Zatvorenici opisuju kako izgleda tetovirati se iza rešetaka

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE Rumunija

Tetovaže se prilično često viđaju, a ma šta vam govorili roditelji, ljudi retko zažale zato što su se tetovirali. YouGov anketa pokazala je da samo oko 14% istetoviranih pokajalo. Ali nije isto da li te bezbolno šaraju u fensi salonu ili ti to radi cimer u zatvorskoj ćeliji, koristeći mastilo iz domaće radinosti, iglu od olovke, i električnu četkicu za zube.

Obišli smo nekoliko rumunskih zatvora da bismo saznali kako se tetoviraju iza rešetaka, koliko to psihološki pomaže, i da li su zažalili zbog tih tetovaža. Pričali smo sa zatvorenicima o sistemu trampe kojim se ova usluga plaća, o riziku od infekcije, i o tehničkom napretku uočenom tokom poslednjih decenija.

Posle rukovanja, Marijus skida košulju i prstom pokazuje tri imena na grudima. Prvo je nećak Klaudiju, zatim ćerka Larisa, i najzad pokojni brat Adi. Kaže da je želeo da ih nosi „blizu srca. Uradio sam ih dok me je još mučila pomisao na robiju". Na ruci ih ima još, ukupno osam, a sve tetovaže pričaju o određenim vezama.

Marijus, po prvi put tetoviran sa 12 godina, skuplja staž u brojnim kazneno-popravnim institucijama. Primetio je dva različita trenda kod zatvorskih tetovaža. Sve je počelo devedesetih godina. „Mastilo smo pravili od peta sa čizama čuvara", objašnjava on. Kao maloletan, čistio je obuću u popravnom domu. „Odereš malo nožićem, ne da se vidi, nećeš da te uhvate. Ispečeš komadiće gume pod staklom, rastvoriš ih u mokraći, i dobiješ neku vrstu mastila. Tu onda umačeš igle za šivenje, na koncu od peškira. Same tetovaže smo crtali derući kožu." Sve ovo bilo je izuzetno rizično – zatvorenicima je konstantno pretila infekcija. „Pre ili kasnije, koža više ne može da izdrži. Ali ipak sam to radio jer su i svi ostali."

Drugi metod, nešto napredniji, se i danas koristi po zatvorima. Od elektromotora četkice za zube i opruge hemijske oslove napravi se improvizovani aparat za tetoviranje.

Marijus je 2010 u zatvoru uradio ime Elena na ramenu, po devojci sa kojom je bio u kontaktu preko telefona iako je bio u braku. Istetovirali su se istovremeno da bi dokazali uzajamnu ljubav.

U to vreme njegova žena nije imala pravo posete na šest meseci jer su je uhvatili u pokušaju da mu dostavi punjač za telefon. Tako se naljutila kad je videla da je Elenu ovekovečio na koži da je bio prinuđen da preko tog imena istetovira njeno „Blondi".

Madalina ima samo jednu tetovažu, koju je na nozi uradila u svojoj 24. godini. Tetovirala bi se i ranije, ali pošto se ispostavilo da je bila trudna, morala je da odloži. Iz kataloga je izabrala cvet i leptire. „To po meni ilustruje krhkost živih bića".

Korneliju je svoju prvu tetovažu – boksersku rukavicu – uradio sa 14 godina, kada je planirao da se profesionalno bavi boksom. Stariji brat ga je ubeđivao, pa je jednog dana Korneliju izgubio strpljenje i sa dve igle samog sebe istetovirao kod kuće.

„Hteo sam da dokažem koliko sam hrabar, a većina robijaša se tetovira iz tog razloga", kaže on. „Posle je to u mojoj porodici postao veliki problem, roditelji su se ljutili."

Kasnije je shvatio da neće uspeti kao bokser, pa je postao drvodelja. Da obeleži ovu novu profesiju, uradio je tetovažu džinovske jele, drveta koje „niko ne može da poseče". U zatvoru je 1992. jelu pretvorio u krunu. „Lako je da se istetoviraš u zatvoru", kaže on. „Treba ti samo igla, mastilo, i malo hrabrosti." Kaže da se danas kaje zbog svih svojih tetovaža. „Da mogu, nožem bi ih isekao sa sebe."

Vaile ne razume zašto se neki ljudi tetoviraju po skrivenim delovima tela. „Ili je pokaži, ili nemoj ni da je radiš", tvrdi on. Svoju prvo tetovažu uradio je 1978. u vojsci, ime devojke Marijane na grudima da bi mu „bila blizu".

Vaile i Marijana su raskinuli, a njegova sledeća devojka nije bila oduševljena imenom prethodnice na ruci. „Morao sam da je slažem, rekao sam joj da je Marijana poginula", priznaje on.

Slično kao i Korneliju, Vaile bi rado uklonio sve svoje tetovaže. „Ako te uhvate, mogu da te identifikuju po njima. Ne treba im nikakva forenzika, odmah znaju ko si. Ne možeš da se izvučeš."

Pitam Kristijana koliko tetovaža ima i šta mu one znače, a on uzdiše. Ne zna odakle bi počeo, toliko ih ima. Najzad mi kaže da je prvu uradio „spolja", ali većinu u zatvoru. „Za mene je to stil življenja, uživam u tome", kaže on.

Omiljena mu je džinovski portret bake koja ga je vaspitala, urađen uz pomoć baterije CD plejera, drške od kašike, igle i mastila.

Za Julijana tetovaže govore i o životu koji vodi i o dragim osobama. Prvu je uradio kad je prvi put završio u zatvoru. „Bio sam klinac, hteo sam da ispadnem zajeban da bi lakše opstao u ovom okruženju". Kasnije je dodao još nekoliko njih, sve iza rešetaka.

Kad bude izašao, Julijan planira da popravi i prepravi sve tetovaže, da se bolje vide. Voli crne ali u zatvoru „ne možeš mnogo da biraš" kad se koristi samo majušni elektromotor i jedna igla. „Mora da se pazi", kaže on. Nikad se nije inficirao jer sam sastavlja svoju opremu i ne deli je sa drugima.

Sofika ima 12 tetovaža, mahom imena voljenih osoba. Prvu je uradila sa 15 godina, ostale mahom u zatvoru. Kaje se i misli da bi mogla da ih ukloni kad bude izašla. Kaže da većina žena iz njenog okruženja nema toliko tetovaža, mada ih njena majka ima nekoliko.

Đorđe ima nekoliko tetovaža, ali nijednu nije uradio u zatvoru. Zna kako to rade drugi zatvorenici, ali njemu tu smeta i higijenski i umetnički aspekt. Na desnoj ruci je 2010. uradio maorske simbole da bi prikrio jednu neuspešnu tetovažu. Na istoj ruci nosi i ragbistu koji ga podseća na sportske dane.

Novorođenog sina ovekovečio je 2013., uz dan i sat rođenja. Posle je dodao i goluba iznad portreta supruge, majke, bake, i oca. „To znači da im svima želim mir", kaže on.

Bogdana je prvi tetovirao stariji drug kad mu je bilo samo 9 godina. Koristio je aparat improvizovan od olovke. „Bio sam usamljen, mama mi je umrla, tata robijao, nisam znao šta radim", priča on. Kasnije je dodao likove žene i boga, kao i imena svojih ćerki.

Nijednu tetovažu nije radio u zatvoru, ali čovek koji ga je tetovirao je bivši robijaš koji je zanat izučio iza rešetaka. Kaže da bi ih sve uklonio kad bi mogao, jer ga „podsećaju na prošlost."

Još na VICE.com:

Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite stražaru u CZ-u

Tatu majstori o najluđim pop-kulturnim tetovažama koje su uradili

Šta zatvorenici kažu o zatvorskom seksu