Kako je vakcinacija protiv kovida u Francuskoj prerasla u haos

PARIZ –Treći talas COVID pandemije širi se Evropom, pojačan greškama političara i njihovim haotičnim donošenjem odluka.

Trka oko vakcina, pa onda spora vakcinacija, kao i problemi nastali nakon skorašnjeg debakla vakcine kompanije AstraZeneca za samo nekoliko nedelja prikazali su svetu haos u kome se Evropska Unija nalazi.

U Francuskoj, predsednik Emanuel Makron optužen je da je jedan od predvodnika ove haotične ere u kojoj se Evropa nalazi. Dnevni list Libération naziva ga “jelisejski soj”, što je referenca na sedište predsednika, kao i visoko-renosivi soj kovida koji je prvo detektovan u Ujedinjenom kraljevstvu.

“Makron je verovatno odgovoran za treći talas koji pogađa Francusku”, kaže Felipe Marlije, profesor francuske i evropske politike na Londonskom univerzitetskom koledžu. “Do pre nekoliko meseci, činilo se da njegov pristup funkcioniše. Upak, arogancija je odigrala svoju ulogu i ubrzo upropastila situaciju.”

U četvrtak uveče, francuski premijer Žan Kasteks najavio je zatvaranje šesnaest departmana, u trajanju od četiri nedelje, uključujući i region gde se nalazi glavni grad Pariz, što znači da će ove mere pogoditi više od trećine populacije ove države - više od dvadeset jedan milion stanovnika.

“Situacija se ubrzano pogoršava i približavamo se broju od sto hiljada preminulih od posledica kovida”, napominje on, u danu kada je u Francuskoj registrovano 35.000 novih slučajeva zaraze ovim virusom, i to drugi dan za redom - što je najveći zabeležen broj od novembra. “Ova situacija se samo pogoršava. Naša odgovornost je da nam kontrola nad situacijom ne izmakne iz ruku.”

Pomešani signali i neodlučnost francuske vlade kada se radi o nabavci vakcina, prema rečima političkih analitičara, samo je pogoršala već lošu situaciju ge je broj anti-vaksera sve veći.

Makron je mesecima odbijao da zatvori Pariz, kao i da uvede strože mere, uprkos apelima istaknutih doktora, uključujući i Žan-Fransoa Delfrasija, predsednika francuskog naučnog saveta, koji je od kraja januara pozivao na pooštrenje mera.

Njegovo odbijanje da uvede mere dovelo je do raskola sa najbližim saradnicima. Stanislas Gverini, vodeći čovek Makronove partije čak ga je u javnosti nazvao tvrdoglavim, a sve zbog toga što do sada nije pooštrio mere.

Kritičari ukazuju na to da ove mere nisu iste kao što su bile početkom pandemije: iako “ne-esencijalne” prodavnice neće raditi, a putovanja će biti ograničena, oni u regionima pogođenim merama neće imati ograničenja izlaska na ulicu, a i škole ostaju otvorene.

“Već mesecima pozivamo na uvođenje nekih mera”, izjavio je Dominik Kostaljiola, epidemiolog na Sorbona Univerzitetu u Parizu, ukazujući na porast broja obolelih od britanskog soja, koji čini 75% ukupnog broja zaraženih u Francuskoj. “Dobra vest je da se nešto konačno dešava. Ipak, sada kada su napokon uvedene, mere nisu dovoljno stroge. Nadajmo se da će imati uticaj na stišavanje ove krize.”

Ni drugi vodeći političari u Francuskoj nisu ništa manje nesigurni. U nedelju je premijer Kasteks rekao da “ni najmanje ne sumnja” u bezbednost Oksfordove/AstraZeneca vakcine, nakon što su mnogi, pretežno u Nemačkoj, izrazili zabrinutost nakon što su primećeni neželjeni efekti gde je dolazilo do pojave trombova, mada je evropska Agencija za lekove i SZO ubrzo su odbacili ovu zabrinutost kao neosnovanu.

Ipak, manje od 24 časa kasnije, i Makron je najavio da će Francuska pratiti primer Nemačke i povući AstraZeneca vakcinu, što je dovelo do domino efekta u više od deset evropskih država.

U četvrtak, nakon što je evropska Agencija za lekove još jednom ovu vakcinu ocenila kao “bezbednu i efektivnu”, francuski ministar zdravstva Olivije Veran rekao je da će se vakcinacija nastaviti.

Brižit Otran, emeritus profesor imunologije na Sorbona Univerzitetu i članica Naučnog komiteta za COVID-19 vakcine, ove događaje na internacionalnom nivou naziva “masovnom panikom”.

“Kao kada ste u masi, ukoliko vidite da ljudi trče, i vi ćete početi da trčite, iako ne znate zašto tačno trčite”, objašnjava ona. “Ovakve odluke govore manje o statistici, a više o tome koliko panika utiče na to da imitiramo ono što vidimo oko sebe.”

Kao šlag na torti opšte konfuzije, Kasteks je u petak primio prvu dozu svoje AstraZeneca vakcine “kako bi pokazao građanima da je vakcina način da izađemo iz krize i da je bezbedna.”

Ipak, možda je prekasno za ovakav potez. Istraživanje javnog mnjenja u Francuskoj u sredu, započeto odmah nakon što je najavljeno povlačenje vakcine, otkrilo je da samo 20% stanovnika veruje AstraZeneca vakcini, u poređenju sa čak 52% koji su rekli da veruju BioNTech/Pfizer vakcini. 

Poverenje građana je već značajno narušeno time što je Makron u januaru bez dokaza rekao da je vakcina “poprilično neefektivna” za ljude starije od 65, pre nego što je promenio narativ. AstraZeneca, najavljeno je, u mogućnosti je da dostavi Evropskoj Uniji veliki broj vakcina početkom ove godine, ali je proces odobrenja upotrebe vakcine spor, i trajao je duže od mesec dana u Britaniji.

Cilj EU je da vakciniše sedamdeset odsto stanovništva do septembra, iako ovaj cilj deluje gotovo nemoguće postići - ipak, uzevši u obzir da više nije član EU, Britanija ide svojim tempom. Ujedinjeno Kraljevstvo namenilo je 39 doza vakcina na sto stanovnika, dok je EU dobila samo 11. Takođe ne pomaže ni to što je novi soj kovida detektovan u jednoj francuskoj bolnici u Bretanji.

“EU se ne snalazi dobro”, kaže profesor Marlije. “Na svim nivoima - bilo da se radi o predsedništvu Unije ili čelnicima država - Evropa se jako loše snalazi. Makron je takođe sebe stavio pod loše svetlo.”

Ovi loši koraci doveli su do atmosfere u kojoj mediji u Francuskoj prenose da nezadovoljstvo zdravstvenih radnika Makronovim odlukama, koji mu okreću leđa, nakon što je on razgovarao sa zaposlenima u jednoj bolnici. Ipak, ispostavilo se da je u pitanju nameštena perspektiva.

Ukoliko javnost ne veruje vodećim ljudima, to može imati uticaja na tradicionalne političke institucije, upozoravaju stručnjaci, a predsednički izbori trebalo bi da se u Francuskoj održe već sledeće godine.

A kako istraživanja javnog mnjena najavljuju da bi desno orijentisana Marin Le Pen moga pobediti, Makron što pre mora da se otrese imidža glavnog bolesnika Evrope.

“Situacija je loša na političkoj sceni u Francuskoj i Le Penova je sve bolje kotirana u istraživanjima”, kaže Marlije. “Makron ne želi da izgubi podršku uvođenjem mera. Ipak, ovako gubi na oba fronta. Čini se da je očigledno neuspešan.”