​Kratak istorijat ljudi koji su aktivirali bombe po Njujorku

Kada je nedavno bomba eksplodirala u kvartu Čelsi u Njujorku, nije prošlo mnogo vremena pre nego što se senka islamskog terorizma nadvila na ovaj najveći američki grad. To je, mnogi su pomislili — bez ikakvih dokaza na raspolaganju — sigurno čin džihada, bilo da ga je izvela grupa kao što je ISIS ili neka druga. I čak i ako beležnica koju je ispunio navodni bombaš Ahmad Kan Rahami — optužen za upotrebu oružja masovnog uništenja i bombardovanje javnih prostora, među drugim optužbama — nagoveštava da je zaista bio poklonik vrhuške Al Kaide, brzopleto izvlačenje zaključaka naslepo nije donelo dobroga nikome.

U međuvremenu, bez obzira na bombaševu pravu motivaciju, slobodno se može reći da su uzavrela retorika u predsedničkoj kampanji i napadi radikalnih islamista bilo ovde ili u inostranstvu pomogli da se anti-muslimansko raspoloženje podigne na zastrašujuće nove nivoe. Kako piše Njujork Tajms, zločini iz mržnje širom Sjedinjenih Država trenutno su na najvišem stepenu još od 11. septembra 2001. godine — i skočili su za 78 odsto u odnosu na prošlu godinu. Neizbežno je da Rahamijeva navodna uloga u ovom zločinu raspiri već ionako rasplamsalu buktinju.

Ali ako ste posle subotnje eksplozije oklevali u donošenju brzopletih zaključaka, istorija je zapravo na vašoj strani. Njujork su vekovima potresale eksplozije velike i male, zahvaljujući bombama koje su postavljale grupe sa širokim dijapazonom predrasuda i etničkog porekla kakve biste mogli da očekujete od jedne tako raznovrsne metropole. Neke od njih, kao što je bombardovanje Svetskog trgovinskog centra 1993. godine, još su nam sveže u sećanju. Druge, ne toliko. Evo kratkog pregleda nekih pojedinaca i organizacija koji su pokušavali da dignu u vazduh male parčiće Velike jabuke.

Lik ljut na elektrodistribuciju

Ovo se stvarno desilo. Džordž Meteski postavio je četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka 33 improvizovane bombe širom Njujorka, od kojih su eksplodirale njih 22. Meta njegovog gneva bila je kompanija za elektrodistrubuciju "Kon Edison", koja ga je otpustila nakon što se povredio na radu. On je svoja dela pravdao i nerazumnom tarifom prema kojoj je kompanija naplaćivala struju. Koristeći svoje sirovo izrađivane priručne bombe, Meteski je napao Stanicu Pensilvanija, Radio Siti Mjuzik Hol, Njujoršku javnu biblioteku, autobusku stanicu Port Autoriti, zgradu RCA i njujoršku podzemnu železnicu. Uhvaćen je 1957. godine i strpan u državnu mentalnu bolnicu, gde je ostao sve do 1973. godine. Pravo je čudo da nije ubio nikoga, ali je zato ranio 15 ljudi.

Portorikanski nacionalisti

Fuerzas Armadas de Liberación Nacional (FALN) bila je teroristička grupa koja se borila za nezavisnost Portorika i marksizam-lenjinizam uopšte. Između 1969. i 1982. godine, grupa je postavila najmanje sedam bombi širom Njujorka, ubivši petoro ljudi, ranivši na desetine njih i oslepivši trojicu tehničara njujorške policije za razminiravanje. Među njihovim metama bili su robna kuća Mejsiz na Herald Skveru i Taverna Fraunces — gostionica i turistička atrakcija u kojoj je Džordž Vašington smestio svoje trupe tokom Revolucionarnog rata.

Jevrejska odbrambena liga

Osnovao ju je rabin Meir Kahane u Njujorku 1968. godine, a cilj postojanja JDL-a bio je da zaštiti Jevreje od antisemitizma "svim raspoloživim sredstvima". Tokom sedamdesetih, mete političkog nasilja grupe bile su uglavnom interesi Sovjetskog Saveza unutar Sjedinjenih Država, iz protesta protiv zlostavljanja Jevreja u Sovjetskom Savezu. Grupa je 1980. godine detonirala eksplozivnu napravu ispred njujorškog sedišta Aeroflota, sovjetske državne avio kompanije, a godinu dana kasnije bila je povezana za puščanom vatrom otvorenom na sovjetsku misiju u Ujedinjenim Nacijama. Dimna bomba postavljena je 1972. godine u menhetnskoj kancelariji muzičara Sola Huroka, koji je organizovao turneje za sovjetske muzičare po Sjedinjenim Državama. Sumnjalo se na umešanost JDL-a, a jedna žrtva nastradala je od gušenja dimom.

Agenti Konfederacije u dubokoj ilegali

Poslednjih dana Američkog građanskog rata, 25. novembra 1864. godine, osam agenata Konfederacije u dubokoj ilegali aktivirali su sirove zapaljive naprave na 21 lokaciji širom grada. Plan im je bio da zatrpaju poslom njujorške vatrogasce i spale što veći deo grada. Većina naprava, međutim, ili nije izazvala požar ili je njihova vatra brzo lokalizovana.

Ljubitelj filma "Borilački klub"

Najbizarnija eksplozija koja je ikad potresla Njujork odigrala se 2009. godine kada je 17-godišnji Kajl Šo aktivirao eksplozivnu napravu u ogranku Starbaksa u Istočnoj 92. ulici, inspirisan "Projektom Haos", domaćom terorističkom operacijom prikazanom na kraju filma Borilački klub. Nije bilo povređenih. Šo je 2010. godine sporazumno priznao krivicu kako bi odslužio tri i po godine u zatvoru.

Hrvatski nacionalisti

Grupa koja se zvala "Borci za slobodnu Hrvatsku " je 10. septembra 1976. godine otela avion koji je leteo sa Lagvardije na čikaški aerodrom "O'Hara". Otmičari su obavestili vlasti i da su ostavili bombu u jednom pretincu na njujorškoj stanici Grand Central. Cilj im je bio da skrenu pažnju međunarodne javnosti na želju Hrvatske za nezavisnošću od Jugoslavije. Bomba na stanici je pronađena i prebačena na strelište. U pokušaju da razminira napravu, stradao je jedan policajac, a još trojica njih su ranjena.

Italijanski anarhisti

Ubrzo posle ponoći 16. septembra 1920. godine, kočija sa konjima puna eksploziva detonirana je ispred banke "Džej Pi Morgan" na Vol Stritu. Sačinjena od dinamita i 200 kilograma malih metalnih tegova, eksplozivna naprava ubila je 38 ljudi i ranila još na stotine njih. Iako teroristi nikad nisu uhvaćeni, prema sudu istorije masakr su počinili italijanski sledbenici pobunjenog anarhiste Luiđija Galeanija.

"Veder Andergraund"

Brojne eksplozije u Njujorku krajem šezdesetih bile su pripisane grupi pod imenom "Veder Andergraund" (Weather Underground). Krajnji cilj ove paravojne odbegle frakcije antiratne organizacije SDS ("Studenti za demokratsko društvo") bio je revolucionarno obaranje vlade Sjedinjenih Država. Iako je u svojim napadima grupa uglavnom gađala vladine i korporativne zgrade, slučajno je digla u vazduh jednu kuću u Grinič Vilidžu 1970. godine. Trojica članova grupe izrađivala su eksplozive u svom domu, u Zapadnoj 11. ulici. Sva trojica su nastradala u eksploziji.