​Upoznajte saudijsko-arabijski blek metal bend koji krši zakon time što je blek metal bend

Blek metal bendovi nikada nisu marili za religiju. Ali u delovima sveta gde religija ume da bude svirepa, bendova koji su inspirisani Batorijem, Mejhemom ili Burzumom ima malo i retki su.

Pretpostavljamo da je tako jer je mnogo lakše biti anti-hrišćanski metal bend u SAD, nego anti-islamski bend u Saudijskoj Arabiji. U Americi, prepreke na koje možeš da naiđeš svode se na to da čuješ kako tvoja mama priča svojoj prijateljici kako „prolaziš kroz fazu". U Saudijskoj Arabiji, suočavaš se sa izopštenjem iz društva, i mogućnošću kazne zatvora ili smrtne presude.

Imajući to na umu, moramo odati poštovanje jedinom blek metal bendu u Saudijskoj Arabiji, „Al Namrudu", čiji tekstovi sadrže mnogo stvari zbog kojih bi mogli da budu osuđeni na smrt. Stupio sam u kontakt sa gitaristom i basistom Mefistom, i proćaskao s njim.

VICE: Kako je nastao „Al Namrud", i šta znači to ime?

Mefisto: Tri čoveka su se dogovorila da pretope svoju agresiju u muziku, konkretno u blek metal. Izlišno je je reći, koncepcije koje prate blek metal opisuju naša iskustva. Kreativna ideja benda je da se kombinuju arapske notne skale sa blek metalom i tekstovima na arapskom. Osnovni cilj je bio da se stvori nešto zarazno i žustro, što ispunjava formu ekstremnog metala.

Al Namrud je arapsko ime za vavilonskog kralja Nimroda, moćnog tiranina koji je krvavo vladao Vavilonom i porazio vladara svemira, prema dogmama jednobožačkih religija. Ime Al Namrud savršeno se uklapa u poruku benda. (Al Namrud se bukvalno prevodi kao „nevernik".)

Čime je motivisan vaš tako strastven anti-religijski stav u tako krutoj islamističkoj zemlji?

Religija nam je dozlogrdila. Smučilo nam se sve što ima veze s njom. Ja lično sam odlazio kod psihijatra. Posavetovao me je da moram da izrazim svoja osećanja kada se razbesnim. I sada smo tu gde smo, izražavamo se. Šta bi moglo više da motiviše od života u društvu gde religija kontroliše sve? U suštini, ljudi ovde nemaju prava da rade bilo šta. Islamski šerijat nas poseduje. Sve što činimo mora da bude potvrđeno u islamu, i da ga društvo priznaje. Postoje dve neobuzdane sile: religija i društvo. One su u međusobnoj interakciji i dopunjuju se.

U kom smislu?

Iako postoji mnogo licemerija, dokazano je da se lokalno stanovništvo itekako zalaže za islamski sistem. Na primer, muzika je u islamu generalno zabranjena, ali muslimani je slušaju, uz verovanje da „bog prašta". Ali kada je u pitanju sloboda izbora, „bog nikada ne prašta". Za pojedinca je sve zacrtano, od rođenja, do smrti. Dete se rodi i vaspitava kao musliman, i nikada ne dobije priliku da izabere neku drugu religiju. Obrazovanje je veoma pristrasno i usredsređeno na islamski svet. Nema prilike za sagledavanje drugačijih gledišta. Jedino gledište koje sme da se usvoji je ono tradicionalno, koje odobrava religijska praksa. Sloboda izražavanja je zločin, a to se opravdava time da bi mogla „da poremeti mir". Čak ni za brak ne smete da izaberete partnera. Stariji to čine za vas. Ovaj društveni pristup, pomešan sa religijskom kontrolom, u našoj zemlji se praktikuje bez pogovora.

Muzički video spot za „Bat Al Tha ar Nar Muheja"

Kako si počeo da se zanimaš za hevi metal? Ne verujem da je pretrano lako bilo naći albume blek metala u Saudijskoj Arabiji.

Do toga je došlo postepeno, naravno. Kada smo se upoznali sa metalom, počeli smo od osnova, i stigli do ekstrema. Dopadao nam se koncept blek metala, jer opisuje iracionalnost religije. Naravno, taj kontekst postoji i u drugim žanrovima, kao što je det metal, ali naginjali smo blek metalu jer sadrži mnogo elemenata pank metala, u kojem ima sjajne muzike i koncepata. Kupovali smo diskove u susednim zemljama i diskretno ih krijumčarili. Obrazovali smo se o spoljnom svetu čitajući prokrijumčarene knjige, zahvaljujući nekim neverovatnim, ludim prijateljima, a onda se pojavio internet i u ogromnoj meri proširio naša saznanja.

Pročitao sam da nikada ne koristite svoja prava imena i ne objavljujete svoje fotografije, i da čak ni članovi vaših porodica ne znaju da se bavite metalom. Sigurno je naporno truditi se da do te mere ostaneš anoniman.

Uopšte nije. Mi ovo radimo od malih nogu. Mislim, od malena imamo drugačije poglede na svet od ostatka ovdašnjeg društva, i naučili smo da nije izvodljivo podeliti te poglede s drugima. Neki od nas su se žestoko potrudili da se uklope i podele naše misli s drugima, ali su završili u zatvoru. Samim tim smo od ranih dana mentalno izolovani od svoje okoline. Kada je reč o pristupu muzici, primenili smo istu metodologiju snalaženja.

Šta misliš, zašto toliko malo bendova govori negativne stvari o islamu, uprkos činjenici da hevi metal bendovi često u svojim tekstovima imaju anti-religijske stavove?

Zato što jednostavno nemaju iskustva s njim. Današnje hrišćanstvo je pasivno. Crkva izgleda ne kontroliše državu. Kakav god da bes ti ljudi osećaju prema crkvi, to ne može da se poredi sa islamističkim režimima. U evropskim zemljama postoji sloboda govora, i smeš da kritikuješ crkvu, ali to nije dozvoljeno u bliskoistočnim zemljama. Sistem to ne dozvoljava. Islam je na Bliskom istoku moćniji nego bilo gde na svetu. Svaka politika mora da sledi šerijat, i to se dešava sada, 2015. godine. Znamo da su pre 400 godina činjena zverstva u ime crkve, ali to isto se događa sa islamom sada, u ovo doba.

Na kakve prepreke nailazite kada je u pitanju snimanje vaše muzike?

Prepreke su više nego kolosalne. To je kao da živiš u pećini, a tražiš da ti uvedu struju. U radikalno islamskim zemljama, muzika se po islamskim zakonima smatra za zločin. Živimo svoje živote u izolaciji. U suštini, krijemo svoje identitete, i naše muzičke sklonosti su najstroža tajna. Rizično je, i rizik postaje veći kada pokušamo da popularišemo svoj bend. Ali prepreke ne prestaju samo na društvenom aspektu. Nedostupnost pristojne muzičke opreme je takođe veliki pitanje, i uvoz opreme u zemlju može da bude problem.

Jeste li ikada imali koncert, ili je to prosto nemoguće?

Nemoguće je, jer je nezakonito. Mogli bismo da budemo osuđeni na smrt kada bismo odsvirali koncert.

Vaši tekstovi često govore o demonima i duhovima Arabije pre islama. Šta vas inspiriše na to?

U školi smo učili da su Arapi živeli u potpunom mraku pre nego što je došao islam i prosvetlio ljude, ali nama je istorija mnogo zanimljivija nego svet nakon uspostavljanja islama. Takođe volimo neke arapske priče iz srednjeg veka, kao što je „Hiljadu i jedna noć".

Napomenuo si da u svojim aranžmanima namerno koristite muzičke instrumente ovog podneblja. Možeš li da mi kažeš nešto o tome?

Da. Kada napravimo neku pesmu, možemo da naslutimo da li bi u nekom delu legao arapski instrument, kao što su ud ili kanun. Komplikovano je uklopiti četvrt-tonove sa gitarskim štimom. Kada to rešimo, ostalo ide samo od sebe. Nismo ne znam kakvi stručnjaci za muzičku produkciju. Jednostavno pravimo muziku koja prija našim ušima. Neke stvari dolaze spontano, a neke zahtevaju reviziju i redigovanje.

Misliš li da će doći dan kada će Saudijska Arabija imati potpuno funkcionalnu blek metal scenu?

Sudeći po smeru u kojem se ova zemlja kreće, rekao bih da se to neće dogoditi ni za hiljadu godina.

Hvala, Mefisto.