Upoznajte diplomce elitne škole za dreg kraljice

Kada je danas već legendardna dreg kraljica San Franciska Visantos Defonte prvi put došla u Nju Orleans pre pet godina, bila je zatečena oskudicom u broju dreg izvođača i klubova. Oni malo drugačiji dregovi, ili „alt dregovi" kako ih je zvala Defonte, nisu imali načina da se iskažu, a uz to nije mogla da pronađe nijednu „lažnu kraljicu", to jest biološku ženu koja se oblači kao dreg.

Ali što je još važnije, Defonte je shvatila da nije postojao način da mladi i neiskusni izvođači nauče osnovne stvari. Stoga se odmah dala na posao i osnovala nešto što bi se moglo nazvati prvom svetskom sveobuhvatnom školom za dreg kraljice i kraljeve željne dokazivanja. Školska godina obuhvata program u trajanju od tri meseca koji pohađa već treća generacija đaka, i u stvari predstavlja intenzivan kurs iz oblasti dregizma. Neki od polaznika izdvajaju dobrano preko dvadeset sati nedeljno uvežbavajući svoje nastupe i usavršavajući svaki od mnogobrojnih detalja koji čine ovu veštinu – počev od odabira i udešavanja perike pa do pronalaženja odgovarajuće veličine veštačkih grudi.

Defonte je takođe dovela i „honorarne profesore", kakvi su profesionalni frizeri i eksperti za telesne umetke koji su tu da studente poduče obilju različitih tehnika. Radža, koji je pobednik treće sezone serijala RuPaul's Drag Race, održao je jedno specijalno gostujuće predavanje.

A kada se jedan ovako iscrpljući semestar konačno privede kraju, pred đacima ostaje samo još jedan završni ispit: pravi pravcati dreg šou, i to pred rasprodatom salom. Na poslednjoj diplomskoj priredbi u publici su sedeli skauti lokalnih klubova i barova u potrazi za potencijalnim celovečernjim izvođačima.

Zauzevši svoje mesto na bini, u drečavoj plavoj haljini na šljokice, dok je jedan mali fen iz pozadine služio da dočara vetar koji se igra sa njenom kosom, Defonte – čija je dreg persona mešavina Harli Kvin i Filis Diler– predstavila je izvođače.

„Večeras ćete biti svedoci koliko je svet dregova bogat i raznolik", počela je Defonte. „Videćete puno momaka koji nastupaju kao devojke, puno devojaka koje nastupaju kao svašta nešto i kojekakve pizdarije koje ni sama ne znam kako bih krstila. Ali sve je to dreg i ja ih sve obožavam."

Obratite pažnju: zamenice korišćene u ovom tekstu odgovaraju polnom identitetu dreg persona, koji mogu da se razlikuju od polnog identiteta samih izvođača.

Prvi izvođač kog sam upoznao bila je Drop Ded Darling, koja je izgledala kao da je malopre iskočila iz nekog filma Dejvida Linča. Rekla mi je kako joj je ovo prvi nastup pred publikom u životu i da se radi o „velikom, presudnom trenutku".

Pre nego što je upoznala Defonteovu i upisala se u pomenutu školu, Darling je studirala medicinu, ali je zbog zdravstvenih razloga napravio kraću pauzu. „Morala sam na operaciju kolena, a čekala me je i još jedna operacija posle te…a za dve nedelje imam zakazanu još jednu", rekla je. „Morala sam malo da se dovedem u red."

U jednom trenutku je čak pomišljala i na to da se ispiše iz dreg škole. „Strašno teško sam živela. Na pola programa sam se povukla", kaže ona. „Defonteova mi je poslala mejl u kojem me pita da li sam sigurna da to želim, ali ja sam u tom trenutku prolazila kroz najdepresivniji period u svom životu. Zbog nje sam o svemu ponovo razmislila i odlučila da je bolje da nastavim. Znam da zvuči kao otrcani kliše, ali mislim da mi je ova škola puno pomogla." Ona je celo iskustvo opisala kao „proces transformacije".

„Realno nisam očekivala da ću u ovoj školi toliko stvari da saznam o sebi kao ni da ću razviti neke lične kvalitete", nastavlja ona. „Ona je na neki način promenila pravac u kojem nameravam da usmerim svoj život, čak i ako na tom putu odustanem od dreg karijere."

Glamdromeda Strejndž je bila jedna od dve biološke žene i jedina lažna kraljica koja je prošla ceo kurs, mada ne veruje da su muške kolege iz razreda imale pravu predstavu o tome kako je to biti žena.

„Naravno da im nije nimalo lako da hodaju na štiklama ako to nikad ranije nisu radili, ali mislim da su to po mnogo čemu sitnice", tvrdi ona. „Biti žena znači da se svaki dan treba izboriti sa gomilom stvari – recimo kako se žene ponašaju kad im dobacuju i zvižde. Mnogi muškarci, a naročito oni koji su strejt, ne mogu da shvate šta je tu problem."

Onda je brzo dodala: „Ali sam zato poprilično sigurna da su svi muškarci u mom razredu gej, ili barem biseksualni. Strejt tipova nije bilo tako da ovi imaju sasvim drugačiji tip problema sa kojima se nose, barem što se tiče pola i seksualnosti – i stvari sa kojima se suočavaju na dnevnoj bazi. Meni se čini da sam davala sve od sebe da naučim što je više moguće o njihovoj strani priče, kao što su i oni hteli da nauče kako se postaje žena."

Dasani Si Voters je jedina među polaznicima koja je imala neko prethodno iskustvo u dregu. Dok je bila tinejdžerka ali i kasnije, u ranim dvadesetim, ona se sprijateljila sa jednom grupom dreg kraljica na severoistoku Arkanzasa i počela sa njima da nastupa. „Za mene je sve to bilo samo zabava i provod. Nije mi padalo na pamet da to može biti nešto nalik karijeri. Sve do sada", kaže Dasani.

Nakon jedne uspešne audicije prošle nedelje, ona sada povremeno nastupa u lokalnom dreg klubu.

„Tamo su mi rekli da ću moći sve da uklopim u svoj raspored – kad to kažem, mislim i na moje drugo radno mesto."

Sledeća je Hanibel Spektor, sa čijeg je vrata blistala svetlo ljubičasta biserna ogrlica. Na glavi je imala ogromnu plavu periku. Kada smo je pitali da li u publici ima članova njene porodice, ovako je odgovorila: „Oni u stvari ne znaju da sam diplomirala. A kada bi to saznali… da vam ne pričam, možete da pretpostavite."

Zamolio sam je da mi to malo pojasni. „Sigurna sam da bi imali puno pitanja, kao recimo da li stvarno želim da budem žena i sve u tom smislu. Ne znaju oni mnogo o tome šta to sve podrazumeva.Morali bi malo na to da se priviknu. I ranije su mi oko toga pravili probleme."

Ajlin Dover nikad ranije nije nastupala na sceni. „Već od prvog dana, kada smo svi sedeli za stolom i predstavljali se razredu rekavši ponešto o sebi, ja sam shvatila da oni većom imaju barem nekakvo iskustvo sa živim nastupima, pa makar to bilo i u školskoj predstavi, ako ništa drugo", rekla nam je.

„Ja međutim takva iskustva nisam imala. Sva ta umetnost za mene je bila nešto sasvim novo i zastrašujuće."

Liberaunči je druga biološka žena među diplomcima. Ona je znala da će se upisati u ovu školu još od trenutka kada je po prvi put čula za nju. „Ko bi odoleo tolikoj raznovrsnosti, a da vam ne pričam koliko dugo sam izgarala od želje da se time bavim", rekla nam je. „Mada u dreg svetu nema puno mesta za druge tipove iskazivanja polnog identiteta."

„Moja persona dolazi od Luja XIV-og ili Luja XV-og i forsira pompezan, dvopolni stil… Nije to ni dreg kraljica niti je dreg kralj. Kad im se pomene dvopolnost, ljudi po meni prvo pomisle na nekog kao što je recimo Dejvid Bouvi. Zamisle muškarca sa naglašenim muškim osobinama, uz dašak ženstvenosti… Kroz ovu personu ja pokušavam da osmislim dvopolnost sa gotovo predpubertetskim svojstvima, kao da se sa polovima poigrava neko ko je sam bespolan ili neko dete koje je u predpolnom periodu."

Liberaunči je uz pomoć škole uspeo da se pomiri sa nekim stavovima po pitanju polova koji su ga celog života mučili. „Dok sam odrastao, bavio sam se nekom vrstom drega pre nego što sam uopšte i znao šta je to. Obukao bih se kao dečak, a onda bih pokušavao da svoj pol uklonim ili sakrijem. Sećam se da sam mislio kako mi je eto možda suđeno da budem dečko, ali kako sam postajao stariji sve sam češće pomišljao da se radi o nečemu što prevazilazi pol. Ja vam nisam ni bata ni seka. Bliskiji sam nekom predpolnom ili postpolnom konceptu."

Da bi nam to pojasnio, ispričao nam je svoju priču:

„Kao dete sam učestvovao na takmičenju u pravljenju kula od peska u jednom letnjem kampu. Svoju kulu sam ukrasio najlepšim predmetom koji sam našao na plaži, suvom srebrnastom ribicom. Kada su druge devojčice videle šta sam napravio, rekle su mi da je grozno jer je prekriveno mrtvom ribom. Meni recimo nije ni padalo na pamet da je to mrtva riba preko kule od peska. Bio sam ubeđen to jedan sasvim lep ukras."

„I mada sam znao da mi se one u stvari rugaju, nije me bilo briga. I za školu sam mislio da će biti slično iskustvo. Izađeš lepo na scenu i radiš nešto čudno. Možda te niko iz publike ne kapira, možda i oni misle da je to grozno kao neka mrtva riba. Ili će možda shvatiti šta želim da im poručim i naći u tome nešto izvanredno, pa makar bilo istovremeno i neobično i groteskno."