Ovi gerilci tajno seju spore magičnih pečuraka po šumama

Ne potcenjujte magične pečurke: ove izuzetno halucinogene gljive pojavljuju se skoro svuda širom sveta, šireći se kroz tlo kroz misterioznu mrežu micelijuma koja povezuje celo carstvo gljiva.

Ono što se dešava iznad zemlje je druga priča. Spore pečuraka se kreću zahvaljujući prirodnim procesima kao što su vetar, životinje i, u poslednje vreme, gerilci-gorani koji diskretno pokušavaju da poseju što više pečuraka.

Oni izlaze “na teren” širom Kolorada, Oregona, Kalifornije, Vašingtona i drugde da bi okolo bacali ivericu zasejanu sporama pečuraka i ispaljivali milione spora iz vodenih pištolja. Psihodelična filantropija na industrijskom nivou.

„Poslednjih nekoliko godina primetio sam značajan pad populacije magičnih pečuraka u našoj oblasti“, kaže Džef Paterson, duvač stakla iz Bremertona u Vašingtonu. „I tako je jedini način da se borimo protiv toga - da više sadimo. Imaju lekovite moći za zavisnost i depresiju. Jedne sam noći pojeo koliko sam mogao i probudio se i od tada nisam popušio ni jednu cigaretu."

Ovo verovanje u pečurku se ogleda u njegovom radu. „Evo eksperimenta u visokotehnološkoj tehnologiji za pravljenje zasada psilociba“, kaže on u video snimku na Instagramu objavljenom na njegovom fidu, koji ima više od 50.000 pratilaca, dok puni pištolj za na vodu sa sporama. „Kao, zdravo, samo ću da šetam okolo i ispolivam malo spore svuda... Ah, nadam se da ovo funkcioniše – previše se zabavljam.“

There is, of course, a high chance that the vast majority of spores spread in this cowboy fashion will not spawn shrooms. But Patterson – who has been dubbed the “Johnny Appleseed” of magic mushrooms, after the pioneering nurseryman who planted thousands of apple trees – is gambling on depositing millions, if not billions, of spores in an afternoon. 

He, like other guerrilla mycologists, is playing a percentage game. Even if only one percent take root, that’s a whole lot of shrooms. “I grew up picking, and it was freaking amazing,” he reflects. “And I would love for the future generations to be able to experience that as well.”

Patterson isn’t shy about his activities, even though Washington lawmakers are still deliberating over a bill to legalise psilocybin. “A few of us have been stopped by police or other people who are curious about why we are digging in the wood chips,” he says. “Whenever we've been approached, we just say things about mushrooms that most people get bored with and they leave you alone. Cops often say you may be trespassing, you should go now.”

As psychedelics become increasingly popular, Patterson believes spore spreading will counter any reckless picking by newbies in the wild. He’s not the only one – a growing legion of  amateur mycologists are taking matters into their own hands to ensure that there is no serious depletion of shroom stock, as is already the case with the cactus peyote. 

Naravno, postoji velika šansa da velika većina spora koje se šire na ovaj kaubojski način neće iznedriti pečurke. Ali Paterson – koji je nazvan „Džoni Eplsid” magičnih pečuraka, po američkom pioniru koji je zasadio hiljade stabala jabuke – kocka se sa deponovanjem miliona, ako ne i milijardi, spora u toku jednog popodneva.

On, kao i drugi gerilski mikolozi, igra igru velikih brojeva. Čak i ako se samo jedan procenat ukoreni, to je puno pečuraka. „Odrastao berući pečurke, i bilo je jebeno neverovatno“, razmišlja on. „I voleo bih da i buduće generacije to mogu iskusiti”.

Paterson se ne stidi svojih aktivnosti, iako poslanici u Vašingtonu još uvek razmatraju predlog zakona za legalizaciju psilocibina. „Nekoliko nas je zaustavila policija ili drugi ljudi koji su radoznali zašto kopamo u sečku“, kaže on. „Kad god nam se obrate, samo krenemo da pričamo stvari o pečurkama koje većini ljudi dosade i one vas ostave na miru. Policajci često kažu da možda narušavamo posed, i da bi trebalo da idemo."

Kako psihodelici postaju sve popularniji, Paterson veruje da će se širenjem spora suprotstaviti svakom nepromišljenom branju od strane početnika u divljini. On nije jedini – rastuća legija mikologa amatera uzima stvari u svoje ruke kako bi osigurala da ne dođe do ozbiljnog iscrpljivanja zaliha pečuraka, kao što je već slučaj sa kaktusom pejotom.

„Osećam srodstvo sa samom gljivom: delujem pod upravom gljivice“, kaže Stiv, penzionisani hemičar i pionir pokreta za širenje spora. (Nije želeo da koristi svoje pravo ime.) On i njegovi drugovi pojačavaju svoje aktivnosti u strahu od toga da će veliki igrači ući da kapitalizuju tržište magičnih pečuraka.

Postoje i strahovi od oskudice u delovima SAD. Oblasti koje su ranije bilo bogate pečurkama su sada potpuno obrane — uključujući i korišćenjem grabulja i lopatica — od strane amatera koji ne beru na održiv način. „Ne volimo da izlazimo i nalazimo zgažena staništa“, kaže Stiv, ali umesto da samo besne, on i njegova ekipa su rešili „učine nešto po tom pitanju“.

Razlog zašto ljudi „šire ovaj micelijum okolo je zato što svi osećamo da dolazi korporativna priča i to nam se ne sviđa“, dodaje on. Stiv tvrdi da je sam stvorio stotine zasada čarobnih pečuraka u SAD: „Ovo je način na koji mogu učiniti iskustvo dostupnijim. Ali ima mnogo ljudi koji rade veće i složenije stvari.”

Nedavni kratki dokumentarni film, Azurescens: Through the Blue Lens, sadrži interjvu sa ključnim organizatorom jedne velike zajednice širitelja gerilskih spora na severozapadu Pacifika. „Okupljamo se sa što više spora i nosimo na mesta za koja mislimo da će biti plodno tle“, kaže on, a lice mu prekriva maska zbog straha od hapšenja.

Seju spore, obeležavaju lokaciju i vraćaju se u roku od godinu ili dve da provere zasade. Na jednom neotkrivenom mestu, on tvrdi da je njegova grupa nedavno „posejala područje sa nešto više od 50 galona vode sa sporama“.

Psilocibin je u Americi zabranjena supstanca u skladu sa Zakonom o kontrolisanim supstancama, ali reforme u Oregonu i Koloradu koje se zalažu za pečurke podstakle su određene aktiviste da se bore za rekategorizaciju. Mnogi sada rade sa više samopouzdanja nego ikad.

Prošlo je neko vreme da pokret stigne do ovde. Od ranog shvatanja da magične pečurke rastu u izobilju širom SAD od sredine 1950-ih, berači pečuraka su se širili spore putem starovremenskih metoda.

Ali sadašnja era počela je 2008. godine kada je mikolog amater Piter Mekoj, preko grupe za kampanju poznatu kao Front za oslobađanje spora, objavio Radical Mycology (Radikalna mikologija), vodič sa „pozivom na sporulisanje“ svih vrsta pečuraka, od ukusnih lisičarki do njihovih rođaka koje omogućavaju tripovanje. Hiljade ljudi su to pročitale, kaže autor.

Mekoj kaže za VICE da ne zna da je iko ikada bio uhapšen zbog gerilskog širenja magične pečurke, ali „čak i danas neki ljudi još uvek nerado priznaju stvari“.

Ali ne on: „One su veoma agresivne vrste, koje se veoma lako uzgajaju na otvorenom“, kaže on za azurescens i cianescens, dve posebno snažne halucinogene vrste koje potiču iz njegovog rodnog grada države Oregon. (Napomena za sve potencijalne baštovane: širenje alohtonih vrsta je loša ideja.) „Poznavao sam ljude koji su to radili oko mog univerzitetskog grada Olimpije, u Vašingtonu, i rasle su u izobilju. Jednog popodneva u jesen, primetio sam da je celo dvorište jednog prijatelja prekriveno desetinama kilograma psilocibe cianescens.”

Mekoj kaže da je popularnost njegovog magazina "eksplodirala" nakon objavljivanja. Konferencija pod nazivom Radical Micology Convergence usledila je 2011. godine, pre nego što je knjiga sa detaljnijim objašnjenjima prodata u 10.000 primeraka, kaže on. Konvencija je imala svoje šesto izdanje u Oregonu u oktobru 2022.

„Ulazimo u potpuno novu eru odnosa između ljudi i gljivica“, objašnjava Mekoj. „Ono što danas znamo o ekologiji gljiva – kako one stupaju u interakciju sa okolinom, u skladu sa našom sposobnošću da ih gajimo sa lakoćom – nikada u istoriji nije bilo dostupno ljudima. Bila je potpuna misterija kako uzgajati pečurke pre 100 godina, uglavnom. To je jedna od poslednjih granica prirodnog sveta."

Nije samo čarobna raznolikost pečuraka od koristi ljudima. Mnogi entuzijasti mikologije, poput Mekoja, šire sve vrste. „Naterajte sve da jedu gurmanske pečurke“, kaže Nik Filips, nakon što je vodio nedavni gerilski događaj Psihodeličkog društva u Londonu, gde su zasadi ne-psihoaktivnih pečuraka raspoređeni u parku. "One jačaju imunološki sistem ljudi."

On smatra da bi povećana divlja proizvodnja trezvenih sorti poput šitake dovela do sniženja cena u prodavnicama i da bi povećana javna potrošnja značajno poboljšala javno zdravlje. Naučnici su otkrili da jedenje čitavog niza vrsta pečuraka može obezbediti zaštitu od raka, Alchajmerove i srčanih bolesti zbog visokog nivoa antioksidanata. „Ovo bi trebalo da bude od nacionalnog interesa“, kaže Filips.

Ali veštine širenja spora su neosporno prenosive. Neki su napustili radionicu tvrdeći da bi mogli da počnu da koriste znanje kako bi oprašili zelene površine magičnom sortom. „Moja misija je da omogućim drugim ljudima lak pristup magičnim pečurkama“, kaže jedan učesnik. „Zaista je važno da ljudi budu u stanju da se povežu, vrate u kontakt sa prirodom, a zatim počnu da sprovode promenu”.

Po povratku u Vašington, Paterson se sprema za još jedan izlet sa sporama jednog od svojih omiljenih sojeva. „To je tako virulentna vrsta da će pojesti svaki komadić drva koji možete zamisliti“, kaže on. „Za šest meseci će narasti od trideset santimetara do tri metra. Mi smo posvećeni tome da pečurke budu ovde za buduće generacije."