Šta te čeka kada te uhvate sa drogom u Srbiji

Svako ko u ovoj zemlji duva, zna onu vrstu paranoje dok ljubi flop na otvorenom - stalno okretanje iza sebe, cimanje na svaki zvuk i jebene "TAXI" oznake na automobilima koje ti oduzmu par godina života. Ono što većina "duvača", "crtača", "gutača", "pucača", rasturača, dobavaljača i proizvođača možda i ne zna je da se to što rade zove "krivično delo protiv zdravlja ljudi."

To je naziv dvadeset treće glave Krivičnog zakonika Republike Srbije u kojoj su propisane kazne za sve radnje koje se tiču "opojnih droga", kako su narkotici definisani u ovom pravnom aktu. Ovo poglavlje je retko bilo predmet bilo kakve vrste revidiranja. Neki, poput dr. Veljka Delibašića, advokata iz Beograda, pokušali su da ukažu na pojedina sporna pitanja u vezi sa opojnim drogama u Krivičnom Zakoniku.

Pre svega, šta spada u "opojne droge"? Ukratko - sve. Barem sve ono što je međ' nama poznato kao droga. One su propisane Zakonom o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i navedene do poslednje u Listi psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koju donosi ministar zdravlja. Ono što bi, možda, prosečnog Srbina iznenadilo je da se lorazepam uredno nalazi na listi zabranjenih materija, kao i mnoge supstance koje se mogu naći u, na primer, steroidima.

Međutim, terminološka neusklađenost Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i Krivičnog zakonika oko toga koje tačno supstance spadaju u "opojne droge" dovodile su i do zastoja u suđenjima, a mnogi osumnjičeni su ovu grešku, logično, pokušali da iskoriste. U Srbiji se i dalje dešava da ljudi zbog "posedovanja manje količine za sopstvene potrebe" zaglave i do tri godine zatvora, a da oni koji su pali za gram, dva vutre, te tri godine, državu koštaju 15 evra dnevno.

U svetu je otvoreno pitanje da li korisnike droge treba zatvarati zbog posedovanja ili naložiti rehabilitaciju. Jedno od važnih pitanja je i koliko to opterećuje zatvorski sistem. U Srbiji nije bilo ozbiljne debate na ovu temu, iako je više nego očigledno da bi ovde najbolji biznis bio privatni zatvor. Sporadično se pojavljuju glasovi koji smatraju da posedovanje treba da bude samo prekršaj, kao u susednoj Hrvatskoj. Neko bi pomislio da će u zemlji sa dugogodišnjim iskustvom narko-tranzita i 30 hiljada registrovanih i još barem tri puta toliko neregistrovanih zavisnika od droge biti nekakvog konkretnijeg pristupa ovom problemu. Avaj.

U međuvremenu, za sve supstance sa "crne liste" primenjuju se, u zavisnosti od okolnosti, manje-više iste mere. Klasifikacija gudre ne postoji u smislu sankcija. Osim što se sve "jače" od marihuane kolokvijalno naziva teškom drogom. Zato, ne izlazite iz kuće sa lorazepamom bez recepta. Zbog svega toga, odlučio sam da porazgovaram sa tužiocima i braniocima i saznam šta se stvarno događa u praksi kada te uhvate sa drogom.

Prvi sagovornik je zaposlen u jednom od osnovnih tužilaštva u Beogradu, i zvaćemo ga Džo. Želeo je da ostane anoniman iz više razloga, a pre svega, da bismo mogli opušteno da razgovaramo. Drugi sagovornik je Ognjen Rašuo, advokat koji po službenoj dužnosti često brani korisnike narkotika.

Tri člana zakona propisuju sankcije za dela koja se tiču droge. Počinjemo od one koja, realno, sve najviše zanima.

ČLAN 246a - NEOVLAŠĆENO DRŽANJE OPOJNIH DROGA

- Prvo što će policajci uraditi kada te uhvate sa drogom je da ti je oduzmu i traže da potpišeš potvrdu o privremeno oduzetim predmetima. To zakonski nisi dužan da uradiš, iako će ti verovatno reći da jesi - objašnjava mi Džo.

- Ako to potpišeš, ti priznaješ da je predmet oduzet od tebe, to je uvek glavni dokaz u postupku. A ako ne potpišeš, sudija je taj koji odlučuje kome poklanja veru, tebi ili policajcu. Zbog "pretpostavke tačnosti iskaza službenog lica" ta vera uglavnom ide njemu. I zato odbrane tipa "policajci su mi smestili" ili "prisilili su me da to potpišem" retko prolaze.

Ono što ovaj član zakona propušta da precizira je šta se smatra manjom količinom? Na koji način se određuje nečija doza? Doktor Veljko Delibašić u svojim zapažanjima pita i "da li to znači da držanje veće količine za sopstvene potrebe nije krivično delo? Ili se u tom slučaju odmah sumnja na distribuciju i prodaju, iako se zna da, u praksi, korisnici kupuju i na veliko, što zbog manje cene, što zbog izbegavanja čestih susreta sa dilerima."

- U zakonu ne postoji određena količina koja je propisana i zbog koje ti spadaš u ovo krivično delo. Ali svako tužilaštvo ima svoj stav, i trude se da ujednače praksu. Na primer, i ovo važi samo za marihuanu, minimum je 0.5 grama. Ispod toga gotovo da nisi inkriminisan - kaže Džo.

- Za sve preko toga popićeš krivičnu prijavu i osumnjičen si. S tim što, za količinu do pet grama marihuane može da se primeni princip oportuniteta, odnosno odlaganja krivičnog gonjenja.

To znači da javni tužilac, bez razmatranja krivice osumnjičenog, a pod uslovom da on nije ranije osuđivan, predlaže sledeće: društveno koristan rad u određenom broju sati, ili uplatu određene svote novca u humanitarne svrhe, u periodu koji ne može biti duži od 12 meseci.

U zavisnosti od količine i okolnosti određuje se i svota novca, odnosno broj radnih društveno korisnih sati.

- Ukoliko pristaneš, posle toga nećeš imati kaznenu evidenciju, ili što bi narod rekao, dosije. Sve završavaš u Tužilaštvu. Ali pošto niko ne može da te natera na rad ili plaćanje, uvek možeš da odbiješ - kaže Džo.

U tom slučaju ide se u postupak, a tada su dokazi da krivica postoji uglavnom dovoljno evidentni, te se često ide direktno na pretres radi izricanja presude. I sve to na teret okrivljenog. Pa, ti vidi.

Advokat Ognjen Rašuo ima jednu napomenu.

- Korisnici najčešće padaju kao kolateralna šteta. Ili policija juri dilera pa u akciji uhvati i korisnika ili ga uhvate u nekim drugim situacijama (pojavi se neki drugi razlog za pretres, vožnja ili tako nešto). U tim slučajevima, oni obično priznaju da je droga njihova i da služi samo za njihovu upotrebu. Što je količina manja, to bolje po njih.

Fleksibilnost sudija postoji, zato i ima raspona kazni od-do, pa i mogućnosti novčane kazne. Slobodna sudijska procena je, u našem pravnom sistemu, jaka.

- Pri donošenju presude u obzir se uzimaju sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti. Koja je droga u pitanju, sa koliko si uhvaćen, analiza ličnosti učionioca, objektivna analiza koja je i na tužiocima i na sudu i opšta slika koju stiču u okviru toga - kaže Džo.

- Na primer, jedan čovek je priznao da koristi zato što je bolestan. Od lekova je bio umrtvljen, a kada je počeo da duva, stanje mu se poboljšalo. Sudija mu je dala minimalnu kaznu, poverovala mu je.

Džo mi kaže da nije oduševljen time u kojim se slučajevima, uglavnom, određuje novčana kazna.

-To se traži od onih koji imaju. Nadobudni klinci koji su uzeli pare od roditelja da šmrču kokain za vikend. Oni kaznu neće ni osetiti, samo će nastaviti gde su stali.

ČLAN 247 - OMOGUĆAVANJE UŽIVANJE OPOJNIH DROGA

- Svaka priča o tome da drogu nose ortaku je užasno glupa jer tada priznaju teže krivično delo, omogućavanje uživanja - kaže Rašuo.

U zavisnosti od toga kakve je posledice ovo delo imalo po drugo lice, da li je nastupila smrt, ili je lice maloletno, kazne zatvora idu i do petnaest godina. Namera zakonodavca u ovom slučaju je da je teže delo to što pojedinac narušava tuđe zdravlje, nego sopstveno.

- Ovo delo je uzročno-posledično vezano sa prethodim. Znači, ako su tebe uhvatili, uhvatili su i mene koji sam ti omogućio da uživaš opojne droge, objašnjava mi Džo iz Tužilaštva.

- Dakle, ako ti nekome omogućiš da duva u tvom stanu, ili mu ostaviš eksere u kolima, u delu si.

Ovi slučajevi se ređe sreću u praksi, ali nije nemoguće. Posebno zato što je u zakonu jasno naglašeno da onaj ko otkrije od koga je nabavio drogu može biti oslobođen kazne. Takođe, Veljko Delibašić problematizuje i ovaj član, i utvrđuje da u praksi nije moguće okriviti, na primer, vlasnika lokala koji ne zna da li se neko fiksa u toaletu, ili partnera koji deli stan sa korisnikom droge.

- Na primer, policija upadne u stan u kome se koriste narkotici i optuži držaoca stana za omogućavanje uživanja. Tu uglavnom ide negiranje - nisam znao da koriste, nisam ih mogao izbaciti, drugovi smo - kaže Rašuo.

ČLAN 246 - NEOVLAŠĆENA PROIZVODNJA I STAVLJANJE U PROMET OPOJNIH DROGA

- Trgovina drogom je delo za koje je obavezno da okrivljeni ima branioca i odbrana će zavisiti od okolnosti dela - objašnjava mi Ognjen.

Poslednji, ali ne i najmanje važan član Krivičnog Zakonika, posebno za one koji zavise od svojih dilera. I za ovo delo kazna zatvora može ići do petnaest godina u zavisnosti od toga šta se proizvodi, da li je grupa organizovana i tako dalje.

- Nerealna količina je sve što očigledno nije za ličnu upotrebu. Kad je kod tebe pronađu odmah se smatra da si ti to hteo da prodaješ i onda se dokazuje da li je tako ili nije tako - objašnjava mi Džo.

- Ako se dokaže da to nije slučaj, onda to postaje posedovanje, a ako se dokaže suprotno, to postaje teže delo koje je nadležnost Višeg tužilaštva i za koje su određene veće kazne.

Jedna od prvih stvari koje se uzima u razmatranje je da li je "roba" razmerena i spakovana u PVC kesice ili aluminijumske folije. Ukoliko ti je pronađu u kesicama, sumnja se u tvoje namere. Ipak, Delibašić opet dovodi u pitanje ovakav stav i pita "da li to što je narkotik u pakovanju (kesici) može da bude dovoljan dokaz o nameri prodaje kada se zna da korisnici dobijaju upakovane proizvode?" Presuda Vrhovnog suda KžI broj 2176/05 iz 2005. godine, u kojem je iznet stav da pakovanje ne može biti dokaz kada su u pitanju manje količine, potvrđuje opravdanost ovog pitanja.

- Ako se radi o pretresu stana tokom kog se nađe vagica, to je nesumnjivi dokaz. A čuveni su izgovori "to mi je kevi za kolače", "merim lekove", "bavim se molekularnom biologijom" - prepričava mi Džo. - Tragovi sa vagice onda pričaju priču. Često se dešava da se one brišu, ali i to opet zavisi čime je brisano i da li je ostao otisak od droge.

Svaka oduzeta opojna droga ide odmah na veštačenje u Nacionalni kriminalističko- tehnički centar pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. Krivična prijava ne može da se podnese na osnovu sumnje da je to nešto, recimo, spid, a ne prašak za pecivo. Zato, pri oduzimanju marihuane, uvek piše da je to biljka zelena boje nalik na marihuani.

- Veštačenje se nama uvek dostavlja uz krivičnu prijavu. Zanimljivo je da marihuana koja sadrži manje od 0.3 odsto supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola (THC-a) nije inkriminisana, i neće se smatrati marihuanom u tom smislu.

Od 2013. godine je uvedeno pravilo da u veštačenjima mora biti doslovno navedeno da marihuana ima preko 0.3 odsto.

- Stoga danas moramo da branimo neke stare predmete, gde je evidentno da je bilo tako, ali mi to ne možemo da dokažemo, jer je taj uzorak propao.

U Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama stoji da je zabranjeno gajenje vrsta i varijeteta konoplje (rod Cannabis) koji mogu sadržati više od 0,3 odsto supstanci THC-a. Što praktično znači da je dozvoljeno uzgajanje kanabisa koji ima manje od toga.

Ali, ako ni Tužilaštvo ne zanima za taj škart, zašto bi bilo koga drugog interesovao?

Naslovna Foto via Flickr/korisnik André Gustavo Stumpf

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu