Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE AustralijaJeliseljska polja predstavljala su raj antičkim Grcima. Serija fotografija Džordana Medža ima isti naziv, ali ceo «rajski» deo je izostavljen.Umesto toga, Džordanova Jelisejska polja su poprilično uznemirujuća. Cela serija je nastala od dve stare fotografije na kojima je ceo grad obučen u svoja najsvečanija odela. Ljudi na njima izgledaju kao odeljenje koje se doteralo za dan slikanja. Džordan je ove fotografije pronašao u lokalnoj antikvarnici, a kada je stigao kući počeo je da sa njih izdvaja lica koja su mu se najviše dopala. A onda je shvatio da su skoro svi sa fotografije, verovatno mrtvi.
Reklame
Razgovarali smo sa njim o tome da li mu je to predstavljalo problem i šta mu ova bezimena kolekcija fotografija bez vlasnika znači.VICE: Ćao Džordane. Možeš li da nam ispričaš nešto više o ovim fotografijama i njihovom poreklu?Džordan Medž: Našao sam ih u jednoj antikvarnici u Inglvudu, u blizini Bendiga. Spazio sam dve široke fotografije na kojima je ceo grad. Držao sam ih u kući tri ili četiri meseca i na kraju rešio da pojedinačno skeniram svako lice—ukupno ih je bilo oko osamdeset. Vezao sam se za njih na neki način i definitivno izdvojio neke favorite o kojima sam u sebi smišljao priče. Ta lica nikada nisu napustila moju glavu. Nisam dovoljno pisao o njima, doduše. Mislim da ljudi misle da ovom projektu nešto nedostaje, da mu se nisam dovoljno posvetio. Možda su uz fotografije očekivali i gomilu pratećeg istraživanja.Da li se brineš da će ljudi pomisliti da si jednostavno prisvojio neke fotografije iz istorije?Razmišljao sam o tome, naravno, ali mislim da to nije nedostatak. Ja sam ovim radovima prišao kao kustos i koristio sam jednako origanlno oko kao i onaj koji ih je fotografisao. Takođe, izmenio sam fotografije, povećao sam lica. To mi je pomoglo da osetim kao da su deo mog rada, jer će ta tenzija zauvek postojati. Kada napravite poptuno novu priču neke fotografije, to vas čini autorom. Vi ste autor tog dela i tu ne postoji nedostatak. Ponekad se desi da se poigravate sa nečim što već postoji ali da ne dođete do novog narativa. Sa Jelisejskim poljima, nije tako.
Reklame
Da li je ovo tvoj najuspešniji projekat u kom si koristio prisvajanje nečeg što već postoji?Moja poslednja tri dela su u neku ruku koristila princip prisvajanja, ali su u okviru njih postojale i originalne fotografije. Zanimljivo je koristiti već nađeni ili već korišćeni materijal i pokušati da ispričate neku novu priču ili prikažete novo raspoloženje. U tome zapravo imate i više slobode nego kod klasičnog stvaranja dela. Mnogo je lakše da intervenišete i menjate stvari jer nemate tu vrstu zadrške kao kada je delo izvorno vaše. Zapravo je mnogo zabavnije.Pretpostavljam i dosta jednostavnije. Pa da, Jelisejska polja su me ukupno koštala oko 10 dolara, zamislite? Ostali projekti stotine i to ako računamo samo razvijanje filma. Da ne pričam o trošku ako želite da imate bar 15 kopija foto - knjiga. Kod ovog projekta ne brinite o tome, već možete predanije da se prepustite poigravanju.Kako se Jelisejska polja estetski uklapaju sa tvojim ranijim radovima?
Ona definitivno ne izgledaju kao fotografije koje ja inače pravim, ali je ova estetika značajno uticala na moj stil koji je postao mračniji, i jeziviji. Sada se krećem u tvom smeru.Jezivo je prva reč. Da, posebno mi je zanimljivo što je većina ljudi sa tih fotografija mrtva. Upravo otud i ime projekta, Jelisijeska polja su raj za duše i ja sam ga predstavio na jeziv način. Dakle, to je raj koji izgleda kao pakao.Ne deluješ mi kao morbidna osoba.
Ona definitivno ne izgledaju kao fotografije koje ja inače pravim, ali je ova estetika značajno uticala na moj stil koji je postao mračniji, i jeziviji. Sada se krećem u tvom smeru.Jezivo je prva reč. Da, posebno mi je zanimljivo što je većina ljudi sa tih fotografija mrtva. Upravo otud i ime projekta, Jelisijeska polja su raj za duše i ja sam ga predstavio na jeziv način. Dakle, to je raj koji izgleda kao pakao.Ne deluješ mi kao morbidna osoba.
Reklame
Nisam zaista, ali imam svoje trenutke.Čega se plašiš?Internet ume da bude veoma zastrašujuć. Ne previše, ali ume da stvori pritisak koji ne postoji. Instagram može da vas ubije, jer ljudi stalno kače svoja dela i to vas navede da pomislite "pa dobro, šta ja onda radim?" Ja volim da posvetim malo više vremena onome što radim. Sa druge strane, ljudi ne očekuju da svake godine imaš novi projekat, ali opet, internet nas prepada.Pratite Džordana na njegovom sajtu, a u nastavku pogledajte nekoliko fotografija iz serije:
