Intervjuisali smo Nikolasa Kejdža koristeći isključivo citate iz njegovih filmova

Da li spadaš u savremene fanove dobitnika Oskara Nikolasa Kejdža i njegovog potpuno ludačkog načina glume koji on naziva "Western Kabuki?" Ako spadaš, trk odmah do prvog bioskopa da pogledaš njegov novi film Dog Eat Dog. Kejdž glumi Troja, Vilijem Defo tumači ulogu Besnog Psa, a Pol Šrejder je Grk Greko. Na prvi pogled to je jedan krimi film, ali se u njemu u suštini radi o trojici duboko zaglibelih rasista, ubica psihopata koji u toku izvršavanja zlokobnih radnji uspevaju da ispale metke, raspršte krv, kečap, mozgove, pljuvačke i senf svuda po području velikog Klivlenda.

Kejdž trenutno osim ovog filma, promoviše još dva koja su izašla otprilike u isto vreme što zvuči malo naporno, zar ne? Rešio sam da mu malo razbijem tu monotoniju i smislio jedan neobičan intervju. U pitanjima sam koristio isključivo rečenice iz filmova u kojima je glumio.

Želeo sam da intervju ispadne kako je on očekivao, pa sam malo dodavao reči, uglavnom Dog Eat Dog, kako bi pitanja dobila svoju formu. Prvo sam se oslonio na neke opskurnije citate da bih bio siguran da će intervju ići pravim putem, a onda sam izbacio par čudnih i zajebanijih. I uspelo je! Kejdž uopšte nije mogao da se seti pojedinih rečenica iz filmova i bio je iznenađujuće raspoložen da priča o ribama koje sanjaju. Ipak, sumnjam da sam ispao uspešan u ovom intervjuu.

Naš razgovor je blago izmenjen zbog dužine i jasnoće, ali uvrnutost mojih pitanja je skroz očuvana.

VICE: Mislim da bi bolje bilo da krenemo, zar ne? (Stena, 1996)

Nikolas Kejdž: Slažem se.

Dakle, Dog Eat Dog, šta se ovde dešava? (Opasan let, 1997)

Pa, pretpostavljam da se dešava šta god poželiš da se dešava. Stvarno zavisi od publike i od onoga šta ona reši da vidi u filmu i šta želi da bude u njemu.

Dakle, Dog Eat Dog: Kakav je osećaj nositi svo to zlo u sebi? Svu tu moć? (Gost Rajder, 2007)

Mmm, da. Neko je nekad rekao da negativac nikada ne doživljava sebe kao negativca, pa tako dok sam igrao ovu ulogu nisam razmišljao o Troju kao o lošem tipu. Iako moram da priznam, bilo je dana kada bih u razmišljanjima odlutao i skontao da su sva tri lika poprilično zli. Ne mislim da je iko od nas razmišljao o likovima na taj način dok smo snimali, jer da jeste, to ne bi ispalo dobro.

Ta trojica, oni su svi još uvek jedna osoba, zar ne? Na neki način? (Adaptacija, 2002)

Interesantna rečenica. Nisam razmišljao o njoj na taj način. Ne vidim zašto se jedna osoba ne može posmatrati kao troglava hidra. Ili stvorenje sa tri glave i jednim telom koje čini jednu grupu. Znam da se Polu baš svideo film Divlja horda, pa je često o likovima iz našeg filma razmišljao kao o nekoj modernoj verziji Divlje Horde. Čak ako pogledate neke scene u našem filmu i scene iz starih Pekinpovih filmova, videćete način na koji ih je Pol postavio, posebno to što je svaki lik verzija svog dejta: Vilijem Defo je dobio maserku, Kristoferu je zapala normalna, elegantna cura, a moj lik ima lepu kurvu. Sva tri dejta krenu skroz naopako, što se ne razlikuje sa onim što se desi u filmu Divlje horde. Ali ponovo kažem, film zaista predstavlja ono što ti želiš da on bude, a ja se uvek trudim da ne narušavam reakcije publike. Želim da ostvare svoju posebnu vezu i tajnu sa ovim filmom.

Hoćeš da kažeš da istražuješ ideju da su policajac i kriminalac dva aspekta iste osobe? (Adaptacija, 2002)

Ne, nikada nisam otišao toliko duboko u filozofiju sa tim. Više sam stvari posmatrao ovako: To su tri ortaka koja nisu imala sreće i koja su izašla iz zatvora koja pokušavaju da prežive na jedini način koji im je poznat. Oni nemaju nikakve veštine u ostalim univerzumima. Prepušteni su kriminalu kako bi preživeli. Nisam razmišljao o tome filozofski kao o medalji sa dve strane zakona i kriminala.

San koji dovodi do kraja filma,da li je samo pusto maštanje? (Podizanje Arizone, 1987)

Pa mislim da je opet sve ono želiš da bude. Ali dozvoli mi samo da kažem nešto o Polu: Jednom prilikom mi je skrenuo pažnju da je bolje stvoriti likove koji potežu više pitanja nego odgovora jer imaju duži rok trajanja ako su zagonetni. Ne objašnjavaj ih previše i živeće duže. Mislim da je upravo to najbolji primer toga bila Kjubrikova Odiseja 2001. Ona je toliko zagonetna da se još uvek pitamo o čemu je.

Sam film Dog Eat Dog, kako je nastao, kako je izgoreo? (Čovek od pruća, 2006)

Pa reći ću ti tačno kako je nastao, a posebno ću ti objasniti način na koji je nastao jer sam ja rekao da ću ga uraditi. Pol je uradio film Svetlo koje umire koji mu je oduzet. Nije imao mogućnost da ga montira kako je želeo. Bio je veoma besan i razlog zašto je na kraju uradio finalni rez je što sam ja pristao da ga uradim. Dobio sam zeleno svetlo, a on je dobio mogućnost da uz određeni budžet uradi finalnu verziju. I drago mi je da je na kraju uspeo, jer je film prava umetnost. On je jedan pravi režiser intelektualac i najpametniji čovek na kom god filmskom setu da se pojavi. On to zna i to tebi daje do znanja! Boli ga uvo. Ako želiš da učestvuješ u filmu biće ili kako je on zamislio, ili možeš da odustaneš. Veoma sam ponosan što sam radio ovaj film sa njim.

Uživaš u ovome? (Stena, 1996)

Oh, obožavam Dog Eat Dog, to je upravo onakav film kakav ja želim da napravim. Ponoćni film. Nepredvidiv. Prepun iznenađenja. Ne prestaje da se kreće. Električan je. Veoma sam zadovoljan rezultatom.

Da li ti se sviđa pesma Eltona Džona "Rocket Man"? (Stena, 1996)

Volim tu pesmu. Volim sve pesme Eltona Džona. On je jedan od mojih omiljenih kompozitora. Neverovatan je.

Da li misliš da ribe mogu da sanjaju? (Zli poručnik: Nju Orleans, 2009)

Znaš šta? Ne želim sada da se pravim da poznajem svet ihtiologije, ali čoveče, bio sam u akvarijumu u Las Vegasu sa devojkom i tri ribe su buljile u nju. Bilo je milion riba u tom akvarijumu i odjednom su sve počele da je gledaju. Do danas nemam pojma zašto, možda zbog toga što je imala crnu majicu na bele tufne kao i te ribe, ne znam. Možda ih je privuklo to što izgleda kao i one, a možda su je sanjale! Možda je u snovima bila njihova mala sirena…ko zna. Ne znam, ali bilo je baš čudno. Možda stvarno ribe imaju snove.

To je pomalo uvrnuto, zar ne? (Adaptacija, 2002)

Bilo je uvrnuto koliko i zvuči. Ona je bila prestravljena.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu