Da li možete da dobijete rak ako povremeno zapalite cigaretu

Ah, prijatelji. Oni su poput porodice, ali više kul. Potpuno prilagodljivi. Ako padneš, neki od njih će se naći da te podigne. Ali koliko god prijatelji bili sjajni, oni rade i neke prilično glupe stvari. Stvari od kojih poludiš. Ponekad deluje i ludo što blejiš sa ljudima koji prave tako loše odluke. Stvari koje, kada bi se pročule, bi bile nezamislive za bilo koga sa trunkom samopoštovanja. Srećom po vaše prijatelje, imaju vas koji će u njihovo ime pitati najmračnija pitanja. I srećom po tebe, pokrenuli smo ovu novu kolumnu kako bismo odgovorili na ta neprijatna pitanja.

Scenario: Tvoj prijateljica konstantno na žurkama uzima cigarete od drugih, zato što bi je kupovina čitave pakle učinila pravim pušačem.

Nada: Da, one predstavljaju štapiće kancera samo ako ispuši dovoljan broj.

Realnost: Povremeno pušenje je bolje od konstantnog, ali da parafraziramo Smokija Robinsona, ukus duvana je gori nikakvog ukusa. Mnogo gori. Izvini.

Kako se ispostavlja, pušenje ne funkcioniše poput – što bi naučnici rekli – odnosa doze i efekta, kada se rizik povećava svakim dimom koji povučete. Ne, u surovoj realnosti čak manje doze duvana imaju oko 70 odsto štetnih efekata kojih prouzrokuje aktivno pušenje, prema analizi istraživanja nekontinuiranog pušenja.

Žene koje puše između jedne i četiri cigarete dnevno imaju pet puta veće šanse da dobiju rak pluća nego nepušači; muškarci imaju tri puta veće šanse. Jedna ili više cigareta dnevno takođe povećava šanse da dobijete karcinom jednjaka i želuca – od 140 do 325 odsto šansi kod prosečne osobe.

Čekaj, buniće se tvoja prijateljica, Ja sam samo društveni pušač koji puši manje od jedne dnevno. Pa, iako ne postoji gomila istraživanja o 41 odsto Amerikanaca koji puše manje od jednom dnevno, podaci pokazuju da se "štetni ishodi [za ovu grupu] poklapaju sa onima kod aktivnih pušača, naročito kada je reč o kardiovaskularnim bolestima."

Takođe postoji retka, ali realna mogućnost da je tvoja prijateljica sunđer za kancer. "Neki ljudi jednostavno imaju predispozicije da zadržavaju više kancerogena, tako da oni ne napuštaju telo tako brzo," izjavio je za VICE Aleksandar Prokhorov, professor bihevioralne nauke na Univerzitetu u Teksasu, Anderson centra za istraživanje karcinoma. "Ako ne znate da li vas geni svrstavaju među ljude koji lakše oboljevaju od pušačkih bolesti, biti društveni pušač je poput igranja ruskog ruleta. Ne postoji nešto poput bezbednog broja cigareta."

Šta raditi: Ako je vaša prijateljica od pušača poput Leonarda Dikaprija prešla na povremeno paljenje pljuge, potapšite je po ramenu i recite da nastavi da se trudi. Ali ako je upravo počela da puši, makar to podrazumevalo cigaretu-dve za vikend, pripremite strategiju odvikavanja.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu