​Marko Grujić: Slučaj, saga ili bajka

Priča o Marku Grujiću je na toliko načina paradigma zemlje u kojoj živimo. To je priča o mladiću izuzetnog talenta koji je bez razumljivog objašnjenja dugo guran na marginu, kada mu je pružena šansa uspeo je da je iskoristi preko svih očekivanja, a zatim je, mimo svoje volje, upao u procep između želja i realnosti, suprotstavljenih interesa i bitke emocija i razuma, koji prete da mu upropaste karijeru.

Crvena zvezda je, predvođena Miodragom Božovićem, oborila sve rekorde u domaćem šampionatu i već na polusezoni je teško zamisliti drugačiji ishod sezone od 27. titule na stadionu Rajko Mitić. Kada je trener crveno-belih u septembru rekao da će tek na 20 bodova prednosti priznati da mu je titula u rukama, zasigurno se šalio, ali su crveno-beli na zimsku pauzu otišli sa 25 bodova prednosti u odnosu na najbliže rivale, i čak ni prepolovljavanje bodova pred završnih sedam kola ne deluje kao realna opasnost za tim.

Dok je Zvezdin Holanđanin i dalje pod utiskom onoga što ga je sačekalo na Balkanu, a Portugalac odbija ponude velikana iz svoje zemlje jer želi da u Beogradu proslavi titulu („To mora da je nešto nestvarno dobro", rekao je Hugo Vieira za A Bolu u sredu), pažnja domaće javnosti se okreće ka januaru, kada neće biti utakmica, ali će se dešavati ono što može značajno da odredi dalju sudbinu i kluba i njegovih mladih nada, uključujući Grujića.

Novac, početak i kraj

Jedini problem koji bi mogao kratkoročno da ošteti, a dugoročno i uništi najtrofejniju ekipu na ovim prostorima bio bi finansijska katastrofa koja Zvezdi stoji nad glavom već duže od decenije. Pre godinu i po, beogradski tim zbog neisplaćenih dugova nije uspeo da dobije licencu za takmičenje i uprkos osvojenoj tituli preskočio je evrokupove prvi put posle sankcija. Ponavljanje te situacije bilo bi potpuna katastrofa, jer bi pored teškog psihološkog dejstva izostala i prilika da se klub izbori za značajnu finansijsku injekciju koja bi mu omogućila zaista normalno delovanje.

Iako od Zvezdana Terzića ovih dana čujemo da je situacija u klubu normalna, ona bi se takvom mogla opisati samo ako se uporedi sa nekom od prošlih sezona, kada su mlađe fubalere umesto poslodavca plaćali iskusniji saigrači, a nove tužbe stizale svakog meseca, za razliku od osnovnih higijenskih sredstava.

Plate i u ovoj sezoni stižu nestvarno retko, što iznenađuje samo strance koji su tek stigli u srpski fudbal. Međutim, to što oni domaći nisu iznenađeni, nikako ne znači da nije zastrašujuće kada se svojim poslom bavite predano (a ove sezone i ekstremno uspešno) i na kraju dana praznih džepova odete kući.

U takvim okolnostima srpski klubovi, posebno tri najveća, koji imaju znatno veće startne troškove od ostatka lige, moraju da se snalaze bezmalo kao mađioničari.

Jedini način za izvlačenje srpskog fudbala iz dugoročnog finansijskog problema je značajno povećanje prihoda, jer su rashodi već dovoljno niski da njihovo dalje spuštanje ne bi mnogo pomoglo. Potpuno okretanje prodaji, kao glavnom (često i jedinom) izvoru prihoda, takođe nije rešenje. Ne samo da je baza iz koje igrači stvaraju premala, nego je i njeno već predugo trošenje dovelo dotle da talenti koji danas odlaze bivaju prodati dobrano pre 20. godine i za samo deo njihove stvarne cene na evropskom tržištu.

Klubovi nemaju pomoć niotkud. FSS svojim radom gura fudbal u ovoj zemlji u provaliju već dugo, Zajednica Superligaša postoji samo na papiru, a državni organi ne rade ništa da bi stvorili ambijent u kojem bi se moglo živeti od rada u sportu. Budimo pošteni, ne pomažmo ni vi (publika), ni mi (mediji). Publika je, osim grupe potpuno posvećenih, odavno digla ruke od domaćeg sporta, a mediji minimalno rade na njegovoj promociji, dok mnogo češće traže skandale nego što pokušavaju da ga afirmišu. Tu fudbal nije izuzetak, ali se fudbal od ostalih sportova razlikuje po tome što u njemu zaista može da se zaradi novac, ako se stvore uslovi i postoji znanje.

Da je drugačije, Partizan bi posle prodaje cele generacije talenata, koji sada igraju širom Evrope, mogao da živi sasvim lagodno i ulaže novac u razvoj na svim poljima. Međutim, u doba kada su osvajali vezane titule crno-beli 4 pune godine (i što Srbi posebno vole da istaknu: u mandatu tri različite vlade) nisu imali generalnog sponzora, od TV prava i ulaznica zarađivali su minimalne svote i kompletne prihode sveli su upravo na prodaju igrača, što ih je odvelo u dugove. Jer veliki klub, a Partizan i Zvezda to čak i u ovakvom stanju jesu, je skupa igračka.

Živeći u takvom okruženju smo umesto „fenomena Grujić" i došli do „slučaja Grujić".

Preko trnja do zvezda – ubrzani tečaj

Grujićev uspon bio je senzacionalan, jer je došao potpuno iznenada. Marko je za samo godinu dana prešao put od debakla u Petrovcu na Mlavi do borbe Čelsija i Liverpula za njegov potpis.

Iako je još početkom prošlog šampionata bio uključen u grupu pet nada (sa Rajkovićem, Jovanovićem, Jovićem i Ristićem), on je polusezonu proveo u Kolubari, pa je od ostale četvorice na terenu proveo dva, tri ili čak pet puta manje vremena. Prioritet u odnosu na njega imali su i davno otpisani fudbaleri kao Gavrić, Parker, zaboravljeni Orlandić, da o Savićeviću i Bosančiću i ne govorimo. To najbolje govori o načinu na koji se radilo na Marakani pre dolaska Miodraga Božovića.

Pre samo šest meseci, dok je cela zemlja slavila uspeh Paunovog tima na Novom Zelandu, Grujićevo ime je retko pominjano. To nije bilo čudno, jer je on na šampionatu bio u drugom planu. Od sedam utakmica na kraju sveta bio je starter samo protiv Mađara (koji su realno i bili najsnažniji rival Orlića na putu ka kruni), kada ga je Gaćinović zamenio u 78. minutu, dok je u još četiri meča ulazio sa klupe i na terenu proveo zbirno 49 minuta (i pogodio u penal-seriji protiv SAD).

Igrači koji su učestvovali na U20 SP i U21 EP relativno su malo korišćeni u uvodnim mečevima sezone, i protiv Kairata i u domaćoj ligi (čuveni preokret protiv OFK, pa remiji sa Metalcem i Radničkim), a tek od četvrtog kola Božović je skockao tim, koji će krenuti u rekordnu seriju pobeda.

A u toj seriji stalno mesto imao je, pogodićete, 19-godišnji Marko.

Šta kažu brojevi

Veliki sam ljubitelj statistike i iskreno me muči to što fudbal još uvek nije došao do toga da imazaista relevantne statističke podatke, čak je i expected goals (xG), omiljena kategorija modernih statističara, vrlo manjkava. Još manje verujem u upotrebu osnovnih ekipnih statistika da bi se pokazalo koliko je pojedinac dobar, kao kada čujete da je tim XY sa levim bekom ZW neporažen u poslednjih 50 mečeva, pogotovo kada XY predstavlja Barselonu ili Bajern, koji i bez ZW u poslednjih 50 mečeva imaju dva ili tri poraza (mada bih vam ukazao na levog beka Leicestera i austrijske reprezentacije Christiana Fuchsa, koji je u takmičarskim mečevima ove jeseni imao skor 15-2-0, dok su bez njega Lisice igrale 2-3-1; u sezoni u kojoj Vardy i Mahrez privlače sve naslovnice, a N'Golo Kante pažnju stručnjaka i hipstera, Fuchs je ostao ispod radara, ali ne bojte se, upoznaćemo ga bolje nego što želimo u kvalifikacijama za Rusiju '18).

Dolazimo do poente ovog skretanja u priču o statistici. Crvena zvezda je u ovoj sezoni odigrala 26 utakmica, dobila 21, dvaput remizirala i izgubila dvaput od Kairata i jednom od Borca. Grujić je u prvih pet mečeva sezone ulazio sa klupe ili ni to, a prelomni trenutak bio je u onom meču koji je senio Zvezdinu upravu, remiju sa Radničkim. Posle toga on je startovao u svakoj utakmici, osim kup duela sa Borcem. Hajde da podelimo Zvezdine rezultate u odnosu na nastupe momka o kojem pišemo:

Marko Grujić starter 20-0-0
Marko Grujić sa klupe 1-1-0 (OFK i Radnički na startu sezone)
Bez Marka Grujića 0-1-3 (Kairat, Kairat, Metalac u drugom kolu, Borac)

Ponekad statistici nije potreban komentar.

Fenomen Grujić ili hajde da ludujemo

U evropskom fudbalu pravih box-to-box midfieldera nema previše, a kada se pojave oni koji imaju i konstituciju i tehniku, pa na to još i taktičko znanje, radi se o igračima koji dominiraju u svojim ligama i igraju za najveće klubove, kao Yaya Toure. Ili ako hoćete bliži primer – Nemanja Matić. Jer upravo je Matićev povratak u Premijer ligu potpuno promenio pogled na Yayu i otkrio njegove slabosti koje fizički inferiorni rivali nisu mogli.

Iako je domaća Superliga četvrtorazredno takmičenje u evropskom fudbalu, rezultati crveno-belih nisu promakli onima koji su u samom vrhu. Briljantne partije Kataija i golovi Vieire su ovde zauzimali naslovnice, dok se spisak Grujićevih pratilaca u evropskoj eliti i onom rangu ispod nje širio.

Do tog trenutka sve je išlo kako treba, i kako se obično dešava sa mladim talentimasa ovih prostora. Rajković je prodat tokom leta, jer je već iza sebe imao celu seniorsku sezonu kao starter a sa mlađim selekcijama dve zlatne medalje. Jović i Jovanović su takođe imali klubove koji ih prate i više ili manje zvanične ponude.

Međutim, Grujićeva pozicija, očigledno i sposobnosti, ipak su ga malo izdvojili u odnosu na saigrače koji su bili prisutni u medijima. U ranijoj fazi sezone njega je počeo da prati Chelsea, a kako je vreme odmicalo pojavljivale su se nove ekipe.

Onda je ekipu Liverpoola preuzeo Jürgen Klopp i stvar se otrgla kontroli. Popularni Nemac, koji je dobio zadatak da ekipu koja je nekad dominirala Evropom vrati za početak u vrh engleskog fudbala, brzo je pokaza da je zainteresovan za Zvezdinog veznog igrača.

Uvek spremna da bilo šta pretvori u cirkus domaća javnost je hitro reagovala. Za nekolko dana priča o transferu na Anfield pretvorila se u priču o nasledniku Stevieja Gerrarda, za kojeg se čuva slavna „osmica", o vitezu spasiocu velikana, o momku koji će posle četvrt veka doneti titulu na ušće reke Mersey.

Teško je rečima dočarati koliko je sve to i pogrešno i kontraproduktivno. Pođimo od činjenice da se radi o igraču koji iza sebe ima tridesetak seniorskih utakmica u jednoj slabašnoj ligi, koji čak nije stigao ni do A selekcije Srbije. Već i sama suma koju je engleski klub ponudio (7 miliona evra plus 10 posto) govori o tome kako Grujića vide. Trostruko više plaćeni su Marković i Lovren, sedmostruko više Firmino, a niko od njih u ovom trenutku ne deluje kao spasilac kluba.

I njegova plata od (za naše uslove velikih) 1.2 miliona evra godišnje je zapravo nekih 16 hiljada funti nedeljno, što je u rangu Jordona Ibea i Adama Bogdana. Primera radi, Joe Allen zarađuje triput toliko, Marković, Lovren i Dany Ings po četiri puta, a Lucas Leiva pet puta više.

Na Anfieldu je zapravo plan da Grujić još neko vreme bude na pozajmici (za početak u Zvezdi), dok ne bude spreman za ono što ga čeka u najjačoj ligi sveta. Niko ne isključuje da Grujić jednog dana postane istinski fudbalski velikan. Ali, to će doći u svoje vreme ili neće uopšte. Marko je mlad i ima vremena da dođe i do astronomske plate i do svetske slave.

Stvaranje takvog pritiska mnoge talente je potpuno slomilo. Kada Andrija Živković dobije crveni karton u meču sa Augsburgom, mediji i navijači skaču na njega, iako je njihova krivica bar jednaka. Na svojim ramenima taj tinejdžer je cele sezone nosio svoj klub, boreći se između svog nesumnjivog potencijala i sasvim nerealnih očekivanja koja mu nameće sredina („srpski Messi").

U Zvezdi je najveću pažnju dugo privlačio Luka Jović. Za to vreme Grujić je ispod radara napredovao znatno brže. Koliko je važno izbeći pritisak u to uzrastu najbolje govori kolega iz reprezentacije svih ovih momaka Nemanja Maksimović. Njegov put preko Domžala do Astane uklonio ga je iz srpskih medija, što mu je pomoglo da na SP rešava utakmice (uključujući finale) i donese svom klubu istorijski plasman u Ligu šampiona.

Slučaj Grujić ili kako win-win pretvoriti u lose-lose

U sredu, 23. decembra, Marko je otišao na odmor u Crnu Goru, što je uredno dokumentovao na Instagramu, pokušavajući da sačuva hladnu glavu u ludilu koje se kuvalo nedeljama i eskaliralo u samo 24 časa.

Mediji već danima izveštavaju o potpisanom dogovoru, čak znamo i detalje: 7 miliona evra tj. 5.1 milion funti Zvezdi odmah, 10 posto od sledeće prodaje, Zvezda Liverpoolu plaća 1 milion evra da Grujić ostane do juna, uz mogućnost da produži do kraja kvalifikacija za LŠ, Grujiću 1.2 miliona evra godišnje.

Intervju koji je Markov otac Goran dao za Večernje Novosti pokazao je da taj posao zapravo uopšte nije završen. Goran Grujić insistira da nije zainteresovan da sina u ovom trenutku pošalje u Englesku, navodeći da želi da o transferu priča tek na kraju sezone. Klub je odgovorio saopštenjem u koje insistira da se priča završi već ovih dana, jer mu je novac neophodan i zbog licence i zbog redovnog funkcionisanja.

Analizirajmo najvažnije pasuse sa obe strane.

„Crvena zvezda je u poslednjih 10 dana dobila tri zvanične ponude za transfer našeg igrača Marka Grujića: od Anderlechta dva miliona evra, od Stuttgarta pet miliona evra, i od Liverpoola je dobila ponudu vrednu sedam miliona evra i 10 odsto od narednog transfera. Svi u Crvenoj zvezdi iskreno žele da Marko Grujić narednih 10 godina igra u našem dresu, ali finansijska situacija u našem klubu diktira donošenje drugačije odluke".

Saopštenje FKCZ

To je tačno. Crvena zvezda ne može sebi da priušti ponavljanje situacije iz 2014. ili još gore raspad skoro pa šampionskog tima već u januaru, što se takođe pominje kao realna mogućnost ako se novac ne skupi.

Sve sume koje su pominjane su realne. Anderlecht bi svakako dao i procenat od dalje prodaje (kao kada im je Partizan prodao Mitrovća i posle uživao u popriličnoj sumi, kada se reprezentativni napadač preselio u Newcastle). Stuttgart je pod pritiskom borbe za opstanak u Bundesligi, ali bi takođe dao Grujiću odmah mesto u timu, u kojem već igra Filip Kostić.

Problem predstavlja pitanje – da li je neophodno da se taj novac zaradi upravo prodajom Grujića. Kako se moglo zaključiti iz statistike, Grujićevo prisustvo u timu je ključno,a sasvim sigurno da bi se novac mogao pokriti prodajom manje bitnih igrača.

Ovde se provlači i interesantno pitanje koje je promaklo mnogima tokom eskalacije: ako je Zvezdino finansijsko stanje takvo kakvo jeste, da li je razumno platiti milion evra da bi Grujić odigrao 17 mečeva u već odlučenom prvenstvu. Jer ni taj ugovor ne garantuje da bi mladi fudbaler bio sa timom i tokom kvalifikacija za evro-kupove, koje su svakako najvažniji paket utakmica crveno-belih od sofijskog duela sa Sampdoriom 1992. naovamo.

"'Pumpali' su celu priču, ali tvrdim da Zvezda mora da bude strpljiva. S titulom, Marko će vredeti više nego danas, a što je najvažnije, kompletno obeštećenje od transfera ide u kasu kluba. Postoje i danas bolje ponude nego što je Liverpoolova, ali će ljudi uljudno čekati leto. Stuttgart se zaleteo i na kraju povukao ponudu, pa će sačekati maj".

Goran Grujić, intervju Večernjim Novostima

To je tačno. Tokom prošle sezone klub je razmatrao da Grujić bude jedan od igrača čiji deo prava će prodati nekoj od agencija, kada je novac bio hitno potreban. Porodica Grujić je to odbila.

Prodaja prava na igrače agencijama je uobičajen način funkcionisanja za srpske timove u poslednje vreme. Funkcioniše tako što klub kojem je hitno potreban novac proda određeni procenat prava na fudbalera po nižoj ceni pre nego što se pojavi klub-kupac. Na taj način klub zaradi znatno manju sumu od one koju sledeći klub plati kasnijeg dana, a razlika ide u džep vlasnika agencije. Od toga je još veći problem što se ti dogovori vrlo često obave daleko od očiju javnosti, koja za prodaju dela vlasništva sazna mnogo meseci kasnije.

„Vlasništvo treće strane" nije proces specifičan za ove prostore, dešava se širom sveta (zabranjeno je u Engleskoj, a UEFA je najavila borbu protiv tog sistema, ali nikada nije postavila mehanizme), a verovatno je najuočljivije u Portugalu, čiji vodeći klubovi trguju naizgled veoma unosno, ali kada se zagrebe ispod površine zapravo jedva preživljavaju i imaju dugoe od preko 100 miliona evra.

Zvezda i Vojvodina su to takođe radile, ali najveće posledice oseća Partizan. Procenti prava na Lazara Markovića su prodavani mnogo pre nego što se reprezentativac Srbije preselio u Benfiku, pa je klubu iz Humske pri samom transferu pripao mali deo sume. Slična je situacija sa Andrijom Živkovićem, čiji je Partizan manjinski vlasnik još od prošle jeseni, mnogo pre SP na Novom Zelandu. U Živkovićevom slučaju postoji još strašniji scenario, u kojem će mladić ostati u Beogradu do isteka ugovora, posle čega bi Partizanu pripadala samo mala suma koja sleduje klubu koji je školovao igrača, ali ne i odšteta.

Iako je dogovor između klubova fundamentalno različit u odnosu na prodaju agenciji, iz ugla porodice Grujić nema mnogo razlike – Marko bi nastavio da igra za Zvezdu, ali bi ugovor potpisan sa Liverpoolom dobio sumu novca za koju smatraju da je manja od one koja ga čeka sledećeg leta.

Ovde je važno napomenuti da ugovor Marka Grujića sa Crvenom zvezdom važi do 2018. godine, dakle pune dve godine posle sledećeg leta, što isključuje mogućnost da je ideja porodice da pomeranjem odluke za leto poveća sopstveni procenat na štetu kluba. Po pravilu prihod od transfera počinje da opada godinu, u retkim slučajevima godinu i po pre isteka ugovora.

„I najvažnija činjenica: Crvenoj zvezdi je potrebniji sada iznos od šest miliona evra nego sledećeg leta 16, iz prostog razloga što ovaj tim zbog finansijskih problema sledeće leto ne može ni doživeti. Crvena zvezda je na dobrom putu da se pripremi za kvalifikacije za Ligu šampiona i ova sredstva su joj neophodna da bi taj cilj ostvarila. Nijedan pojedinac ne bi trebalo da stoji kao prepreka na ovom putu".
Saopštenje FKCZ

Iako je ideja da je je 6-16 malo nategnuta, simbolički je tačna. Mnogo pre leta Zvezda mora da „smisli" novac za registraciju za evro-takmičenja. Tim koji ima deluje kao da ima više izgleda nego niz prethodnih da se plasira u grupnu fazu (a setimo se da je ona slabija ekipa u Bordeauxu bila na minut od ulaska).

Pitanje je jednostavno: da li novac mora biti zarađen prodajom Grujića ili ga mogu zameniti dva ili tri jeftinija,ali i za igru manje bitna igrača. Naravno, prodaja takvih fudbalera bi iziskivala malo više truda, dok po Grujića klubovi dolaze sami.

Sa druge strane, Zvezda ima opravdani strah. Klub godinama nije napravio ni približan transfer (dok su se na svetu transferi od devedesetih upetostručili, crveno-beli ne mogu ni da priđu prodajama iz te decenije). Još važnije, svima je sveže sećanje na Darka Lazovića, koji nije prodat u pravom trenutku za ne mnogo manju sumu, uz nadu da će nositi klub do grupne faze evro-takmičenja. Onda je doživeo tešku povredu, koja je još pogoršana rizikovanjem na večitom derbiju i posle dugog oporavka odigrao je još jednu sezonu i otišao u Italiju bez obeštećenja.

Ovde je bitno napomenuti da suma koju klub plati da bi dobio za licencu nije nikakva taksa, već se radi o isplati dela svog ukupnog duga. Tako novac koji je FKCZ platio prošlog proleća da bi igrao Evropu nije bačen kroz poluzainteresovani pristup dvomeču sa Kairatom (kako se često čulo i čitalo tih dana), već je za toliko umanjen ukupni dug, koji će jednog dana morati da bude isplaćen u celosti ili ćeklub u stečaj, nema treće opcije.

"Sada se svi otimaju o novac, a u Marka niko nije verovao pre dve godine. Imao je najmanju platu, slali su ga u Kolubaru, ni na proleće nije mnogo igrao. Porodica Grujić je sve to mirno podnela. Prodaju procenta fondovima smo glatko odbili, nismo hteli ni u Čelsi za sitne pare. Posle Novog Zelanda, usledila je opet ucena da neće igrati kod Božovića".
Goran Grujić, intervju Večernjim Novostima

Situaciji bi značajno pomoglo kada bi Grujić rekao ko je ucenjivao porodicu, da bar stvari izađu na čistinu.

Kako ste mogli videti iz statistike, sve ostalo je tačno. Sve do meča sa Voždovcem, kojim počinje serija Zvezdinih pobeda, Marko Grujić je priliku od starta dobijao samo u mečevima u kojima je ekipa svesno išla sa podmlađenom postavom (Vojvodina pre tri sezone, nekoliko mečeva u finišu prošle).

Sve dobro što mu se dešava Marko je sâm zaradio na terenu, kako kvalitetom, tako i stavom prema igri, ponašanjem i vrednim radom. Tako je i stekao poštovanje ljubitelja fudbala nezavisno od navijačkog opredeljenja.

Na kraju se cela priča može sažeti u dve rečenice koje je Dragan Džajić izrekao u izjavi Tanjugu:

„Ne volim što se ovaj slučaj ne završava jer se odugovlačenjem pravi afera. Od lepe stvari koja je mogla da se desi, kako vreme odmiče doći ćemo u situaciju da se od nečega branimo ili pravi slučaj, što ne bi smelo".

Savršeno rešenje bi bilo da se pojavi neko ko je spreman da izdvoji višemilionsku sumu za kapitena Antigue i Barbude Josha Parkera, ali kakav bi to život bio da ga čine savršena rešenja.

Pred upravom Crvene zvezde i porodicom Grujić su teški i napeti dani, a ono čemu mi kao ljubitelji fudbala možemo da se nadamo je da sve što se događa neće negativno uticati na razvoj Marka Grujića.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu