Kako da kontrolišeš anksioznost izazvanu Svetskim prvenstvom

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Dok je Rikardo Verdesoto (29) bio dete koje je odrastalo u Ekvadoru, njegova reprezentacija suočavala se sa nizom problema. Kad se konačno kvalifikovala za Svetsko prvenstvo 2002. godine, kaže mi on, čitava zemlja potpuno je poremetila pameću. “Teško je razumeti taj koncept u velikom gradu kao što je Njujork, ali u Ekvadoru, čitava zemlja potpuno se ukoči kad njegov tim igra na Svetskom prvenstvu”, kaže Verdesoto, koji danas živi u Kvinsu. “Restorani i crkve ostaju otvoreni, ali sve ostalo staje. To utiče na način na koji ljudi žive tokom šampionata — na privredu, atmosferu života u čitavoj zemlji — koji postaje prilično napet.”

Dok traje Svetsko prvenstvo ostali život za Verdesota ne postoji, i ne samo kad igra Ekvador. Kao i mnogi od nas ovog meseca, on je religiozno gledao utakmice sa prijateljima i porodicom. A ta revolucija nije ostala nezabeležena; Verdesoto je po čitavom gradu fotografisao navijače koji dele njegovu strast za ovim sportom.

Iako dok gledate svoj tim to u vama može da izazove veliko ushićenje, takođe može da bude i ogroman, uzavreli izvor nagomilane anksioznosti. (Ozbiljno, postoji čak i aplikacija za meditaciju specijalno pravljena za to da vam pomogne da se smirite tokom utakmice na Svetskom prvenstvu.) To je zato što navijači često ljubav prema svom sportskom timu doživljavaju kao sastavni deo svog identiteta. Kad on pobedi, osećamo se trijumfalno, a kad izgubi, zapravo možemo da se osećamo kao da smo strašno omanuli u nečemu, kaže Skot Goldman, klinički psiholog iz En Arbora i Mičigena koji trenutno radi širom čitave zemlje za timove u ligama kao što su NFL, NBA, NHL i MLB. Iako radi sa samim sportistima prema psihološkim programima koji treba da im pomognu u optimizaciji učinka, on vrlo dobro zna kako funkcioniše psiha i samih navijača.

U srži svakog anksioznog scenarija nalazi se neizvesnost, anticipacija neizbežne katastrofe. Goldman kaže da je emocija anksioznosti nekada jedinstveno služila kao sredstvo našeg opstanka — davala nam je dodatni nalet energije kad su nas lovili ili smo lovili za sebe. I iako nas životinje više ne love, mi s anticipacijom gledamo dok se naš tim sprema da puca treći penal. Anksioznost pri tome može da bude upravo prava količina prijatnog osećaja za neke, ali za neke druge može da bude prejako.

Ako vam nezdrava količina uzbuđenja oko neke sportske utakmice deluje luckasto, ne zaboravite činjenicu da je Svetsko prvenstvo jedna posebna vrsta izuzetka, pomalo kao Olimpijada. Ne dešava se često, potrebne su godine i godine rada da bi se vaš tim uopšte kvalifikovao, a može biti izbačen u milisekundi. Jedan promašeni gol i imate osećaj da vam je oduzeto četiri godine napornog rada. “Zamislite ‘akcije u znoju’”, kaže mi Goldman. “Zamislite da morate da uložite u neku banku ili deonicu. Svake godine ulažete sav svoj novac u tu deonicu, a onda se sve svede na tu jednu utakmicu. To je skoro kao da uzmete čitav svoj penzioni fond, uložite ga u jednu deonicu, i nadate se da nije Enron.”

Razumljivo je, dakle, što biste mogli da se uzbudite — možda čak i previše. “Ta reakcija anksioznosti trebalo bi da traje samo tri minuta”, kaže Goldman. “Vratimo se evoluciji: ako vas juri lav i ne pobegnete mu za tri minuta, velike su šanse da ćete mu poslužiti kao ručak.” On dodaje da kad je sistem primoran da se aktivira na produženi vremenski period, stvari počinju da kreću po zlu. “Ljudi mogu da dobiju čireve ili srčane udare”, kaže on. “Ako pogledate literaturu, videćete da su u nekim zemljama učestalije pojave kao što su srčani udari tokom trajanja utakmica.”

Dobro, recimo da niste dovoljno anksiozni tokom utakmice da doživite prokleti srčani udar. Ako nemate neku srčanu bolest ili neko drugo stanje koje vas ugrožava, stvarno nemate razloga za brigu. Ipak, koja je granica između prepuštanja osećanjima naleta adrenalina — koje Goldman preporučuje svojim igračima — i dopuštanja da se anksioznost otme kontroli? “To je kao kad se nešto dobro pretvori u nešto loše, poput šećera ili nečeg drugog. Morate biti svesni toga”, kaže on. Drugim rečima, onda kad uzbuđenje počinje da deluje kao nešto neprijatno ili zastrašujuće? “Tada se stvari preobrate tako da se okrenu protiv vas.”

U tim slučajevima, kaže mi Goldman, navijač može da spusti nivo svoje anksioznosti usredsređivanjem na smirivanje tela. Anksiozost, u poređenju sa drugim emocijama, ima snažnu psihološku komponentu: srce kreće ubrzano da nam lupa, mišići nam postaju napeti, i tako dalje. Dakle, uraditi bilo šta što neutrališe to — opustiti se, duboko disati — može vam biti od pomoći. Goldman mi kaže da možete primeniti i kognitivni pristup tako što ćete smiriti samog sebe ubeđivanjem. Postavite stvari u pravu perspektivu podsetivši se da ako vaš tim izgubi, to nije vaš lični neuspeh. Reprezentacija je samo jedan aspekt vašeg identiteta, a vaš život je složeniji od samo tog jednog trenutka.

Verdesoto mi kaže — naglašeno tonom njegovog glasa — da je njegova emotivna povezanost s utakmicama sama po sebi složena. Ponekad ima osećaj da je to jedino dobro što mu je preostalo na ovom svetu, u ovoj zagađenoj političkoj i celokupnoj podeljenosti koja se uvukla u sve izvan sporta. On opisuje utopijsku scenu tokom poslednje utakmice kojoj je prisustvovao: toči se hladno pivo u potocima, podnevno sunce obasjava šank; ljudi se mole, plaču, zadržavaju dah i grle.

“Potpuni stranci se grle i ohrabruju jedni druge — to je najlepši deo igre, pronalaženje jedinstva u nošenju istih boja”, kaže on. Ako vaše telo i vaš um počnu pomalo da paniče tokom izvođenja penala, on vrlo dobro zna da to nije nezasluženo. To samo znači da se ložite na takav način života. Ipak, podseća nas Goldman, bilo da ste na terenu ili gledate kako lopta leti kroz vazduh na terenu udaljenom hiljadama kilometara, malo dubokog disanja neće vam škoditi.