Naučnici pri Univerzitetu Tianjin u Kini napravili su malu šolju (prečnika oko 4cm) od DNK plastike, nove vrste bioplastike koja sadrži niti DNK dobijene iz sperme lososa. Kolaž: VICE / Fotografije (L) BarbaraJackson, Pixabay. (D) American Chemical Society
Naučnici su posvećeni pronalaženju novih načina da se umanji količina plastičnog otpada, a supstanca koja se, iznenađujuće, pokazala kao ključni sastojak potreban za dobijanje zelene alternative za regularnu plastiku je izgleda sperma lososa. U naučnom radu objavljenom 14. novembra, tim naučnika sa Univerziteta Tianjin u istočnoj Kini objašnjava kako su razvili novu vrstu bioplastike, za čiju izradu je, pored drugih hemikalija, potreban DNK dobijen iz sperme lososa.Prema podacima navedenim u ovom radu, niti DNK iz sperme lososa rastvaraju se u vodi i mešaju sa jonomerima, vezivnim hemikalijama, čime se stvara gel koji se može izliti u različite oblike i onda sušiti zamrzavanjem.Finalni proizvod je materijal koji podseća na plastiku, ali je njegova proizvodnja stvara 97 posto manje emisije ugljenika, u odnosu na standardni proces proizvodnje plastike. Ovi istraživači kažu da je njihova bioplastika dosad najodrživija vrsta plastike na svetu. U ovom istraživanju, naučnici su napravili malu šolju i delove slagalice od ovog materijala, koji nazivaju DNK plastika. Čitav proces proizvodnje ove inovativne plastike je visoko održiv - od ekstrakcije sirovog materijala iz bioobnovljivih izvora, p sve do činjenice da ova plastika uz pomoć enzima može rastopiti i na taj način odložiti. DNK plastika je takođe izuzetno reciklabilna, pošto se uz pomoć vode može omekšati i remodelovati u druge oblike. Ovaj proces reciklaže bioplastike bi “unapredio razvoj održivih materijala”, navodi se u ovom istraživanju, koje je objavljeno u Journal of the American Chemical Society.Svake godine se širom sveta proizvede oko 300 miliona tona plastike, od koje je većina za jednokratnu upotrebu, pri čemu je priroda ovim otpadom zagađena godinama, nakon što se on baci. Industrija proizvodnje plastike u SAD pretpostavlja se da će prestići industriju proizvodnje uglja, čime će postati najveći izvor emisije gasova zelene bašte u ovoj državi do 2030. godine, navodi se u skorašnjem izveštaju inicijative Beyond Plastics.Bioplastika je nastala kao održiva alternativa za plastiku. Pravi se od organskih materijala, kao što su kukuruzni skrob, piljevina ili otpad od hrane, tako da proizvodnja bioplastike ostavlja manji karbonski otisak i obično je biorazgradiva (iako to nije slučaj za svaku vrstu bioplastike).Bilo kako bilo, postoje sumnje da li je postojeća bioplastika uopšte tako zelena kako se čini. Naučnici pri GNS Science, istraživačkom centru sa Novog Zelanda, objavili su istraživanje na temu autentifikacije bioplastike, i podaci dobijeni ovim istraživanjem pokazuju da je loše razumevanje koncepta bioplastike uznemirujuće učestalo. Od 37 proizvoda koji su obeleženi da su bioplastika, njih 19 tvrdilo je to lažno. Drugim rečima, u pitanju je prevara. Ipak, stvaraoci DNK plastike nadaju se da će ovaj materijal jednog dana stići do masovne proizvodnje. Iako se u Tianjinu koristila sperma lososa, ovi naučnici kažu da je proces proizvodnje moguć sa širokim spektrom izvora DNK, na primer od voća i algi. Masovna proizvodnja DNK materijala i daje je izazovna, naveli su oni, ali ne i nemoguća. “Potencijal DNK koja bi se brzo i masovno proizvodila na tržištu je od velikog značaja za buduću implementaciju DNK plastike”, naveli su oni.
Reklame
Reklame