Da li nam je zaista potrebna hologramska turneja Ejmi Vajnhaus?

Prvobitno objavljeno na Noisey.

Većina ljudi ne razmišlja o svojoj smrti. Ako već razmišlja, to se ne dešava na bilo kakav realističan način. Zamišljamo sebe kako lebdimo i pohodimo ljude koji su se ogrešili o nas, i to nakratko. Ali teško je prihvatiti trajnost onoga što se desi kad više ne živiš unutar kaveza od krvi i mesa koji služi kao držač za tvoju dušu (ili u šta god već da verujete). Jednako je teško zamisliti kako će ljudi obeležiti vaš život jednom kad vas više ne bude.

Što je sve uvod za: Ejmi Vajnhaus će održati turneju 2019. godine. Ali, budući da ona više nije sa nama (umrla je od trovanja alkoholom pre sedam godina, 2011. godine), njena slika pretvoriće se u hologram, sa sve živim bendom u pozadini koji će pratiti njen vokal s originalnih snimaka. Kako je njen otac Mič Vajnhaus rekao za Rojters, sva zarada o koncerata ići će u Fondaciju Ejmi Vajnhaus.

“Fanovi žude za nečim novim od Ejmi, ali nema ničeg novog, zaista”, objasnio je on u saopštenju. “Smatrali smo da bi ovo bio sjajan način da Ejmi istovremeno ponovo izađe pred fanove putem holograma i sjajan način da skupimo sredstva za našu fondaciju.”

Očigledno je veoma lepo da se fanovi skupe i proslave nečije muzičko stvaralaštvo posle smrti te osobe. I veoma je lepo sakupiti novac za dobrotvornu organizaciju koja radi na sprečavanju zloupotrebe alkohola i droge kod mladih (obe te stvari: dobre!)

Ali ima nečeg čudnog u nameri da se to postigne hologramom, zar ne? Jedna od najboljih stvari u vezi s tim kad ste živi, po mom mišljenju, jeste: A) sposobnost da slobodno donosite odluke u vezi sa sopstvenim postojanjem; i B) ideja da ste meko, svesno biće koje diše i može da se poveže sa drugima po sopstvenoj želji. Ideja da se nečija slika pretvori u hologram – koji ne može da uradi ništa od gorepomenutog – zvuči pomalo šuplje.

Plus, nije li svrha i radost žive svirke upravo ideja da ostvarite neuhvatljiv ali veoma konkretan odnos s umetnikom čiju muziku volite? Nije li gledanje holograma ista stvar kao da jedete picu koja samo izgleda kao tečni otopljeni sir i izdašni sos od paradajza sa sočnim, slanim kulenom, ali je zapravo samo savršeno nacrtani karton. Ali važna je ideja pice zar ne?

Ili sam samo previše sentimentalna i opirem se budućnosti, a sve zapravo nije toliko duboko. Možda brojni dokumentarci o Ejmi Vajnhaus nisu dovoljni i treba nam toga još. U međuvremenu, pročitajte prošlogodišnji iscrpni članak o svetu muzičkih holograma.

Možete pratiti Dejzi na Tviteru.