirali po njoj. Odmah su nas zatrpali pismima: „Ovo je strava, snimajte još tako"! Odlučili smo da snimimo ceo serijal „Američki bukake". Prvi smo izbacili 1999., bio je instant-hit.

Mi radimo za fanove, nikad se nisam ovim bavio zbog novca – mada ni to nije bilo loše. Privatno sam odavno voleo da gledam pornografiju, i znao sam da se dosta toga izbacuje onako generički. Bio sam panker od malih nogu, hteo sam da pomeram granice a ne da se uklapam, to mi je bilo ono pravo. I eto, tako smo i krenuli sa ovim. Nije nam namera bila da šokiramo nekog – što se jeste desilo, ali nismo to ciljali. Samo smo hteli da izbacimo nešto dovoljno interesantno da me ne bude sramota da se tu potpišem.

Bukake scene su se teško snimale, i bile su dosta skupe u poređenju sa standardnima tog vremena. Onu prvu smo snimili sa glumcima B-kategorije, ili sa našim redovnim glumcima koji su hteli da nam učine uslugu pa nisu naplatili svoju standardnu tarifu. Ali sa vremenom smo se uhodali, dva puta mesečno bismo dali oglas u LA Weekly, imali smo čak bukake hotlajn – ljudi koji bi da nastupe nam se prijave, mi ih obavestimo kad i gde bi nam trebalo da dođu na set. Sve je bilo onako više andergraund, bilo nam je kul što su gledaoci mogli da učestvuju. Često bi nam izneli svoje utiske, rekli šta im se sviđa a šta ne sviđa, a mi smo se uhodu prilagođavali. Zato je tako dobro istrajalo, i dan danas ih se dosta snima i prodaje.

Japanski bukake je bio mnogo bolji od onog što smo mi originalno snimili, jer je kod nas bilo tek 10-15 tipova. Posle smo to podigli na 20, 30, 40… sve veća produkcija. Gledaoci bi stalno pisali da hoće da ih bude što više. Pričalo se o tome, bili smo kao neki pank šou. Tek je par ljudi znalo kad i gde snimamo, onda bi se raspričalo, i sve kao lavina. Nekad smo morali da menjamo lokacije jer je za studio bio problem da im gomila sumnjivih likova visi po parkingu, nije im bilo svejedno. Ali mnogo ljudi iz industrije je bilo totalno kul oko svega toga što smo radili.

Kad treba da objasniš o čemu se radi glumici koja to ranije nije snimala, bude malo nezgodno, pogledaju te kao da nisi normalan. Ali posle prvih nekoliko izdanja, same su počele da nam se nude. Možda su im obožavatelji tražili da snime bukake scenu, ne znam. Ima dosta devojaka kojima je fantazija da ih želi veliki broj muškaraca, da im svršavaju svi zajedno. Tako da smo čak imali listu čekanja, što nam je bio prvi put.

Svakakve smo varijacije izmišljali, teško je sad pola stvari da se setim. Kad nekom padne na pamet nešto ludo, ja zapišem i odmah na sledećem snimanju probamo. „Bomba" je bila prva novina [prim. ur.: kondom pun sperme]. Ali to nam je brzo dosadilo, pa smo tražili još ideja. Nešto bi nam preporučili gledaoci, nešto bismo sami smislili ja i režiser Džim Pauers. Jednom smo dali devojci da nosi naočare ali bez stakla, tako da joj se sperma skupi na očima. Ludilo.

Probali smo i da oni svrše na hranu a onda devojke da je pojedu. Rekao sam režiseru „Možda bismo mogli da im napravimo kajganu ili tako nešto?" I to smo snimali. Ako je nešto dobro izgledalo, ako je publika pozitivno reagovala, gurali smo dalje u tom pravcu. Delovalo je da što mi odvratniju varijantu izmislimo, to se više oni lože. Mislim, „odvratno" je subjektivna stvar. Njima nije bilo odvratno, uživali su.

Ipak, šta bismo zadržali zavisilo je od toga kako bi izgledalo u montaži. Ako se meni svidi, onda može. To sa hranom, mnogo ljudi je to tražilo ali meni nije delovalo OK. Znam da to danas mnogi snimaju na onim klip sajtovima, ali nije mi nešto.

Onda smo prešli na gokkun varijantu. Prvu takvu scenu smo snimili 2006. Tada je već bilo negde 20-30 American Bukkake filmova, pa nam je ponestalo inspiracije. Gutanja je tu i tamo već bilo, jer su se na to gledaoci ložili. Kad sam čuo za gokun, rekao sam sebi „To je to, sad ćemo da napravimo poseban American Gokkun serijal, a nastavićemo American Bukkake bez gutanja!" Dva serijala, duplo više para. Isti su bili ljudi u timu, samo smo prešli sa nedeljnog na dvonedeljni raspored snimanja.

Krajem devedesetih, tu oko 2000. to je bio trend, sve su kompanije pokušavale da nadmaše jedna drugu. Očekivao sam da će svi redom krenuti da snimaju bukake scene, ali jako dugo to skoro niko osim nas nije radio. Ne znam zašto. Bilo je par firmi, ali ne na isti način – teško je bukirati toliko glumaca, pa bi zato snimili svenu sa njih pet-šest i nazvali je bukake. I tako, onda kad su me u Los Anđelesu uhapsili zbog „opscenosti" svi su krenuli da beže od bukakea, jer sam baš po tome već dugo bio poznat.

Ljudi misle da smo mi porno filmadžije neki pobunjenici, da imamo muda, ali u stvari potpuno je suprotno. Većina nas su pičkice. Svako bi da snima samo ono što svi ostali već snimaju, da ništa ne rizikuje. Ja nisam mogao tako. Nikad mi nije palo na pamet da se zapitam „Da mi neko ne zameri zbog ovoga?" Samo sam gurao dalje. Računao sam, ipak živimo u slobodnoj zemlji Americi.

Mnoge porno kompanije samo gledaju profit. Ja nisam tako. Mislim, dobro sam zaradio ali nije to bila suština. Za mene je više, kad se potpišeš ispod nekog filma, to mora da te na neki način predstavlja. Bilo mi je stalo. Čudno je to, jer me sad boli dupe, ali u ono vreme… Čak i kad sam bio u LA, nisam brinuo o tome šta ostali rade, šta je u trendu. Naš moto je bio „Mi ne sledimo trendove, mi ih stvaramo."

Danas me porno scena nimalo ne zanima. Nema tu više zarade. Još mi stiže poneko pismo od fanova koji me mole da počnem opet da snimam bukake ili gokun, ali… Ne može to više da se proda, sve je piratizovano. Čim nešto izdaš eno ga na internetu, a ljudi već mogu da nađu šta god hoće na tim tube sajtovima za džabe. Znači, nije da ne bih voleo opet da snimam, ali ne mogu da bacam pare u bunar samo da bih usrećio troje ljudi koji bi platili film.

A i nemam više inspiracije. Ako nisam inspirisan, neću ništa ni da snimam.

Fenomenalno mi je što danas producenti od po 20 godina snimaju stvari koje smo ja i moje kolege uveli. Ne znam da li su gledali moje filmove ili prosto dolaze do istih zaključaka dve decenije kasnije, ali deluje mi da smo inspirisali dosta ljudi. Ne znam da li je to dobro ili loše. U principu ni ne gledam tako na stvari. Prosto sam hteo da napravim nešto interesantno, što ranije nije bilo viđeno. Nisam hteo da izdajemo ista sranja kao i svi ostali. Hteo sam da ljudi znaju da dobijaju ono što i plate. Nerviralo me je užasno kad kao mlad čovek iznajmim VHS porno kasetu, i posle pomislim „Jebote, na šta sam ja bacio pet dolara…" Nisam hteo da moji filmovi budu takvi. Hteo sam da budimo apetit kod ljudi, i u tome smo bili prilično uspešni.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu