Proveo sam noć kao muški seksualni objekat u četvrti Crvenih fenjera u Amsterdamu

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Holandija

Nedavno sam pročitao intervju sa spisateljicom Medlin Holden u kojem je sugerisala da je došao kraj tome da muškarci tretiraju žene kao seksualne objekte. Takođe, pomenula je da se muško telo vraća na velika vrata; a s obzirom na to koliko je popularna pornografija ze žene i filmovi kao što je Magic Mike XXL, mislim da je možda i u pravu. Posle čitanja intervjua zapitao sam se kako izgleda kada neko tvoje telo tretira kao seksualni objekat, pa sam odlučio da saznam.

Znao sam da ću, kao lik koji izgleda relativno normalno, verovatno morati da smislim neki ekstremni eksperiment kako bih ocenio kakvu vrstu povratka muško telo doživljava. Brzinski striptiz za moju devojku ne bi bio to. Ne, da bih zaista razumeo kakav je to osećaj, moraću da provedem noć u izlogu, nudeći svoju "robu". A ima li boljeg mesta za to od onoga koje je postalo sinonim za komercijalnu požudu: četvrt Crvenih fenjera u Amsterdamu!

Pokucao sam na vrata jedne od seks radnica i pitao da li mogu da iznajmim njenu sobu za 50 evra. Nije bila oduševljena, pa mi je bio potreban plan B. Srećom, jedan moj prijatelj živi usred ulice Crvenih fenjera. Bio je i više nego spreman da mi pozajmi svoj prozor, da mi stolicu, sedne preko puta, otvori pivo i dobro se ismeje na moj račun.

Bile su mi potrebne neke stvari kako bih izgledao autentičnije, pa sam se uputio u najsumnjiviju radnju koju sam ikada video. Oznojenih dlanova i sa izgovorom za koji sam mislio da je dovoljno prihvatljiv, ušao sam u seks šop.

"Trebaju mi obične tange: crne, bez svetlih boja i bez leopard printa."

Prodavnica je na lageru imala obične crne tange iz mojih snova, što i nije neko iznenađenje.

Pogledajte i VICE dokumentarac o poslednjem "peep" šou u Amsterdamu:

Sat vremena kasnije, uz dvadeset tradicionalnih neurotičnih sklekova, došao je zastrašujući momenat: skinuo sam pantalone. Imao sam osećaj da mi testisi izgledaju kao smežurano suvo grožđe, ipak sam zagrizao metak, upalio LED svetlo i pokazao svetu svoje golo telo.

Prvih dvadeset minuta sam želeo da pronađem ugao u kome bih mogao da se sklupčam u fetus položaj i jecam. Prolaznici su me slikali i smejali se. Što sam bio nervozniji, više sam pio. A mnogo sam bio nervozan.

Takođe, nisam imao pojma šta da radim sa rukama. Da li je trebalo da ih držim pored tela, ili možda iza glave kao muški model u reklami za parfem? Odlučio sam se za batlerski stav visoke klase - držao sam ruke iza leđa. Posle pola sata sam se odlučio na nešto drugo - zaštitni znak Useina Bolta, njegova pobednička poza. Ako uzmemo u obzir moje očajne okolnosti, moja pobednička poza izgledala je neprirodno i pogrešno.

Pomislio sam da će malo muzike razvedriti stvari, pa sam pustio najseksualniju plejlistu koju imam - onu koju zapravo čuvam za spavaću sobu. To je, u retrospektivi, bila očajna ideja: ustvari sve je postalo još stresnije.

Kada je pesma "Pony" od Ginuvajna počela, gomila ljudi se, nadajući se plesu Adonisa, okupila da baci pogled. Na njihovu žalost, dobili su samo mene - pripitog, uplašenog momka u kasnim dvadesetim koji ima više zajednčikog sa Čubakom nego Rajanom Goslingom. Moj seksi šou nije imao velikog efekta na žene, osim smeha i, u nekim slučajevima, očitog gađenja. Bar sam im pružio neku vrstu zabave.

Okrećući se da promenim muziku, publici sam pružio jasan pogled na moje guzove i tom prilikom uhvatio razgovor dvojice turista. "Pogledaj tu guzu," rekao je prvi. "Isuse, Henri, to je jebeni muškarac. Šta nije u redu sa tobom!", odgovorio je drugi.

Kada sam dobio prvi kompliment, konačno sam se osećao komotnije u sopstvenom telu. Svaki muškarac koji je prošao uradio je isto: odmahnuo glavom, nešto duhovito dobacio pred svojim prijateljima, i onda otišao na bolje stvari. Izgleda da, za razliku od prosečnog renesansnog umetnika, nijedan moderan mušakarac nije spreman da se otvoreno divi nagom muškom telu.

Činilo se kao da svi ortaci uglavnom osećali empatičnu sramotu, dok je većina žena bila suviše stidljiva da bi uopšte prišla bliže.

Bilo je lepo čuti od Holden da se muško telo ponovo poštuje, ali nisam imao takav utisak na osnovu svog iskustva. Osim ako nemate telo kao Čening Tejtum, umete da igrate kao on i nekako ste uvek na pravom mestu u pravo vreme, nije verovatno da će vas posmatrati kao seksualni objekat.

Iako je frustrirajuće to što su ljudi gledali u sve osim u moje lice, jedan deo mene je želeo potvrdu u požudnim pogledima ženskih prolaznika. Umesto toga, stojeći u tangama i tužno igrajući ispod crvenih fenjera, bio sam zajebant koji se klati.

Posle otprilike sat vremena, moja smena se završila i zavesa je pala na moj eksperiment. Obukao sam se i pokušao da zaboravim na celu stvar. Iskreno, eksperiment nije uspeo. Nisam se osećao kao seksualni objekat, bio sam samo veliki goli raspad.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu