U budućnosti ćete imati istog kućnog ljubimca zauvek

Pred kraj mog razgovora sa Džej Vun Vangom, naučnikom iz južnokorejske kompanije Sooam Biotech, zamolio me je da obavestim javnost da ne moraju da čuvaju ostatke nedavno preminulih ljubimaca po frižiderima. Zamrznuto tkivo nemoguće je upotrebiti za kloniranje. Ako vam posao počiva na dupliranju dragih životinja, nije poželjno razočarati ožalošćene vlasnike, posebno one spremne da se zapute preko Pacifika u nadi da će dobiti drugu priliku putem veštački generisanog genoma.

„Telo je neophodno očuvati što je duže moguće bez zamrzavanja", kaže Vang. „Mnogi ljudi greše. Kad se voda u tkivu zamrzne, ona cepa ćelijske zidove što spušta šanse uspešnog kloniranja na minimum. Ovo nam često izaziva frustraciju."

Huang Vu-suk, osnivač Sooam Biotech, izazvao je burne reakcije javnosti 2004. kada je tvrdio da je uspešno klonirao ljudski embrion, ali kompanija još uvek posluje više od deset godina kasnije. Sooam ima ugovore sa komercijalnom farming industrijom – kloniranje stoke za odgajivače – ali odsek za kloniranje ljubimaca je marketinški baziran na duhovnoj utesi. Reinkarnirati voljenu životinju košta oko 100,000 dolara.

Proces kloniranja je direktniji nego što se misli. Predstavnik Sooama sačeka vas na aerodromu u Seulu, uzme biopsiju iz leša ljubimca, pa se taj DNK materijal unese u jajne ćelije donora izabranog iz štenare. Ako proces prođe kako treba, redizajnirana jajna ćelija se implantira u surogat majku. „Sve dok im ne predstavimo samo štene, [mušterija] je srećna i u neverici", kaže Vang. „Ali čim ga vide, obično briznu u plač."

Još nije sasvim pouzdano šta je tačno klon. O ovome se naučnici spore još od čuvene ovce Doli klonirane 1996. Genetski gledano, klonirana životinja je duplikat originala, potomak aseksualno začet transferom ćelijskog jezgra. Ali u kojoj će meri emocije i ličnost originala postojati i u klonu? Teško je reći. Klonirane krave i svinje demonstrirale su značajne karakterne – čak i fizičke – razlike u odnosu na originale.

Science of Us blog osudio je kloniranje ljubimaca kao „ekstravagantno komično traćenje novca" prošle godine kad se raščulo da su medijski tajkun Beri Diler i modni mogul Dajen fon Furstenberg klonirali svog terijera. Za Scientific American, biolog Robin Lovel-Bedž tvrdi da je kloniranje ljubimaca čista „glupost" jer „nema načina da ponovo dobijete svoju Mrvicu ili kako je već zovete."

Ipak, kompanije poput Sooama zarađuju na ljubavi – na veri u majušnu šansu da se ljubav prema životinji može oživeti. Jer je jebeno teško preboleti psa ili mačku. "Voljena životinja je član porodice", tvrdi reklama ViaGen Pets, teksaške komercijalne firme za kloniranje ljubimaca. „Jedinstvena veza koja obogaćuje život nudi utehu kakva se nije mogla naći van životnog veka vašeg ljubimca. Sve do danas."

Dag i Mišel Šilds, vlasnici belog pufnastog maltezera po imenu Gvenvir, prihvatili su ovaj argument. Odavno su razmišljali o čuvanju njenog genetskog materijala, ali tek pošto je Gven uginula odlučili su se na kloniranje. (Srećom, veterinar je leš stavio samo na hlađenje, nije ga ni zamrznuo ni spalio.)

„Veliki smo ljubitelji životinja. Imamo i papagaja, i još jednog usvojenog psa", priča Mišel. „Ali Gven je bila jedan izuzetan, izuzetan, izuzetan pas. Prosto neverovatan. Imala je jak karakter svi su je obožavali, prosto je nezamenljiva. Sve bih dala da mogu da je vratim, ili bar da opet vidim njene crte ličnosti."

Bračni par Šilds obratio se firmi po imenu PerPETuate, čiji vlasnik Ron Gilespi je stekao iskustvo sa genetskim modifikacijama stoke radeći za ABS Global. U saradnji sa ViaGen, Gilespi je nedavno proizveo četiri klona na osnovu genetskog materijala prikupljenog još 2000. godine. Uzeo je uzorak i od pokojne Gven, pa Šildsovi još očekuju ishod kloniranja; Gilespi kaže da je optimista.

„Vlasnici pasa oduvek govore 'ovo je najbolji pas kog sam ikad imao', i planiraju da ga spare da bi dobili štene nalik na njega", kaže Gilespi. „To je često viđena i sasvim normalna želja, selektivno odgajanje se odavno sprovodi. Ali ovo je savršen metod za odgajivače. Ne dobijate samo pola genetskog nasleđa već 100%. Mogao se očekivati ovaj korak u razvoju odgajivaštva."

Gilespi trenutno radi sa klijentom čijeg autističnog sina smiruje prisustvo starog porodičnog mačka. Klijenta, naravno, plaši šta će uslediti kad mačak bude uginuo. Pokušao je da sinu ponudi druge životinje (i druge mačke ), ali ništa nema ovakav efekat. Sad sve nade polaže u kloniranje.

„Ta mačka je od izuzetne vrednosti za ovog mladića i njegovu porodicu", priča Gilespi. „Pokušali su da mu ponude mačka iz istog legla, ali dečak ga je momentalno odbacio. Sada će pokušati da ga kloniraju. Šta će se desiti, da li će klon biti efikasna zamena? Ako bude upalilo, zamislite samo od kakvog će značaja to biti. Ljudi ne razmišljaju na taj način, većina misli da je ovo samo razbacivanje novcem za prebogate ljude."

Gilespi kaže da su 2017. imali najviše posla do sada od kako je osnovao PerPETuate još '98, a očekuje da popularnost kloniranja ljubimaca nastavi da raste kako cena bude padala. ViaGen je dobar prvi korak, smatra on, jer nude istu uslugu unutar zemlje za samo $50,000 – drastično manja suma od šestocifrenih koji traži korejski Sooam. Naravno, cena će morati još da padne da bi kloniranje ušlo u mejnstrim.

Na neki način, Gilespi sve polaže u pristupačno kloniranje koje tek treba da stigne, jer mu se čitav poslovni model zasniva na očuvanju genoma za neko buduće doba u kom će prosečnom vlasniku ljubimca biti dostupna ova tehnologija. Čak i pre toga, nisu samo Fon Furstenberg i njoj slični spremni da ispišu ček od šest cifara za novu kucu: do kraja 2015, Sooam Biotech je klonirao oko 600 pasa, i ne uvek za bogate vlasnike. Džej Vu Vang navodi da su neki klijenti prodavali imovinu da bi platili kloniranje. Prioriteti se za ožalošćene menjaju.

Na ViaGen sajtu jasno se vidi da klijenti smatraju da su novac mudro potrošili – desetine zadovoljnih mušterija pesme pevaju u prilog kompanije koja im je omogućila da sačuvaju genom svog preminulog ljubimca u nadi da će ga jednog dana kloniraju. „Za njih je čitava procedura proces oporavka", kaže Gilespi. „U početku im je izuzetno teško, pas je upravo uginuo, prinuđeni su da naruče biopsiju od veterinara, nekad i da otputuju do nas, zatim čekaju da im potvrdimo da je uzorak tkiva OK. Sve to izaziva mnogo stresa. Ali kad najzad dobiju štene, emocije same od sebe teku."

Mišel i Dag Šilds žele da im se pas vrati, i smatraju da je cena ovog luksuza isplativa. Daleko više vrednuju još nekoliko godina sa Gven nego turističku posetu Italiji ili članarinu u Kantri klubu. Mišel kaže da je prijateljice razumeju jer su i one volele Gven. „Mi prosto toliko volimo svog psa", objašnjava ona.

Još na VICE.com:

Lesi je dosadna, živeli neobični kućni ljubimci

Najluđi ljubimci koje čuvaju ljudi u Srbiji

Tom Hardi je napisao oproštajno pismo svom psu koje će te rasplakati