O Stivenu Kingu, putovanju kroz vreme i Ratovima zvezda

Iz kolumni Džejmsa Franka: Moji utisci

Glavni junak romana Stivena Kinga 22. novembar '63 je profesor u srednjoj školi koji prolazi kroz vremenski portal u ostavi jeftinog restorana brze hrane i vraća se u kasne pedesete godine da bi ubio Lija Harvija Osvalda i spečio atentat na Džona Kenedija. Ali putovanje kroz vreme u ovom Kingovom delu je nešto više od pukog narativnog sredstva. Način na koji pomenuti protagonista, srednjoškolski profesor engleskog (što je ujedno i posao kojim se i sam King bavio sve do objavljivanja svog prvog romana Keri) putuje iz prve decenije 2000-ih natrag u1958. godinu je, u stvari, metafora za Kingovu sposobnost da se vrati onim istim starim žanrovima i vremenima a da pri tom ne izgubi na svežini.

Iako sam i lično želeo da otkupim prava na ekranizaciju, Džej Džej Abrams me je u tome pretekao i trenutno radi na adaptaciji ovog romana u onlajn mini serijal. Daleko od toga da imam nešto protiv Abramsa (mada mogu da se kladim da ima sasvim dovoljno vatrenih obožavalaca serijala Izgubljeni čiju zaluđenost nikada neću dostići), ali ovo je stvarno prevršilo meru. Tip je sve prigrabio za sebe.

I meni su prebacivali da sam u svakoj čorbi mirođija, da sam okupirao i previše prostora u popularnoj kulturi i da riljam po njoj k'o vepar po đubretu, da sam kao oni gosti po svadbama koji turaju prljave prste u svaku tortu i pitu. Možda sve to i jeste istina. Ali i Abrams je imao svoje TV serijale. Prvo se prihvatio Zvezdanih staza, a sada radi na meni omiljenim Ratovima zvezda. Bio je i koautor meta-romana S, u kojem priča iz prvog plana služi kao osnova za metanarativ ispričan kroz rukom pisane beleške na marginama koje jedan drugom šalju student i postdiplomac. Istina je, čovek ima isustva i zna šta radi, pa mi je samim ti jasno otkud mu prava na 22. Novembar '63, ali ipak, otkud se napravi tolika frka samo kad ja nešto uradim? Pa nisam ja jedini.

Meni su najomiljenije one Kingove priče koje se ili dešavaju u njegovom rodnom Mejnu, ili opisuju groznicu pedesetih godina prošlog veka, ili oboje – knjige kao što su To, Godišnja doba (zbirka novela koja sadrži takve naslove kakvi su Rita Hejvort i Bekstvo iz Šošenka, Daroviti učenik, Truplo i koje su sve doživele i svoje filmske adaptacije), Keri, Isijavanje i 22. novembar '63. Svi ovi naslovi su vrhunac horora i naučne fantastike koji nam žanrovskim sredstvima govore o tome kakvi smo kao ljudi, kako postupamo jedni sa drugima, kako razmišljamo, a sve to samo da bi se doprlo do još većih istina. Novele poput Trupla i Darovitog učenika čak i ne sadrže elemente fantastike, ali iz smrti i nasilja kojima su prožeta ova dva naslova na površinu izbija mračnija poruka sadržana u pričama o odrastanju.

Jezivi klovn iz romana To predstavlja sredstvo da se prikažu najdublje društvene veze među ljudima koji žive tako blizu jedni drugima. Keri i Isijavanje su briljantni portreti grubosti i alkoholizma protkani kompleksnim natprirodnim elementima. Sva lepota pomenutih alegorija je u tome što one počivaju na sopstvenim pravilima. Fantastični svetovi su podjednako autentični i onima koji im se prepuste i onima koji to ne učine. I ne zavise od alegorija kojima su predstavljeni.

Roman 22. novembar '63 krasi sve što King najbolje zna, ali i više od toga. Putovanje kroz vreme je samo premisa koja mu omogućava da se vrati onom vremenskom periodu u kojem se najbolje snalazi, a to su pedesete. Naravno da nije neophodno da Kingovi likovi putuju kroz vreme da bi on mogao da piše o pedesetim godinama. Dovoljno bi bilo samu priču smestiti u prošlost, baš kao što je on i do sada toliko puta činio, ali putovanje kroz vreme nam pruža priliku da se Kingu kao piscu pridružimo u postavljanju scena iz prošlosti.

Priče kakve su Truplo i To, King je smestio u identičan dekor jednog vremena, ali nije u mogućnosti da na to skrene pažnju meta-naracijom kao što to čini u 22. novembru '63. U knjigama u kojima se samo radnja odvija u prošlosti King može da dočara čitaocu obilje detalja: frizure u stilu „pačije dupe", ulični žargon, stare automobile kakvi su krajsleri i sanbimovi, kao i rasizam u duhu tog vremena – ali ne može da ih naglasi reakcijama glavnog junaka kao što to može sa svojim putnikom kroz vreme iz 22. novembra '63.

Jer kad se pomenuti profesor vrati u 1958. godinu, on može da se čudi tome koliko se olako koriste reči tipa „čivut" ili „ganci", da se sladi pravim ukusima kakve su mleko, jastog i govedina imali u poređenju sa njihovim surogatima kakvi nam se serviraju u 21. veku. Ili da se iznenadi izostankom svih onlajn draži na kakve je naviknut i čudi se vlastitoj zavisnosti od elekronskog univerzuma.

King je jedan od naših najvećih pripovedača, a ubacivanjem motiva putovanja kroz vreme u romanu 22. novembar '63 sada je u mogućnosti da se vrati jednom od svojih najvećih izvora inspiracije i ponovo otkrije nešto originalno. Siguran sam da će se Džej Džej Abrams kao stegonoša trekija, a sada još i svega što mu je Lukas ostavio u amanet, pokazati i kao dostojna desnica i Kingu u njegovom najboljem izdanju.