​Vodič za srpske banke ili pet stvari koje me izluđuju pred šalterom

Banke. Ne možeš sa njima, ne možeš bez njih. Siguran sam da imate vrlo ambivalentna osećanja prema bankama.

Ne bih preterano o opšte poznatim problemima kreditnih kupaca stanova, kao i o novim izmenama zakona o bankama koje potvrđuju ono što već godinama gledamo – da ako si dovoljno velik, ne možeš propasti.

Bavio bih se prozaičnijim temama; pisao bih o odnosu klijent – bankar. Pozvao sam jednog prijatelja bankara da na moju listu patnje da odgovore, čisto da ne budem jednostran.

Sledi lista od pet pojava koje me posebno dovode do ludila:

1. Naknada za održavanje tekućeg računa

Šta to uopšte znači? Mislim terminološki. Pošto srpski jezik nažalost nema svoj rečnik na netu (ako ima javite mi molim vas!), prisiljen sam da se pomažem Vikipedijom. Tamo piše da je „održavanje" generalno govoreći postupak kojim se nastoji održati istim neko stanje ili neka sposobnost. Ha, u ovom slučaju onda, banka pokušava da vaš tekući račun održi u istom stanju. Na primer, platite nešto web bankingom i onda vam banka vrati istu količinu novca na račun - jer ga održava! Tj. drži ga u istom stanju! E to bih već voleo da platim!

Taksu za takvo održavanje ne bih video kao nepravedno orobljavanje. Ali u eri elektronike naplatiti 200 dinara mesečno za nekakvo održavanje vašeg binarnog koda u nekoj bazi podataka je zaista previše bezobrazno. Ajde da postoje dva mastiljara sa onim navlakama na rukavima koji nešto non stop upisuju u neke papirne registre, ali koliko znam, sve banke su prešle na elektroniku.

ODGOVOR: održavanje znači slanje izvoda, sms-ova, izradu kartica, ovlašćenja, knjigovodstveno vođenje računa u glavnoj knjizi banke, korišćenje e-bankinga, odobravanje minusa, itd. To je i usluga koju klijent dobija od svog savetnika ili zaposlenih na šalteru. Banke generalno imaju pakete za tekuće račune, koji sadrže gomile besplatnih usluga u okviru te jedne cene od npr. 250 din.

2. Provizija za e-banking

Još jedna misterija. Zašto neke banke naplaćuju proviziju za e-banking. Pa valjda je ta opcija plaćanja upravo ustanovljena da bi se rasteretili šalteri i da bi banke imale manje radnika na platnom spisku. Možda postoje neki e-banking botovi sakriveni u nekom neobeleženom poslovnom prostoru? Možda je bezobrazna država smislila neke tajne akcize na ovakvo plaćanje putem www. Sumnjivo je to, mislim, to plaćanje online… Sve bez pečata je uostalom sumnjivo.

Ako neko zna zašto se plaća provizija na e-banking, molim nek mi javi!

ODGOVOR: Provizija za e-banking je manja nego za plaćanja za naloge na šalteru. Neko u službi domaćeg platnog prometa, u IT-ju, radi da bi ti nalozi išli nesmetano. Takođe, konstantno se sistem unapređuje, čuva, povezuje sa osnovnim sistemom banke i tako slično, što je skupo.

3. Šalterske radnice koje ne rade sa klijentima

Sigurno vam se nekad desilo da uđete u banku koja je krcata, a imate jednu ili dve radnice/radnika na šalteru koji ne rade sa klijentima, već nešto pišu ili kucaju po tastaturi sa ozbiljno zamišljenim izrazom na licu. Oni su jednostavno na nekom drugom mestu, u paralelnom univerzumu nekog problema. Oni u stvari ne postoje. Oni su prikaze.

Ako se neko od napaćenih klijenata usudi da ih zapita nešto, najčešće dobije ledeni pogled, ukoliko uopšte dođe i do toga. Jer nekad jednostavno ne odgovaraju na molbe upućene srpskim jezikom. Oni nešto DRUGO rade. A ti bezobrazni klijentu, kako se usuđuješ da nešto drugačije i pomisliš. Prijatelji, menadžeri u bankama, molim vas, sklonite te ljude od šaltera. Dajte im neki sto negde iza, gde se ne vide. Nek tamo rade. A ne da sede pred unezverenim klijentima koji svi uvek negde žure i koji ne mogu da podnesu da gledaju šalterskog radnika koji radi NEŠTO DRUGO.

ODGOVOR: Te radnice i ti radnici unose naloge za prenos, doznake ka inostranstvu, puštaju kredite, rade neke promene podataka, otvaraju račune za firme, rade kontrolu stvari koje su ostali zaposleni uradili, knjigovodstveno pune bankomat, primaju/šalju novac trezoru, itd. Znam da klijentima izgleda da ne rade ništa, ali to su obično najzaposleniji zaposleni u poslovnicama. A na šalterima sede jer sve banke pokušavaju da uštede, pa su poslovnice sve manje i nemaju drugo mesto za rad, osim na šalteru ili odmah iza njega.

4. Čašćavanje kreditnog referenta kada dobijete kredit.

Internet, help! Kredit je?

Narodna banka Srbije kaže da je „kredit" određeni novčani iznos koji je banka ustupila na korišćenje klijentu na određeno vreme pod određenim uslovima i uz plaćanje naknade – kamate, kao cene korišćenja tih sredstava.

Ehem, khm, khm, naglasio bih onaj drugi deo definicije – UZ PLAĆANJE NAKNADE, CENE!

Dakle, dragi klijenti, banka vam korišćenje kredita, novca koji vam je tako blagonaklono dala u koferu, dobrano naplati. Ne odmah, ali u određenom vremenskom roku, ne brinite.

Dragi klijenti, da li trgovca koji vam proda hleb častite čokoladom zato što vam je hleb prodao?

Čašćavanje zbog dobijanja kredita jedino mogu da objasnim reliktom prošlosti. Svi znamo za vremena kada su krediti uzimani, a inflacija ih jela. U današnje doba imamo i druge fenomene. Setite se Metals banke, Srpske banke, Fonda za razvoj RS, Univerzal, da ne nabrajam dalje. To je kada povlašćeni poslovni dužnici, obično dobro povezani sa političkim strukturama, dobiju neverovatno visoke kredite sa sumnjivim sredstvima obezbeđenja i naravno posle par godina prestanu da ih plaćaju.

Čašćavanje zbog dobijanja takvih kredita naravno mogu da razumem. Pa ko ne bi častio da dobije pare za džabe. Naravno ako se ne boji svoje savesti.

Tako da dragi prijatelji, pre nego krenete u radnju Swarovski da častite i impresionirate svoju zanosnu kreditnu referenktinju molim vas, prvo pročitajte plan otplate kredita. Pogledajte koliko ćete platiti za osiguranje, kamatu i „troškove obrade kredita". Gospođica sa dobrim dekolteom koja vam je kredit odobrila već je naplatila „obradu kredita", šta god to značilo. Nemojte biti zeka. Nemojte dobrovoljno doprinositi „sistemskoj korupciji" blažeg oblika.

ODGOVOR: Ja ne znam da je ikada iko od bankara tražio bilo kakav mito ili poklon. Da, dešava se da klijenti donesu čokolade ili sokove da časte, ali to je retko i obično kada kupuju stanove, kola ili tako nešto. Zaposleni to inače i ne očekuju. Postoje stroge procedure koje u svakoj banci regulišu šta je prihvatljivo primiti kao poklon, a šta mora da se odbije, pre svega u zavisnosti od cene predmeta. Poklon veće vrednosti mora da se prijavi i traži posebna saglasnost od menadžmenta da bi se primio.

5. Kurs za devize

Što uopšte banke stavljaju kurs na one svetleće table? Pa ko je još blesav, osim nesretnih koristnika kredita, da menja tamo devize. Mučenici koji plaćaju kredit nemaju ni šansu da kurs banke izbegnu. Banka im ga blagonaklono zaračuna prilikom uplate svake rate. Da se ne muče ljudi. Ali mi ostali civili, zna li neko zašto bi se devize tamo menjale? Možda neki stranci, kad dođu u Beograd, pa neće da rizikuju. Nešto kao kad se devize menjaju na granici, pa se dobije „povoljni" kurs. A da li znate da te iste banke prodaju devize menjačnicama? Za njih imaju bolji kurs. Mora da je stvar u kreditima.

ODGOVOR: NBS nas obavezuje da istaknemo kursne liste u šalter salama. Banka na domaćem i stranom tržištu novca trguje devizama i dinarima shodno svojim potrebama, te na taj način određuje kupovni tj. prodajni kurs.

Pet stvari koje bankare dovode do ludila

A sad da se ja poigram malo đavoljeg advokata. Sigurno ni mi klijenti nismo cvećke, a bogami ni država u kojoj banke operišu.

1. Nadrndani i uobraženi klijent.

Sigurno nema gore stvari nego kad vam pred šalter stane „znalac za sve", „gospodar sveta" i „neprikosnoveni autoritet u svojoj sredini", njegovo veličanstvo sveznajući klijent. Najčešće je to neki direktor ili vlasnik firme ili političar. On nema manire, tretira vas kao svog posilnog i ne propušta priliku da bude zajedljiv. Najradije biste izvadili dvocevku ispod tezge i oduvali ga sa dva pucnja.

Međutim, morate da se smeškate i ispunjavate njegove hirove. Jer on verovatno na računima ima iznose od sedam ili osam cifara koje ga čine privilegovanim. On to zna i dodatno vas gazi. Vi ste mu predjelo ili desert. Već je ranije nekog smazao. Najverovatnije nekog svog zaposlenog.

ODGOVOR: Vidi, niko ne voli neprijatnu stranku, ali moram ti priznati da ih gledamo kao na budale. Takav lik je najčešće moćan samo u svojoj glavi i želi to da dokaže onima koji su na nižoj socijalnoj lestvici od njega. Mislim, lako je iživljavati se na šalterici koja radi za 300 jura. Ne smeškamo se mi njemu/njoj zbog cifre na računu, već da ne bi pravili još veću scenu u poslovnici. Takvi dobijaju obično netrpeljive i podsmešljive poglede od drugih klijenata, a ako je neka poznata ličnost odmahuju glavom u neverici.

2. Dosadni i nesigurni klijent

Ovo je posebna vrsta. Nisu sigurni šta bi pre odabrali od vaših usluga pa vas dovode do iscrpljenja zapitkujući o pojedinostima proizvoda koji im nudite. Sve sumnjičavo proveravaju. Sabiraju provizije. Svake druge nedelje traže izvod da bi proverili da ih ne potkradate. Kada izgubite stpljenje i ljubaznost vam popusti, reaguju uvređeno i obećavaju da će promeniti banku.

ODGOVOR: Ovo dosta zavisi od stava osobe sa kojom pričaju, obično ovakve preuzme neko iskusniji i samouvereniji i time rešimo problem, ili kažemo klijentu da se vrati kad razmisli…

3. Konfuzna i šizofrena država

Šuma, neprohodna šuma propisa Republike Srbije. U šumi drveće i rastinje, zakoni i uredbe. Korov i mahovina, pravilnici i tumačenja. U borbu sa državom prvo ulazi pravno odeljenje u banci i viši menadžment. Oni su kao vodiči u šumi Amazonije. To su prekaljeni domoroci sa mačetama. Naši siroti šalterski službenici ih prate. Oni su nosači u ekspediciji koji klijenta vodi ka Eldoradu. Toj mitskoj zemlji u kojoj zlato raste na drvetu. Hodajte sa srećom, nada umire poslednja.

ODGOVOR: Uslovi poslovanja su strašni. Nama se nedeljno daju nove procedure, uredbe, zakoni… Da, jeste konfuzno, jer država nekada promeni nešto bez svesti kako će to da utiče na rad ljudi koji to treba da primene, i bez jasnih instrukcija kako nešto treba da se primeni, ili takve instrukcije dobijemo, ali su neprimenjive…Jbg, kakva smo banana republika dobro da bilo šta funkcioniše.

4. Operativni sistem

Dragi šalterski službenici, operativni sistem = skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje uređajima i računarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji (definicija sa Vikipedije).

Zdrava logika nudi pretpostavku da je operativni sistem nešto što treba da vam pomogne u poslu. Međutim, nije uvek tako.

Operativni sistem je vaš gospodar. On je vaš bičevalac i majstor intrige. On je perverzni SM majstor. On vas vodi u lavirint iz kojeg nema izlaza.

Klik taster na mišu uzdiše od isprpljenosti dok pokušavate da prebacite novac sa računa na račun. Prozori se otvaraju, u beskonačnost. Ima li kraja? Nazire li se svetlo na kraju tunela? Gde je taj ciljni račun? Gde je ta istorija plaćanja koju klijent traži? Kud se samo sakrio njegov devizni račun?

Šalterski službenik sigurno misli da ga je viši menadžement namerno i nepravedno bacio u arenu sa nadmoćnijim neprijateljem. Jer operativni sistem to jeste. On je prva verzija Terminatora.

ODGOVOR: Ovde sve zavisi od cene koju banka želi da plati. Ima banaka koje voze Bentli, ima i nas sa Fićom. Nemam šta da dodam, program ti je uvek koliko para, toliko muzike…

5. Ljubomorne kolege

Oni su posebna vrsta neprijatelja. To su bezobrazni u našim redovima. Oni ne mogu da vam oproste novo unapređenje, veću platu, to što imate novu frizuru, novu haljinu, što ste lepi, što vas šef voli, ili jednostavno što napolju pada kiša, pa na nekom moraju da se izdrndaju.

Oni su osmi putnik. Alien. Uvek su tu i ne možete ih se otkačiti.

Najbolje ih je registrovati ih i ignorisati. Međutim ne daju se oni tako lako. Doći će vam u kancelariju da istovare malo otrova. Uhvatiće vas za mišku ako ste za šalterom i u poverenju vam ispričati koliko vas onaj drugi kolega mrzi, a da su vam oni najbolji prijatelji koji samo prenose loše vesti.

Ukoliko u tom slučaju želite da ste Džeki Čen i da se iz „ljubavnog zagrljaja" izbavite džudo zahvatom ili karate udarcem, suzdržite se. Ipak ne bi valjalo da zbog njih izgubite posao. Vratite im istom merom. Istovarite im i vi malo otrova. Sigurno ga imate u nekim zalihama.

ODGOVOR: „Koleze" su mislim svuda slične, bar svuda gde radi veći broj ljudi. Uvek će biti onih koji su unapređeni „preko veze", onih koji manje rade za iste pare i slično.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu