„Dođe mi da odgovaram nadmeno epigrafski, kao, Vertigo je kinematografija! Vertigo je San Francisko! San Francisko je kinematografija!" priča režiser Gaj Medin preko Skajpa. „Posle ti samo razbacaj te tri izjave po tekstu."Ali teško je preciznije opisati šta predstavlja 63 minuta pod naslovom „Zelena magla – fantazija u San Francisku".Ovo delo u zajedničkoj režiji Evana i Gejlena Džonsona zatvorilo je Međunarodni filmski festival u San Francusku početkom meseca; originalnu muzičku podlogu napisao je Džejkob Garčik, a uživo je izveo Kronos kvartet. U pitanju je rimejk „Vrtoglavice", poznatog filma Alfreda Hičkoka u koje su ubačeni kadrovi iz dvestotinak TV serija snimljenih u San Francisku.
Reklame
Lik Skotija Fergusona (u originalnom tumačenju Džimija Stjuarta) zajedničkim snagama predstavljaju Karl Malden (u kadrovima iz „Ulica San Franciska"), Majkl Daglas („Niske strasti"), Čak Noris („Pokolj u San Francisku"), Donald Saterlend („Invazija trećih bića"). Medlin Elster/Džudi Barton (originalno Kim Novak) tumače Šeron Stoun (u kadrovima iz „Niskih strasti"), Glen Klouz („Nazubljena oštrica"), i Loren Bakal („Mračni prolaz"). Grad igra samog sebe.Konačni proizvod je jedinstveno, zamamno iskustvo. U nadrealnim scenama za večerom, dvoje ljudi uglavnom komunicira grimasama jer je dijalog isečen. Grad u pozadini konstantno se menja, a opet ostaje isti. Radnja je preslikana iz originala – ali ko već ne zna radnju „Vrtoglavice" srećno mu bilo ovde – ali posebno je zanimljiva razrada Hičkokove kritike (namerne ili ne) nametnute muške perspektive. Pričali smo o filmu sa Medinom i Džonsonom.VICE: Kako ste došli na ideju za ovaj projekat?Evan Džonson: Naručeno nam je da sastavimo film o San Francisku od klipova, a mi smo u startu odlučili da napravimo neku vrstu narativa. San Francisko ima neopisiv udeo u istoriji filma, ali kad već moramo da krademo postojeći materijal, manje smo krivice osećali ovako nego da smo krali od eksperimentalnih kinematografa kao što su Brus Koner, Džordž Kučar, i drugi.Gaj Medin: Nismo hteli da to bude neki banalni vodič kroz grad – „Sad malo o zemljotresu, sad malo o hipijima, pa se vraćamo na AIDS…" To bi onda bila priča koju žitelji San Franciska već znaju mnogo bolje od nas. Zato smo se odlučili za rimejk.
Reklame
Džonson: Za možda dve nedelje smo odgledali po dvadeset-trideset filmova i stekli utisak kakvim se temama bave filmovi snimani u San Francisku. Geografija ovog brdovitog grada zahteva određene elemente, stalno neko pada sa nečega. Takođe, postoji nešto skorija reputacija grada vezana za ekstremnu džentrifikaciju. Za nas je izazov bio u tome da povežemo strahove od visine, viših klasa, novca, i džentrifikovanih delova grada. Ipak, sve to je bilo suviše neodređeno i široko dok nismo odlučili da direktno uzmemo zaplet odnosno celu strukturu postojećeg filma.Medin: Iz tih stotinak filmova, osetili smo kako nam sami dolaze pojedini elementi iz „Vrtoglavice". Neki od njih i sami su bili omaž Hičkoku, ali mnogi su mu i prethodili. Tu se onda čovek zapita, da li je to u vezi sa samim gradom – da li su ovde ljudi skloniji da vise sa simsa nego drugde, da li kola ovde bolje izgledaju kad uzlete preko padine? Da li je to duh grada? A o džentrifikaciji se priča i u samoj Vrtoglavici, Gevin Elster [u tumačenju Toma Helmora] priča kako se San Francisko promenio, kako više nije grad koji je nekad bio.
Kako je išao proces od kako ste odlučili da snimate rimejk „Vrtoglavice"?Džonson: Sastavili smo skicu događaja iz originala – lokacije, teme, ton. Zatim smo prestali da gledamo cele filmove i samo premotavali kroz njih trostrukom brzinom. Nismo tražili dijalog jer smo znali da preko svega ide živa muzika [Kronos Kvarteta], pa smo samo lovili vizualne elemente koji su nam bili potrebni.
Reklame
Medin: Najviše je spora bilo oko naslova. Ja obično ne razmišljam previše o naslovu filma, samo izaberem ono što mi zvuči dobro, ali Evanu je potrebno po sto različitih razloga. Ja sam naišao na jednog fantastično ofucanog prodavca koji je pokušao da ofarba bradu i kosu u zeleno ali se mije primilo, izgledao je kao da se kreće kroz nekakvu zelenu izmaglicu. Počeo sam tako da ga zovem, i onda mi je palo na pamet da bi i film mogao tako da se zove. Produkciji se nije svideo naslov, ali Evan im je objasnio da je tamo nekom filozofu – ne sećam se tačno kom – zelena magla predstavljala višak vrednosti koji ostaje posle ispunjenih želja.Da li ste otkrili nešto novo o originalu praveći svoju verziju?Medin: Bili smo prinuđeni da se stavimo u položaj objekta muške perspektive. Film daje izuzetan uvid u osećanja žene koja je tu u ulozi pasivnog objekta požude. Potresno je otkriti tako nešto. Kad smo našli odgovarajuće scene, ilustrovali smo njima kako se u filmu Meldin Elster oseća kao jedna izmučena manipulisana žena.Džonson: Na samom kraju, kad Skoti ponovo vozi Džudi ka tornju, on je pogleda sa izrazom na licu koji nikad nisam umeo da odgonetnem. Tek sam radeći na rimejku shvatio da možda Skoti eksplicitno namerava da je ubije. Ranije sam mislio da je samo želeo rekreaciju da bi se otarasio posledica traume, nije mi ni palo na pamet da bi mogao da je ubije. Naravno, Hičkok je najviše voleo da sakrije nečije ubilačke namere.
Reklame
Medin: [Džudi/Medlin] nastaje ni iz čega, zar ne? Izmisli je Gevin Elster, ona dakle ne postoji dok je ne stvori Džimi Stjuart. Tu je implikacija da bi taj proces mogao da se nastavi u nedogled, kao što i jeste u patrijarhatu – ja kao muškarac ne bi trebalo to da objašnjavam vašim ženskim čitaocima. Ali objektifikacija se dešavala još od vremena slikanja po zidovima pećine. Hičkok je mnogo toga razumeo ali bio je i sam kriv za nametanje muške perspektive na ekranu – plus, ako je verovati Tipi Hedren, i privatno. Što se više čovek prepusti ovog bezvremenoj simfoniji, to bolje oseti koliko su bolno destruktivni ti odnosi između polova.Šta dalje planirate sa filmom?Džonson: Nismo ništa planirali, nismo znali da li će se ikome svideti. Mislili smo da ćemo možda morati da se pravimo da nismo mi bili autori, da ga skinemo sa IMDB sajta ako stvari krenu naopako.Medin: Ako skupimo novac, mogli bismo da snimimo Kronos i montiramo ih u film, pa da ga emitujemo bez potrebe da muzičari putuju okolo. Ili bismo mogli da izmenimo muziku prisutnu u klipovima dok ne zadovolji zakonske standarde i tako ga pustimo u promet. Sve ćemo to mi raspraviti kolegijalno.JOŠ na VICE:Šest modernih mjuzikla u koje želite da uronite glave"Sastajali smo se na tajnim mestima za koja FBI nije znao" - intervju sa piscem "Goodfellas"Šta sam saznala o seksu iz domaćih filmova
