Koševi na koje smo se najviše sekli

Oduvek je bilo lako navijati za Srbiju u košarci. Dobro, imali smo tu i tamo sredinom prošle decenije neku krizu koju smo uspešno prevazišli i sada ponovo uživamo u dobrom basketu, sjajnom timskom duhu i modernoj igri. Od raspada SFRJ pod imenom Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i konačno Srbije, postignuto je toliko važnih koševa, a pred odlučujući rasplet na Evropskom šampionatu i konačnu borbu za zlato i plasman na Olimpijske igre, odlučili smo da vas podsetimo na neke od ovih koševa.

1. Danilovićevo zakucavanje preko Sabonisa

Imao sam osam godina, godinu dana pre toga sam plakao kada je Roberto Bađo promašio penal u finalu Svetskog prvenstva i samo sam razmišljao o tome da li će konačno pobediti ekipa za koju navijam. Ćaleta nikako nisam mogao da shvatim zašto je toliko pizdeo, nisam ni mogao da budem svestan svih tih okolnosti koje su se dešavale oko nas, naročito jer sam kopile iz srpsko-hrvatskog braka i nisam mogao da shvatim zašto se ljudi mrze. Onda je Danilović zakucao preko Sabonisa, ja sam prvi put video evropsko posterizovanje uživo i razmišljao da li će "Tempo" ikada objaviti taj poster koji ću zalepiti u sobi odmah pored Šona Kempa. Ako postoji merna jedinica za najvažnije zakucavanje u istoriji Srbije, onda je ovo to.

2. Đorđevićeva trojka protiv Hrvata

Dve godine ranije u Atini, sve je vodilo ka tom sudbinskom finalu protiv Hrvata, međutim, Sabonis i Marčulijonis su u polufinalu eliminisali Kukoča, Rađu i ekipu, i zajedno sa našim momcima, priredili su Evropi možda i najbolje finale koje je ikada odigrano. Meč svih mečeva za Balkan, stigao je 1997. u grupnoj fazi Evropskog prvenstva. Mi smo tada bili sila, Hrvati već polako u padu, ali to naravno nije uticalo na neizvesnost prvog meča posle rata. Đorđević je još 1992. pokazao da je sposoban da pogodi "clutch shot" donevši evropsku titulu Partizanu protiv Huventuda, a gotovo na isti način izazvao je delirijum cele nacije i praktično označio tradiciju tragičnih poraza sa kojima se Hrvati suočavaju u poslednjih 20 godina kada su u pitanju mečevi protiv srpskih klubova ili nacionalnih timova.

3. Teodosićeva trojka protiv Španije

Verovatno momenat kada smo najbliže bili Đorđevićevoj trojki. Nakon par godina krize i osvajanja srebra na Evropskom prvenstvu 2009. godine, Srbija je u reprizi finala tog šampionata, u četvrtfinalu imala duel sa braniocem titule sa Svetskog prvenstva i najjačom silom u tom trenutku - Španijom. Rezultat je 89:89, Teodosić preuzima loptu za poslednji napad i sa devet metara lopta ulazi kao kap, Srbija je u polufinalu! Još da nas Turci nisu pokrali u polufinalu, u jednoj od najsramnijih sudijskih rola ikada viđenih, ta trojka bi bila još važnija, ali i ovako nije ispalo loše jer je ta generacija ispraćena kao da je pobedila na Svetskom prvenstvu.

4. Gurovićeve trojke iz Indijanapolisa, a kasnije i ona protiv Grčke

Kada je Srbija osvojila svetsku titulu 2002. godine u Indijanapolisu, malo je onih koji pamte to finale i rađanje Manua Đinobilija kao jednog od najboljih igrača na sceni, već će se svako sa ponosom setiti kanonade i velike pobede u četvrtfinalu nad SAD. Daleko od toga da su Ameri pozvali Dream Team, ali to i nije toliko bitno, uz maestralne role Bodiroge, očekivane koševe Peđe Stojakovića, prevagu je u toj utakmici doneo Milan Gurović.

Popularni "Čiča" pet godina kasnije, bukvalno je više nego išta želeo da nastupi za reprezentaciju na Evropskom prvenstvu u Poljskoj jer je te 2007. nacionalni tim prvi put igrao pod imenom Srbija. Želja mu je ispunjena, a iako se taj šampionat pamti po našem ispadanju iz grupe, ova trojka protiv branioca titule je bila malo svetlo na kraju tunela, iako smo u produžetku izgubili meč uz punu pomoć sudijske trojke Grčkoj.

5. Kalinićevo zakucavanje preko Burusisa

Navijali za Zvezdu ili Partizan, ne možete a da ne volite Nikolu Kalinića. On je jednostavno onaj ortak kojeg biste uvek birali da igra u vašoj ekipi na basketu. Prošle godine, kada smo na Svetskom prvenstvu osvojili srebro nakon vrlo traljavog početka u grupnoj rundi, sve se preokrenulo u nokaut fazi. U osmini finala naišli smo na Grke, a kada utakmicu počneš ovakvim monstruoznim zakucavanjem, onda ne možeš a da ne dobiješ prekopotreban zamajac koji je, ispostavilo se, trajao sve do finala. Još kada znaš da je zakucao preko Burusisa koji je 2010. popio stolicu u glavu od Krstića, onda se stvarno zapitaš šta nam je taj lik učinio pa da ga konstantno ulubljujemo na košarkaškom terenu.

Uživajte.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu