Neuništiva moć crvenog karmina i ženskog prkosa

Crveno je boja strasti, energije, senzualnosti, života i iznad svega moći. Stručnjaci govore da je u pitanju boja koja budi intenzivna osećanja, ubrzava rad srca i disanja, stimuliše mišiće i adrenalin. Ta boja nas oduvek mami u jednakoj meri u kojoj nas upozorava na opasnost. Zato ona u svojoj snazi nosi nešto mistično i magično, skoro pa onostrano.

Sa druge strane način na koji se prezentujemo svetu kroz spoljni izgled tj. kroz šminku i odeću oduvek je govorio o tome kako želimo da se pozicioniramo u društvu i koju poruku želimo da pošaljemo. Zato je više nego indikativno kada crvena boja završi na nečijim usnama, bilo da je u pitanju boja koju renesansni slikari stavljaju na usta prvoj ženi Evi, dok u ruci drži rumenu jabuku, ili je to crvena koju su vladarke kroz istoriju, kao znak moći, stavljale same sebi.

Još pre pet hiljada godina, ljude su privlačile boje i pigmenti. Prvi karmin izmislili su Sumerianici, praveći ga od mrvljenog dragog kamenja ali i belog olova. Ovim izumom šminkali su se i muškarci i žene nesvesni štetnosti olova.

Za razliku od njih, robovi faraonke Kleopatre sa više kreativnosti su pravili karmin koji je bio njen zaštitni znak. Kako

istoričari lepote

kažu, koristili su cveće, crvene okre (specifična biljka čiji plod liči na papričicu), riblju krljušt, mlevene crvene mrave i karmine (insekt crvene boje) u bazi od pčelinjeg meda. Boja na ustima tada je bila statusni simbol viših klasa tako da nije bila rodno opredeljena, ali može se naslutiti da za vreme Kleopatrine vladavine niko nije smeo da ima karmin crveniji od njenog.

Crkva i muževi mogli su da se pitaju o ženskom šminkanju, sve dok na čelo jedne države ponovo nije došla žena. Kao što je vodila računa o modi uvodeći i doslovno modne zakone a oglušujući se o crkvene, kraljica Elizabeta je puno pažnje posvetila i svom karminu. Ona je verovala da njen crveni karmin koji je sama pravila ima magična svojstva. Na žalost i on je u sebi sadržao količine belog olova koji je postepeno trovao onoga koji ga nosi polako ulazeći u krvotok. Kraljica je pronađena mrtva sa ustima na kojima je bio debeo sloj olovne mase pa je njen „poljubac smrti“ dao još jedan mističan i zlokoban prizvuk bojenju usana. Crkva je ovaj događaj iskoristila za novi napad na đavolje crvene usne. Šminkanje i kozmetiku su nazivali prevarom protiv jadnih muževa, a crvene karmine su dovodili u vezu sa veštičarenjem.

Do viktorijanskog doba moda se znatno promenila a crveni karmin, iako više nije bio pod zabranom korišćenja, još uvek je izazivao šokantne reakcije. Pa ipak, gore i od samog nošenja tog zavodljivog karmina, bilo je njegovo nanošenje u javnosti jer je muškarce navodno asocirao na intimnost budoara koja ne sme izaći van svoja četiri zida. Zato i ne čudi da je glumica Sara Bernar obožavala da nanosi karmin u javnosti. Ona je dramatično (a kako drugačije?) i senzualno, potezima četkice nanosila boju na usne, drsko pred svima. Ako je svoja intimna osećanja mogla da iznosi na pozornici, zašto ne bi mogla da se šminka i u nekom od pariskih bistroa?

Nakon završenih industrijskih revolucija, dolazi do revolucija koje se odnose na klasne i društvene odnose. Crveni karmin u priču ulazi preko sufražetkinja koje su ga delile na svojim marševima. Osim što su se borile za pravo ženskog glasa, deleći ruževe one su implicitno stavljale do znanja da žene jedine imaju prava da utiču na to kako će izgledati i šta žele da budu.

Sredinom veka, crveni karmin ponovo postaje simbol otpora. Tokom Drugog svetskog rata crveni karmini postali su simboli ženske neustrašivosti pred licem opasnosti. Hitler nije podnosio crveni karmin braneći svim ženama oko njega da ga nose. Iako je vremenom ruž postajao sve popularniji preko zvezda nemog filma, a kasnije i filmova u boji, on nije bio vezan samo za glamur. Žene su crvene karmine nosile odlazeći u fabrike da bi barem donekle bile u dodiru sa svojom ženstvenošću budući da su radile u grubim radničkim odelima vezanih kosa.

Pedesetih godina modni magazini i izazovni kvizovi, u kojima su žene testirale u kojoj meri su „nevaljalice“, promovisali su crvene karmine kao šminku za samostalne izazovne žene koje ne pitaju svoje muževe za to kako će namestiti frizuru ili izaći iz kuće. Vešte marketinške kampanje, pozicionirajući crveni karmin kao simbol pobune i neustrašivosti, podržavale su žensku emancipaciju u prevazilaženju toga da se na njih gleda samo kao na domaćice i majke.

Nakon što su ga ponosno i prkosno nosile Merlin Monro i Loren Bekol, žene su nastavile da osvajaju slobode. Ipak, krajem dvadesetog veka sa seksualnom revolucijom, sve slobodnijim shvatanjem ženskog tela i sve liberalnijim shvatanjem pozicije žena u društvu, i crveni karmin se pritajio. Sportski način života i fitnesmanija, koju je izazvala pojava Džejn Fonde i njeni video snimci za kućno vežbanje, jarku šminku su stavili u drugi plan. Pa ipak, budući da ga se Madona i Džulija Roberts nikada nisu odrekle a i da je najčešće viđen na crvenom tepihu na usnama najelegantnijih i najpoštovanijih filmskih i muzičkih zvezda on se danas smatra klasikom.

Međutim, crveni karmin je danas klasika koja je dostupna svima, a koja se nosi i uz svakodnevne odevne kombinacije. Svaki ozbiljan brend, ma koliko široku paletu boja imao zna da bi ona bez dobrog i kvalitetnog raspona crvenih nijansi bio isto što i azbuka bez slova A. Ženski prkos se izborio za to da nosimo šta želimo kad god želimo, a nova Avonova paleta karmina nam sve nijanse karmina, sa akcentom na crvene, nudi dostupne na klik od nas.

Omogućio: Avon