​Koga još interesuje Liga šampiona?

RTS je izvojevao novu pobedu! Javni servis nas je obradovao novim prenosima Lige šampiona do 2018. godine, ali samo sredom naravno!  Elitno takmičenje koje više nije elitno, sa sportskim komentatorima koji ne pričaju o sportu, zvuči kao san.

Kada se RTS 2012. hvalio kako je obezbedio prenose Lige šampiona do 2015. godine, stidljivo zaboravivši da naglasi da će utorkom pravo prenosa imati Arena, koja se po gledanosti kolje sa SOS kanalom (da, frapantan podatak), dobio sam konačno slobodu da utorkom uveče radim zapravo nešto drugo osim gledanja fudbala. Jer, grupna faza Lige šampiona je postala toliko dosadno takmičenje, da je gledljiva samo ako se začini tiketom, a pošto su i velikani izvalili da mogu da se sprdaju prva tri kola, onda se ne vredi ni kladiti jer će se uvek naći neki Maribor - Čelsi da vam se usere u dobitak.

Svih ovih godina pratim LŠ, iako se pojam "krem evropskog fudbala" potpuno obesmislio otkad je formiran kvalifikacioni kostur tako da se gomila istočnoevropskog šljama nekako nađe u grupi, završi takmičenje sa gol razlikom 2:14 i jednim ili nijednim bodom. Nažalost, u međusobnim okršajima podjednakih bednika, Partizan i Crvena zvezda nikada nisu manje bedni od rivala, tako da osim fanatizma prema fudbalu, ne postoji način kako da oplemenim grupnu fazu Lige šampiona tako da bih poželeo da je pratim. Ne da ne postoji način, nego mi dođe da zarđalu viljušku zabodem sebi u vrat ako još jednom pokušam da odgledam pregled, a kamoli 90 minuta bilo koje utakmice koju nisam na sopstvenom pijedestalu kvaliteta postavio na prvo mesto. Da se ja pitam, vratio bih format takmičenja koji je izbačen 2003. godine.

Verovatno se mnogi sećaju da su tada postojale dve grupne faze, i da bi tim iz istočne Evrope ušao u Ligu šampiona, morao je da ima ​Ševčenka u timu, ili da se nada da će asteroid pasti na neku od zemalja iz "Liga petice". Bio sam srećan da kao autsajdere gledam ekipe poput Sosijedada (​Dare i Nihat, pa jel ima neko ko nije za njih navijao?), a ne sadašnje Bate Borisove, Dinamoe i Ludogorece, koji ne mogu ni stadion da napune. Ako bi neko od njih i izašao iz prve grupe, u drugoj bi ga samleli. Ali poenta je bila u tome da si u drugoj grupnoj fazi gledao zaista najboljih 16 timova u Evropi kako međusobno lome kičmu jedni drugima, pa čak i ako to nije bilo dovoljno, znaš da tek treba da odigraju četvrtfinale, pa polufinale… A sada kao derbi prve faze imam samo Bajern – Mančester siti (koji i nije derbi), eventualno Arsenal koji se raspada i Dortmund koji se raspada još više. Neko je rekao Real – Liverpul? Hm, ipak ne.

Jasno je meni da se Platini zaljubio u fotelju kao Blater i Tole Karadžić, jasno mi je i da je to jeftina kupovina glasova čelnika iz istočnoevropskih zemalja. Jasno mi je i da "danas svi igraju fudbal" i da će mnogi reći da ne razmišljam u "interesu fudbala", ali nažalost, igra je potpuno izgubila moralne vrednosti i u vremenu hiperkapitalizma postala je jedna od najunosnijih biznisa u kojem se milioni okreću iz sekunde u sekundu. Dakle, interes fudbala odavno je sporedna stvar jer je u poslednjih dvadeset godina napravljen ogroman finansijski jaz između "velikih", nauštrb "malih" i sve one romantične i lepe fudbalske priče, u kojima je David pobedio Golijata se jednostavno više ne dešavaju u evropskim takmičenjima. Nekada trofejni i ugledni klubovi nalaze se pred gašenjem ili tavore po drugim ligama, dok Real i Barselona dobijaju blanko državne kredite, a Mančester siti i PSŽ troše svuda željeni novac arapskih vlasnika. Finansijski fer plej je postao jedna farsa, tako da uzimajući u vid sve navedene faktore – kome uopšte treba Ludogorec u Ligi šampiona ako se najmoćnijima dozvoljava da rade šta hoće? Meni kao prosečnom gledaocu sigurno ne.

Ne treba ni navijačima tog kluba, koji ne postoje, kao i mnogim ostalim glibavcima koji su prodefilovali elitom zahvaljujući paroli "hleba i igara", koja se uporno servira sirotinji. Ako je ekspanzija i popularizacija fudbala još moguća u 21. veku, onda to poluprazni stadioni po istočnoj Evropi sigurno neće učiniti. Hoću da gledam fudbal zbog kvaliteta fudbala, a ne da čekam da tamo nekom Bugarinu konačno lopta pređe preko noge da bi se prodao u najboljem slučaju u Wolfsburg. Želim da autsajderi u LŠ budu ekipe poput Evertona ili Atletiko Madrida. Jer to je ono što je suštinski dobro za fudbal. I tek kada budemo imali takve underdogove, onda ćemo se nekada možda i ponovo radovati uspehu nekog uslovno rečeno "malog" kluba. Poslednje ime koje je iskočilo iz kalupa bio je Porto pre tačno deceniju, sa Žozeom Murinjom godinu dana nakon što je ukinut već pomenuti format sa dve grupne faze. Godinu dana nakon što je i Championship manager postao korporativno sranje.

Platini je uspeo da obesmisli ne samo i Ligu šampiona, već i Kup UEFA, u narodu poznatiji sada kao Liga Evrope, još jedno takmičenje koje i sami klubovi izbegavaju da igraju, i u kojem se takmiče ko neće da osvoji trofej. Praćenje bilo kog evropskog takmičenja iz perspektive srpskog navijača, bolje je nego ne igrati uopšte čak i kada sa druge strane imaš jedan Totenhem čiji igrači bi najradije raskinuli profesionalne ugovore pre nego da 90 minuta trče po srpskim terenima, i to još četvrtkom uveče. Finansijski momenat Lige Evrope je potpuno neisplativ i predstavlja napor čak i za timove kojima je uspeh i sam plasman u drugorazredni karavan evropskog fudbala. Ali ekipi iz RTS-a to i dalje izgleda ne smeta da se i time ponosi, iako su to utakmice koje bi često i navijači preskočili da mogu.