​Karijera jednog francuskog veletrgovca drogom

Pre početka intervjua, čovek sa kojim se sastajemo nas dočekuje. Pošto je predusretljiv, čini da se osećamo prijatno; onda nas pita kako se zovemo, prezivamo, koje su nam adrese i datumi rođenja. Ove informacije su mu možda potrebne da mu pouzdani izvori provere da li smo lažovi ili ne. U suštini, želi da bude siguran da nismo panduri. Njegov kontakt u policiji mu govori da nismo. Spušta slušalicu.

Naš kontakt, koji uvozi droge u ogromnim količinama, već godinama snabdeva Pariz svakojakim drogama. Kaže da osim toga inače vodi veoma stabilan život. Njegova svakodnevica nema veze sa svakodnevicom mafijaške porodice Korleone iz Kopolinog filma. Narko baroni ne sede u ležaljkama pored svojih bazena u „Prada" šortsevima i ne komentarišu glasno najnovije sportske rezultate. Oni ćute i rade. Kada ga neko pita čime se bavi, naš čovek odgovara da je biznismen.

2010. godine, preko 13000 ljudi je uhapšeno u Francuskoj zbog teških droga, od kojih 4679 zbog kokaina i kreka. Francuska Agencija za droge i zavisnost procenjuje da je oko 2,2 miliona ljudi uzrasta između 11 i 75 godina probalo ove droge. Procenjeno je da je samo 2014. godine 450 hiljada ljudi šmrkalo kokain, što predstavlja 0,8% francuskog stanovništva. Procenjeno je da je 2008. godine zarada od krijumčarenja droge u Evropu iznosila 31 milijardu evra. Kada plati svoje posrednike, naš kontakt mesečno zaradi oko 120 hiljada evra. Ali to ga ne sprečava da vozi „reno klio".

Razgovarali smo s njim oko 40 minuta. Uglavnom o drogama, novcu i poslu.

VICE: Čime se ti baviš?

Veletrgovac: Ja sam poslovan čovek. Danas ulažem u raznorodne francuske kompanije, od kojih su neke nacionalne. Imam oko 20 njih.

Ali na početku si prodavao nelegalan proizvod?

Da, počeo sam kao veoma mlad, sa 15 godina. Nekada sam bio običan ulični diler droge. Uglavnom sam prodavao kanabis. Moja karijera je počela s kanabisom, jer je najdostupniji, kada počinješ. Veoma je teško doći u kontakt sa teškim drogama, kada počinješ da se baviš ovim poslom. Ali prolazile su godine, i teške droge su prevladale.

Dakle, išao si korak po korak?

Nisam išao baš korak po korak. Na primer, nikada nisam bio uzbunjivač (to su mladići koji upozoravaju dilere da je policija u blizini). I nisam se peo stepenik po stepenik. Jedna krupnija zverka me je uzela pod svoje; on me je svemu naučio.

Kako funkcioniše posao s drogom na globalnom nivou?

Sve počne kada ja dobijem poziv. Prvo mi neko kaže da je pošiljka spremna. Moji ljudi odu u ovaj ili onaj deo Francuske i zapišu kolika količina treba da se dostavi u svaki grad. Onda pet dobavljača odnose robu u najveće franuske gradove: Pariz, Nant ili Bordo. Posle toga, tih pet dobavljača šire mrežu po velikim gradovima.

Rizik ovog posla je to što moramo da dajemo pare unapred. Može da dođe do pljačke ili zasede. Na nekim teritorijama čak može da dođe i do rata – kao u Marseju, na primer. Ja već skoro pet godina ne moram da radim na terenu.

Kako si se organizovao?

Kada radiš sa mrežom, moraš da imaš strogu organizaciju. Moraš da isplaniraš sastanak i da na mesto sastanka dođeš barem sat vremena ranije, da bi bio siguran da te ne čeka odbor za doček i da ti panduri nisu postavili zasedu. I dosta si na putu. Putuješ po celoj zemlji.

Upravljaš svojom mrežom kao što bi upravljao bilo kakvom kompanijom. U pitanju je ista organizacija.

Koliko ljudi radi za tebe?

Osim onih koji rade u kompanijama koje vodim, rekao bih da ih ima pedesetak. Ali neki od njih imaju svoje zaposlene. Ali bez obzira, mene se ne tiče kako oni vode svoj posao.

Da li to smatraš za pravi posao?

Ja sam počeo sa 15 godina. U tom uzrastu ti nije najjasnji koncept „posla". Ali ti je koncept „novca" veoma jasan. U to vreme, to je bio samo način da napunim svoje džepove. Ali kada sam video da mi zarada raste, shvatio sam da bi ta aktivnost mogla da postane pravi posao. Zbog toga sam postao organizovan: da bi to bio posao.

Kako je izgledala tvoja karijera? Jesi li završio fakultet?

Ne, nisam studirao; ali neke stvari sam morao da naučim. U Francuskoj je veoma lako zaraditi na nelegalan način, ali je teško oprati taj novac. Ja sam morao da ulažem prljav novac. Sa 25 godina sam naučio kako da ulažem prljav novac, a da me ne uhvate.

Kada imaš novac na stolu, nemaš problem sa savešću. Pogledaj samo sve te gazde koji sele svoje poslove u zemlje trećeg sveta i četvorogodišnjaci rade za njih. Da li oni imaju problem sa svojom savešću? Ne. Ne kaješ se ni oko čega, zato što zarađuješ brdo para. A kada si u takvoj situaciji, zaboraviš na sve ostalo.

_________________________________________________________________________

Rat protiv trave u Amsterdamu

_________________________________________________________________________

Šta si kao mali maštao da ćeš biti?

Nisam ni o čemu maštao. Nikada nisam želeo da budem krimos. Ali od malena sam bio siromašan, i morao sam da nađem način kako veoma brzo da zaradim neke pare. Ovo mi je bilo jedino rešenje. Nije me bilo briga šta moram da uradim da se obogatim. Jednostavno sam znao da moram da se obogatim. Želeo sam da se obogatim na bilo koji način.

Shvatam. Koliko sada zarađuješ mesečno?

Veoma je teško odgovoriti na to pitanje, jer prljav novac koji dolazi sa ulice obrće čak i čist novac. Zbog toga se deli na onaj pre i posle. Što se tiče zarade, zarađujem oko 500 hiljada evra. Posle raznih posrednika koje moram da isplatim, mesečno mi ostaje oko 120 hiljada evra.

Ne deluje kao da živiš luksuzno?

Ne, vozim „klija dvojku". Radije ulažem u nekretnine. Sigurnije je i manje je upadljivo. Oni koji se mnogo okite privuku pažnju. Njih prve uhvate. U ovom poslu, ne samo da moraš da budeš diskretan, več i paranoičan i moraš da se okružiš ljudima u koje imaš poverenje.

Ljudi koji opstaju su diskretni. Oni koji se razmeću su obično na dnu lestvice.

A tvoji klijenti?

Barem 15 godina nemam mnogo kontakata sa klijentima. Ja sam veletrgovac. Ja opskrbljujem snabdevače koji onda sa svoje strane snabdevaju mreže. Oni posluju s klijentima.

Od čega je sve sazdana mreža?

Ukratko, organizaciona šema izgleda ovako: na vrhu se nalazi šestoro glavešina ili kumova. Svakom od njih je podređeno oko 10 veletrgovaca. Veletrgovci opskrbljuju dobavljače koji imaju razgranate mreže na ulicama.

Da li bi iz svog iskustva rekao da su serije kao što je „Brejking bed" realistične?

Realistične su po pitanju teritorija. Ali mislim da ne postoje gigantske laboratorije za kuvanje meta, kao što vidimo u toj seriji. Šta više, glavešine najvećih mreža u Francuskoj su odlučile da ne posluju sa metom. Okupili su se i tako odlučili.

Met bi mogao da uništi tržište zato što je veoma jeftin i lako izaziva zavisnost. Mogao bi da uništi posao. To je posao za dilere u istočnoj Evropi.

U redu. Ko sve zna za tvoje aktivnosti?

Osim moje žene i najbližih prijatelja, niko. Drugovi moje dece nemaju pojma o tome.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu